Šta glavni igrači žele od pregovora o ratu u Ukrajini

Ovo bi moglo da se pokaže odlučujućom nedeljom za rat u Ukrajini, sa dva različita naprečac organizovana seta pregovora u Parizu i Rijadu.

Evropski lideri sastali su se u Francuskoj dok pokušavaju da osmisle odgovor na plan Donalda Trampa da otvori pregovore sa Vladimirom Putinom za okončanje sukoba.

U utorak, 18. februara, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i američki državni sekretar Marko Rubio razgovarali su u saudijskoj prestonici.

Ukrajina ne prisustvuje nijednoj od ove dve grupe pregovora.

Rusija je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine i trenutno kontroliše više od petine njene teritorije, uglavnom na jugu i istoku.

Dopisnici BBC-ja analiziraju šta se najveće sile nadaju da će dobiti od dva dana intenzivnih diplomatskih napora.

• Zašto Tramp pregovore o Ukrajini vodi u Saudijskoj Arabiji
• Ukrajina glavna tema razgovora Rusije i Amerike u Rijadu
• Evropa, Velika Britanija i Tramp: Kakva je budućnost Ukrajine

Ponedeljak: Evropski lideri u Parizu

Velika Britanija

Hari Farli, politički dopisnik iz Londona

Kir Starmer se nada da će biti most između evropskih lidera i Trampove Bele kuće koja ih prekoreva zbog njihovih izdvajanja za odbranu.

Starmerova ponuda da pošalje britanske trupe na teren u Ukrajinu deo je te uloge koju on želi da odigra.

Vlada je nekada govorila da uslovi bilo kakvog mirovnog sporazuma zavise od Ukrajine.

To se promenilo kad je nova američka administracija signalizirala da je povratak na granice iz 2014. godine „nerealan".

Umesto toga, Kir se sada nada da će mu se više evropskih zemalja pridružiti ponudivši vlastite snage za obezbeđivanje sporazuma – i sprečavanje da Rusija ponovo izvrši invaziju.

U Vestminsteru se vodi rasprava oko toga koliko zemlja treba da izdvoji za odbranu.

Laburisti su obećali da će „utrti put" povećanju izdvajanja za odbranu sa 2,3 odsto BDP-a na 2,5.

Izvori iz odbrane kažu da bi to bilo značajno povećanje.

Ali ne postoji datum kada bi se to dogodilo – a mnogi tvrde da je to sada hitno pitanje.

Nemačka

Demijen Mekginis, nemački dopisnik iz Berlina

Znak koliko su uzdrmani nemački lideri Trampovim pristupom Ukrajini je i taj da je svega nekoliko dana pred nacionalne izbore kancelar Olaf Šolc bio u Parizu.

Sve najveće stranke osudile su američki predlog da se mirovni dogovor postigne bez Ukrajine ili EU.

Ultradesničarski i populistički levičarski političari pozdravili su pregovore sa Putinom i žele da se prekine naoružavanje Kijeva.

Ali oni neće doći na vlast.

Dakle, kako god izgledala sledeća nemačka vlada, podrška Berlina Ukrajini ostaće snažna.

To je zato što je berlinska politička elita svesna da bi loša pogodba – ona koja podriva ukrajinski suverenitet – bila katastrofalna po Nemačku.

Ali imajući na umu ratom razoreni nemački 20. vek, ovdašnji glasači se gnušaju militarizacije.

U protekle tri godine, zemlja se uspešno prebacila sa ruskih energetskih izvora i značajno povećala izdvajanja za odbranu.

Ali to je teško pogodilo nemačku privredu i naknadne rasprave o budžetu dovele su do pada nemačke vlade.

I zato se političari trude da izbegnu javne rasprave na teške teme, kao što su veće kvote izdvajanja za NATO ili nemačke mirotvoračke trupe u Ukrajini — makar do posle izbora.

Poljska

Sara Rejnsford, dopisnica za Istočnu Evropu iz Varšave

Poljska je ključni saveznik Ukrajine od početka ruske potpune invazije i ključno logističko čvorište za vojnu i humanitarnu pomoć koja ulazi u zemlju.

Ona je takođe snažan glas koji tvrdi da Rusiji ne sme biti dozvoljeno da pobedi u ratu koji je pokrenula – zato što bi tako bila ugrožena bezbednost čitave Evrope.

I zato vlada konsternacija jer izgleda kao da se SAD spremaju da popuste pred ključnim zahtevima Moskve, čak i pre nego što otpočnu pregovori, kad Poljska veoma jasno vidi Rusiju kao agresora i opasnost.

Rusija je razlog zašto Poljska troši mnogo na vlastitu vojsku – u ovom trenutku skoro i do pet odsto vlastitog BDP-a – i slaže se sa SAD da ostatak Evrope treba da učini isto.

