Све што треба да знате о изборима у Немачкој

Тек четврти пут у новијој историји после Другог светског рата, у Немачкој се одржавају ванредни парламентарни избори.

Политички систем, који је синоним на стабилност и где се на власти већ деценијама смењују две велике и две нешто мање партије, уздрман је крајем 2024. године падом владе Олафа Шолца.

Већ и сама Шолцова влада била је историјска - после пола века, у њој су се нашле три странке, уместо традиционалне две: социјалдемократе, зелени и либерали.

Иако су разлози за пад владе били пре свега на чему ће се у држави штедети, а где ће се трошити, предизборна кампања била је потпуно другачија.

Тема избеглица у Немачкој, контролисаних и неконтролисаних миграција, па и страха од странаца, надмашила је све остале.

Узаврела кампања могла би да промеша политичке карте у будућем немачком парламенту, али и да учини још тежим и неизвеснијим процес формирања власти.

Немачка до сада није искусила ситуацију да после избора није могуће формирати власт, а странке су увек налазиле заједнички језик.

• Десничарски АфД тражи масовно депортовање миграната пред изборе у Немачкој
• Некад моћна немачка ауто-индустрија је у паду - шта је потребно да се извуче
• Да ли ће немачкој привреди бити потребно више од шоље кафе да би се покренула

Више од 59 милиона становника Немачке одабраће 23. фебруара 630 посланика који ће имати мандат од четири године и задатак да одаберу новог канцелара и владу, за шта ће бити потребно 316 гласова.

На изборима се такмичи 29 странака, али ће само десет имати кандидате у свих 16 немачких савезних покрајина, Хришћанско-демократска партија (ЦДУ) имаће 15 листа, док се у Баварској надмеће њена сестринска странка Хришћанско-социјална унија (ЦСУ).

Покварени 'семафор'

Немачком је у претходне непуне четири године први пут у историји управљала такозвана „семафор&qуот; коалиција.

Име је добила по бојама странака које су је чиниле: црвена (социјалдемократе), жута (либерали) и зелена (зелени).

Несугласице око трошења новца и привреде кулминирале су у новембру и децембру 2024. године, па је канцелар Шолц најпре сменио Кристијана Линднера, лидера либерала и министра финансија, што је значило и губитак већине за владу у Бундестагу.

Упркос раније завршеном мандату, Олаф Шолц поново је кандидат Социјалдемократске партије Немачке (СПД) за канцелара.

Са плаката СПД-а у бојама немачке заставе, Шолц позива на стабилност у земљи која би гарантовала стабилне пензије и социјалну правду.

Социјалдемократе кажу да разумеју значај страних радника за немачку привреду, али се истовремено залажу за строжу контролу миграција, пре свега на спољним границама Европске уније.

Зелени су се 2021. вратили на власт после паузе од 16 година најбољим резултатом у историји странке, а значајну улогу у Шолцовој влади играли су Роберт Хабек, министар привреде, и шефица дипломатије Аналена Бербок.

Хабек је и кандидат Зелених за будућег канцелара Немачке, чиме ова странка поручује да жели активније инвестирање у привреду, али и реформу ограничења задужења државе.

Уз инсистирање на даљем коришћењу обновљивих извора енергије за грејање, Зелени се залажу и за увођење нових пореза, посебно богатима.

Либерална Слободна демократска партија (ФДП) била је најмања чланица владајуће тројке, али је управо она оборила владу и довела до ванредних избора.

Лидер либерала Кристијан Линднер, кандидат ФДП за немачког канцелара, у међувремену је странку додатно приближио опозиционим конзервативцима јер су либерали гласали за предлоге ЦДУ о ограничењу миграција.

У предизборном програму, ова странка традиционално се залаже за смањење улоге државе у привреди и смањењу пореза, што је и довело до сукоба у претходној влади

(Не)помирљиве опозиционе колоне

Хришћанско-демократску унију (ЦДУ) одлазак Ангеле Меркел у политичку пензију послао је у опозицију, а на чело странке дошао је далеко конзервативнији Фридрих Мерц, по много чему супротност претходној канцеларки.

