Пицула: Проблеми са грађанским слободама и одговорношћу институција у извештају о Србији
Укупан темпо преговора о приступању Србије Европској унији (ЕУ) и даље зависи од опипљивог напретка у кључним реформама и дијалога Београда и Приштине, као и од усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, указује се у првом извештају новог известиоца Европског парламента за Србију Тонина Пицуле.
Извештај и нацрт резолуције сачињени су као одговор ЕП на извештаје Европске комисије о Србији за 2023 и 2024, али су, како се истиче обухваћени и најновији догађаји у Србији који изазивају забринутост за стање демократије и владавине права.
У нацрту резолуције која ће се 20. фебруара наћи пред Одбором ЕП за спољне послове (АФЕТ), Европски парламент изражава искрено саучешће породицама 15 жртава које су изгубиле живот услед урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. и позива на покретање потпуног и транспарентног правног поступка након спроведене истраге надлежних органа.
ЕП такође изражава дубоку забринутост због системских проблема које су истакли студентски протести у Србији, као што су проблеми у вези са грађанским слободама, институционалном и финансијском транспарентношћу и одговорношћу институција.
Истиче се важност слободе говора и окупљања, најоштрије осуђују насилни напади на мирне демонстранте и изражава забринутост због хапшења неких демонстраната и покретања судских поступака против њих.
ЕП у нацрту документа у који је Бета имала увид, позива дипломатске мисије ЕУ и држава чланица да наставе са праћењем ових судских поступака и у исто време оштро осуђује неосноване оптужбе српских власти да су државе чланице ЕУ организовале студентске протесте ради покретања "обојене револуције".
У том контексту ЕП оштро осуђује незаконита хапшења и протеривање грађана ЕУ, као и објављивање њихових личних података од стране лица осуђених за ратне злочине.
У делу текста који се односи на област основних и људских права ЕП такође позива Владу Србије да повећа транспарентност власништва над медијима и финансирања медија а надлежне органе да истраже и процесуирају све случајеве говора мржње, клеветничких кампања и стратешких тужби против новинара.
Истиче се и важност стварања оквира који омогућава организацијама цивилног друштва да слободно делују и учествују у креирању политика на инклузиван и смислен начин.
ЕП такође позива Србију да се активно супротстави дезинформацијама, укључујући манипулисане анти-ЕУ наративе и, посебно, државне дезинформационе кампање, осуђује отварање канцеларије РТ (раније Руссиа Тодаи) у Београду и покретање сервиса вести на српском језику путем њиховог интернет-портала.
Прима се к знању усвајање националне стратегије за родну равноправност и стратегије за превенцију и заштиту од дискриминације, и позива на њихову пуну примену.
У нацрту документа ЕП констатује да је Србија приступање ЕУ прогласила за свој стратешки циљ уз амбицију да до краја 2026. у потпуности усклади законодавство са правним тековинама ЕУ, али и наглашава потреба да Србија озбиљно покаже да је стратешки оријентисана ка ЕУ и да објективно и недвосмислено комуницира о ЕУ.
Понавља се стратешки значај Западног Балкана у данашњем геополитичком контексту и за безбедност и стабилност ЕУ у целини, а истиче се и значај утицаја Србије у региону.
ЕП са забринутошћу примећује да је остварен ограничен или никакав напредак у испуњавању критеријума за чланство у ЕУ у преговарачким поглављима, са посебним недостацима у кључним областима попут владавине права, реформе јавне управе и усклађивања са политикама ЕУ.
Изражава се жаљење због чињенице да није остварен напредак у Поглављу 31, будући да је усклађеност Србије са ставовима спољне политике ЕУ остала непромењена и позива Србија да се без одлагања и систематски усклади са рестриктивним мерама и општом политиком ЕУ према Русији.
ЕП констатује напредак Србије у усклађивању са визном политиком ЕУ и позива на њено потпуно усклађивање, наводи се у нацрту резолуције.
Наглашава се да укупан темпо напретка у преговорима о приступању и даље зависи од опипљивог напретка у кључним реформама и дијалога Београда и Приштине, као и од усклађивања са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Када је реч о демократији и владавини права, ЕП констатује постојеће изазове у обезбеђивању независности правосуђа, укључујући непримерени политички утицај на судство и наглашава значај усвајања Закона о Правосудној академији.