Na putu za pregovore u Parizu, poljsku premijer Donald Tusk napisao je na Iksu: „Ako mi, Evropljani, ne budemo trošili na odbranu mnogo sada, bićemo prisiljeni da trošimo 10 puta više ako ne budemo sprečili širi rat."

Po pitanju toga da li slati poljske trupe u Ukrajinu – da bi pomogle da se ostvari potencijalno primirje – zvaničnici vlade su oprezni, isključivši za sada tu mogućnost.

• Pregovori o primirju u Ukrajini počinju „odmah", kaže Tramp posle razgovora sa Putinom
• Tramp nudi Putinu put za povratak iz diplomatskog zapećka

Nordijske i baltičke zemlje

Nik Bik, evropski dopisnik iz Kopenhagena

Danska je bila jedina nordijska zemlja na sastanku u ponedeljak.

Ali evropske diplomate kažu da ona takođe zastupa interese baltičkih suseda na istoku – Estonije, Letonije i Litvanije – od kojih se sve graniče sa Rusijom i osećaju se posebno ugroženim pred bilo kakvim budućim Putinovim napadom.

Potresi koje je izazvao drugi Trampov predsednički mandat već su počeli da se osećaju širom Danske.

Trampova obnovljena želja da preuzme Grenland – autonomnu teritoriju zavisnu od Danske – navela je dansku premijerku Mete Frederiksen na brzu turneju po evropskim zemljama saveznicama prošlog meseca u želji da sakupi što više podrške.

U ponedeljak u Parizu, Frederiksen se još jednom našla na naprečac sazvanom sastanku radi dogovora kako odgovoriti na Trampovo preoblikovanje transatlantskog bezbednosnog krajolika.

Frederiksen još nije pošla Starmerovim stopama obećavši da će mirotvoračke čizme koričiti na kopno Ukrajine.

Ministar odbrane Troels Lund Poulsen je izjavio za danske medije da on to ne isključuje – ali da je još prerano govoriti o tome.

Francuska

Endrju Harding, dopisnik iz Pariza

Francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je neformalni sastanak u ponedeljak – ne „samit", insistirali su njegovi zvaničnici – da bi se pomoglo Evropi da koordiniše odgovor na sve neprijatniji stav Vašingtona prema kontinentu, kao i na šta god da proistekne iz ubrzanih pregovora Bele kuće sa Kremljom.

„Evropljani, u ovom trenutku, nisu koordinisani, ali to bi mogla da bude čitava svrha ovog samita u Parizu, što jeste početak koordinacije… Jesmo li spremni? Odgovor je ne. Da li možemo da budemo spremni? Odgovor je da", rekao je Fransoa Hajsburg, iskusni francuski vojni ekspert, komentarišući potrebu da Evropa zajednički radi na pripremi za moguće mirotvoračke trupe za Ukrajinu.

„Postoji vetar jedinstva koji duva Evropom kakvog nije bilo od kovida", rekao je Žan-Noel Baro, najviši francuski diplomata.

Raspoloženje u Francuskoj – zemlji koja je oduvek bila podozriva prema američkom geopolitičkom manevrisanju – posebno je naelektrisano u ovom trenutku, sa novinskim naslovima koji upozoravaju na novu „osovinu Tramp-Putin" koja će skrajnuti ili „odbaciti" Evropu povodom rata u Ukrajini.

„Trebalo bi da budemo u vanrednom stanju širom Evrope", upozorio je bivši premijer Dominik de Vilepin na skorašnjoj konferenciji za štampu, optuživši „arogantnog" Trampa za pokušaj da „vlada svetom bez principa ili poštovanja".

Utorak: Rusija i SAD u Saudijskoj Arabiji

Rusija

Liza Foht, BBC na ruskom iz Pariza

Od prošlog leta, Putin izjavljuje kako su njegovi glavni uslovi za započinjanje pregovora za okončanje rata priznavanje ukrajinske teritorije pod ruskom okupacijom, ukidanje sankcija Rusiji i odbijanje ukrajinskog zahteva za ulazak u NATO.

Većina evropskih zemalja je kategorički odbacila ove zahteve.

SAD su bile veoma oprezne prilikom pominjanja na koje ustupke bi morala da pristane Rusija, mada su i Bela kuća i Pentagon rekli da očekuju kompromise s „obe strane".

Prioritet Moskve je očigledno sastanak u Saudijskoj Arabiji.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da bi „pre i iznad svega voleo da čuje" američke predloge za okončanje sukoba u Ukrajini.

Što se Evrope tiče, Moskva ne vidi smisao u njenom pozivanju za pregovarački sto.