Мерц, кандидат странке за канцелара на актуелни изборима, од ЦДУ је направио партију конзервативнијих ставова, што је кулминирало заједничким гласањем са екстремним десничарима по питању ограничавања миграције и јачања контрола граница државе.

Померањем странке удесно, Мерцова политика огледа се и у већем трошењу на војску, промени система социјалних давања за незапослене, повратку нуклеарној енергији.

Сестринска партија Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) наступа уместо ЦДУ у Баварској, а њен лидер Маркус Зедер пре избора говори о немогућој сарадњи са странком Зелених у евентуалној новој власти.

Алтернатива за Немачку (АФД) најмлађа је, али и најрадикалнија од водећих немачких партија - основана је 2013. године као изразити противник европских интеграција и концепта Европске уније.

Неке ставове у међувремену додатно је радикализовала, па се један њен огранак чак налази под посматрањем органа за заштиту уставног поретка, проистеклог из немачке нацистичке прошлости.

Странка жели да Немачка иступи из Европске уније, укине евро, готово у потпуности забрани право на абортус, укине санкције Русији, уведе граничне контроле и могућности да мигранти буду задржавани и привођени на границама, уз смањење издавања за избеглице.

Радикализам партије кулминирао је прављењем предизборних летака који подсећају на авионске карте у једном правцу ван Немачке, убациване у поштанске сандучиће гласача, што је 2013. учинила и неонацистичка странка.

Алис Вајдел, кандидаткињу АФД за канцеларку Немачке, подржао је и Илон Маск, блиски сарадник Доналда Трампа и власник компаније Тесла, као и мреже Икс.

Ипак, иако је месец дана пре избора ЦДУ први пут у историји изгласао сопствени анти-мигрантски предлог у парламенту уз подршку АФД-а, све партије тврде да са радикалним десничарима не желе да сарађују, што је наслеђе постнацистичке Немачке.

• О чему је Маск разговарао са лидерком немачке екстремно десничарске странке
• Масков „социјални експеримент на човечанству&qуот;: Икс у 2024. години

Партија Левица далеки је наследник комунистичке партије која је управљала Источном Немачком у периоду после Другог светског рата.

Од претходних избора, странка се поцепала јер ју је напустила група коју предводи Сара Вагенкнехт, а разлике са овом групацијом све су видљивије.

Левица се и на овим изборима залаже за питања социјалне правде, ограничења станарина, укидање пореза на додату вредност за основне намирнице и превоз, смањење пореза на најмање зараде, увођење минималне пензије, али и очувања права на миграције.

Ова странка има два кандидата који би водили немачку владу: Хајди Рајхинек и Јана ван Акена.

Алијанса Саре Вагенкнехт (БСВ) је партија настала у периоду од претходних избора и једина у Немачкој носи име сопствене лидерке и оснивачице.

Попут Левице из које је настала, странка заступа политику социјалне правде.

Међутим, од конзервативаца је преузела концепт јачања националне државе, одбацивања родно неутралног језика и политике родних идентитета, као и повећану контролу миграција и заустављање војне подршке Украјини и Израелу.

Лидерка странке Сара Вагенкнехт је и кандидаткиња партије за канцеларку Немачке.

Постизборне комбинације

Једну компликовану владу, која није успела да заврши мандат, могла би да наследи ништа мање сложена коалиција.

Све предизборне анкете убедљиву предност дају коалицији ЦДУ и ЦСУ: према најоптимистичнијим прогнозама, конзервативци могу освојити до трећине гласова и тако имати иницијативу у преговорима о влади и канцеларско место за Фридриха Мерца.

Упркос идентичном гласању са АФД око мигрантских питања, Мерц је изричит да са десничарима не жели будућу коалицију, што ову странку поново оставља у опозицији.