Наводи се да је остварен ограничен напредак у борби против корупције, упркос усвајању нове стратегије за борбу против корупције за период 2024–2028 и изражава забринутост због и даље присутне корупције у многим секторима.
ЕП поздравља плуралистички састав новог парламента са широм заступљеношћу политичких партија али и примећује да су превремени избори и пауза у раду владе и парламента успорили напредак реформи.
Понавља се спремност Европског парламента да подржи Народну скупштину Србије и њене чланове у демократским процесима на европском путу Србије, користећи постојеће механизме и иницијативе подршке демократији.
Са забринутошћу се узима у обзир коначни извештај посматрачке мисије ОЕБС-ове Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) о изборима у децембру 2023, наглашава важност реформе изборног оквира и решавања неправилности које се понављају и истиче кључну важност спровођења свих неиспуњених и нових препорука ОЕБС/ОДИХР-а и тела Савета Европе на транспарентан и инклузиван начин, пре било каквих нових избора.
ЕП наглашава критичну важност обезбеђивања независности кључних институција, укључујући медијске регулаторе као што је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), изражава жаљење због кашњења у избору нових чланова као и због тога што РЕМ није испунио своју законску обавезу да надзире медијско извештавање током предизборне кампање 2023. године.
У одељку Помирење и добросуседски односи ЕП понавља да добросуседски односи и регионална сарадња остају суштински елементи процеса проширења и позива Србију да интензивира напоре на помирењу и проналажењу решења за нерешене спорове из прошлости, посебно у вези са питањем несталих особа.
ЕП такође понавља пуну подршку дијалогу Београда и Приштине под окриљем ЕУ, поздравља именовање Петера Соренсена за специјалног представника ЕУ, наглашава важност конструктивног ангажмана власти и у Србији и на Косову у циљу постизања свеобухватног и правно обавезујућег споразума о нормализацији односа, позива обе стране да избегавају једностране потезе који могу изазвати тензије и захтева доследну примену свих претходних споразума, укључујући успостављање Асоцијације/Заједнице општина са српском већином.
Стране у преговорима позивају се да омогуће пуно функционисње свих институција на Косову.
Од Србије и Косова очекује се да у потпуности сарађују и предузму све потребне мере како би привели правди починиоце терористичког напада у Бањској из 2023. године, изражава се жаљење због чињенице да Србија још није процесуирала главне починиоце, посебно Милана Радоичића, потпредседника Српске листе, и понавља да и одговорни за напад у Зубином Потоку морају бити изведени пред лице правде без одлагања.
ЕП позива потпредседницу Европске комисије и високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност, као и Европску комисију, да преузму проактивнију улогу у вођењу дијалога као и да омогуће већу улогу Европском парламенту у том процесу.
Када је реч о друштвено-економским реформама ЕП поздравља делимичан напредак Србије у успостављању функционалне тржишне економије, уз позитиван раст БДП-а и понавља потребу за значајнијим реформама у области тржишта рада, образовања и јавне управе.
Поздравља се активно учешће Србије у спровођењу новог Плана раста за Западни Балкан, констатује чињеница да је Србија 3. октобра 2024. усвојила Реформску агенду и позива на преусмеравање релевантних средстава ЕУ на подршку реформи правосуђа и мерама за борбу против корупције.
ЕП у нацрту резолуције констатује и напредак у области законодавства везано за заштиту животне средине и климатске промене.
Прима се на знање потписивање Меморандума о разумевању између ЕУ и Србије којим се покреће стратешко партнерство у области одрживих сировина, ланца вредности батерија и електричних возила, али и наглашава да залагање за највише еколошке стандарде и дијалог са локалним заједницама, научном заједницом и цивилним сектором морају бити у средишту овог партнерства.
У исто време понавља се и важност диверзификације снабдевања енергијом у циљу смањења енергетске зависности од Русије.
У последњој тачки предложене резолуције задужује се председник Европског парламента да документ проследи председнику Европског савета, Европској комисији, високој представници ЕУ за спољне послове и безбедносну политику, владама и парламентима држава чланица ЕУ, као и председнику, Влади и Скупштини Србије.
После представљања предлога резолуције извештаја на седници АФЕТ 20. фебруара о документу ће се гласати у мају, на пленарној седници ЕП.
(Бета, 18.02.2025)