Nije tajna da je Putin godinama želeo dijalog konkretno sa SAD – zemljom koju istovremeno krivi za otpočinjanje rata u Ukrajini i smatra jedinom silom ravnom Rusiji.

Moskva bi mogla da obrati pažnju na Starmerove izjave o spremnosti da se pošalju mirotvoračke trupe u Ukrajinu – prvi put za nedelju dana, rasprava se vodi o potencijalnim ruskim, a ne ukrajinskim ustupcima.

Ali da li je Rusija spremna na bilo kakve kompromise ostaje otvoreno pitanje.

SAD

Bernd Debisman Mlađi, iz Mar-a-Laga, na Floridi

Državni sekretar Marko Rubio i specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof javna su lica američkog tima koji je razgovarao u Rijadu – ali možda je glavni glas za stolom bio udaljen od više od 11.900 kilometara, u Palm Biču, na Floridi.

Uprkos Trampovim javnim angažovanjima poslednjih dana, očigledno je da su pregovori sa Rusijom oko sudbine Ukrajine bili glavna preokupacija iza kulisa.

U nedelju je Tramp rekao novinarima da ga sve vreme obaveštavaju o najnovijim razvojima događaja i da se pregovori „odvijaju po planu".

Njegov kratkoročni cilj je da zaustavi borbe u Ukrajini.

Na duže staze, čini se da on želi manje američkog učešća, imajući u vidu da su SAD poslale Kijevu oružje u vrednosti od desetina milijardi dolara.

Tramp je takođe insistirao na pristupu retkim mineralima u Ukrajini u zamenu za pomoć, ili čak kao kompenzaciju za podršku koju su SAD već pružile.

Ali on još nije rekao kako će izgledati posleratna Ukrajina, što je oglasilo zvona za uzbunu u Evropi.

On je takođe naglasio da očekuje da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski bude deo „razgovora", ali ne i pregovora u Rijadu.

Rubio je rekao da su pregovori u Saudijskoj Arabiji samo početak dužeg procesa koji će „očigledno" obuhvatiti Evropu i Ukrajinu.

Ti komentari će verovatno pružiti vrlo malo utehe američkim saveznicima koji poslednjih nekoliko dana slušaju Trampove opaske.

Odgovarajući na pitanje BBC-ja u sredu, Tramp je rekao kako je sklon da se složi sa procenom ministra odbrane Pitom Hegsetom da je povratak na granice od pre 2014. godine nerealan za Ukrajinu, mada očekuje da bi Ukrajina mogla da dobije „nešto" od te teritorije nazad.

Za sada, izgleda da rešenje nije prihvatljivo za Zelenskog i ostatak ukrajinskog rukovodstva.

• Uzbuna u Evropi: Hitan sastanak zbog najave američko-ruskih pregovora o ratu u Ukrajini
• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama

Ne učestvuje u pregovorima: Ukrajina

Marijana Matvejčuk, BBC Ukrajina u Kijevu

Ukrajinski narod smatra da mu je budućnost jednako neizvesna kao što je bila u februaru 2022. godine.

Ukrajinci žele mir – da se ne bude uz zvuke sirena za vazdušnu opasnost i da ne gube najmilije na ratištu i u gradovima na prvoj liniji fronta.

Rusija je okupirala skoro 25 odsto ukrajinske teritorije.

Ukrajinska odbrana je koštala desetine hiljada života njenih građana.

Zemlja je u prošlosti insistirala da bilo kakav mirovni sporazum mora obuhvatiti potpuno povlačenje ruskih trupa sa ukrajinske teritorije.

To obuhvata ne samo oblasti koje je Rusija zauzela u potpunoj invaziji, već i crnomorsko poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala nakon 2014. godine, Donjecku i Lugansku oblast, gde je Rusija podržala separatiste u borbama, takođe posle 2014. godine.

Ukrajinci se plaše mirovnog sporazuma poput onog iz 2014. ili 2015. godine – žestoke borbe su bile okončane, ali je unakrsna vatra na granici nastavila da odnosi živote.

Bez garancija bezbednosti, to će takođe značiti mogućnost novog talasa rata za deceniju ili kasnije.

„Ukrajina se prema bilo kojim pregovorima o Ukrajini postavlja kao prema onima bez rezultata, koje ne možemo da priznamo... sporazumi o nama bez nas", rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski o sastanku Amerike i Rusije.

Koji god oblik da poprime bilo kakvi mirovni pregovori, Ukrajinci žele kontrolu nad vlastitom budućnošću.

Mnogi vide prethodne mirovne dogovore sa Rusijom kao nešto što je naprosto utrlo put potpunoj invaziji.

I zato se Ukrajinci plaše da će bilo koji sporazum koji se postigne bez njihovog učešća samo dovesti do treće runde rata.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.19.2025)