ЦДУ ће партнере највероватније тражити у социјалдемократама или/и зеленима.

Иако се раније коалиција ЦДУ и СПД називала „великом&qуот;, због нешто слабијег предвиђеног резултата странке Олафа Шолца, тешко да би то име опстало и данас.

Идеолошке разлике конзервативаца са оба потенцијална партнера већ сада наговештавају буран политички живот и у наредном мандату.

Шансу за улазак у власт, бар као најмањи, ако не и одлучујући фактор, из прикрајка чекају либерали, али њима је први изазов да уопште успеју да прескоче изборни цензус.

За састављање владе у којој не би били конзервативци неопходно је да се десе готово невероватне промене у односу на резултате предизборних анкета.

Компликоване поделе у немачкој политици могле би по први пут да доведу и до ситуације да странке не могу да се договоре око потребне већине.

У том случају, за неколико месеци могли би да уследе и нови избори, у земљи која никада није имала два изборна циклуса у једној години.

Од марксиста и лењиниста до заштитника животиња

Од 29 партија, колико учествује на немачким парламентарним изборима, само десет се надмеће у целој земљи.

Немачка је издељена на 16 савезних покрајина са високим нивоом самосталности, а странке изборне листе предају у свакој појединачно.

Уз оне који су у претходном сазиву Бундестага имали представнике, у свим покрајинама такмиче се и Слободни бирачи, Волт, Марксистичко-лењинистичка партија Немачке и Алијанса за Немачку.

ЦДУ наступа у 15 покрајина, док је у Баварској представља сестринска странка ЦСУ.

У више од половине немачких покрајина, на листићу ће се наћи партија једноставног имена Странка (у 13 покрајина), као и Партија заштитника животиња (11 покрајина).

У мањем броју покрајина, Немци могу да гласају и за странку База, Странку хуманиста, Пиратску странку, Еколошко-демократску партију, Покрет Мера25, Странку правде и Странку напретка.

Преосталих осам листа наступају у само по једној покрајини.

Највећа гужва на гласачком листићу је у главном граду Берлину и покрајини Северна Рајна - Вестфалија, где се такмичи по 18 листа, док их је у Баварској 17.

Парламент који се смањио

Јубиларни, 20. сазив Бундестага, немачког парламента, који је изабран 2021. године, био је један од највећих на свету.

Избор чак 736 посланика пре четири године био је последица сталног раста броја заступника због компликованог система гласања.

СЛИКА 5 - Бирачки листић на парламентаним изборима у Немачкој није једноставан

Сваки бирач у Немачкој има два гласа на једном бирачком листићу.

На левој половини се налазе имена појединачних кандидата која су посебна за сваки бирачки округ, док се на десној налазе имена странака које се такмиче у покрајини одакле је гласач.

За улазак у Бундестаг, странкама је важно да освоје више од пет одсто гласова са десне половине бирачких листића и тиме прелазе обавезни цензус.

Систем се компликује одлучивањем о конкретним кандидатима која улазе у парламент, јер се у обзир узимају и гласови које су добили појединачни кандидати.

Ови гласови могли су до претходних избора да донесу и директни мандат појединачном кандидату, чак и ако његова партија не успе да прескочи цензус, па је и због тога повећаван број посланика.

Сада је овај број ограничен на 630.

Многи Немци сопствени глас увелико су послали јер је могуће пријавити се за гласање поштом, чак и ако сте на дан избора код куће.

Глас у коверти једини је избор и за Немце који нису у Немачкој - гласање у амбасадама и конзулатима, које је пракса у балканским земљама, није могуће.

На дан избора, 23. фебруара, бирачка места биће отворена од 8 до 18 часова.

Одмах по затварању биралишта биће објављени резултати излазних анкета урађених на бирачким местима, док се прве званичне пројекције резултата очекују током изборне ноћи.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.19.2025)