Slike vrednije od miliona i strah od sankcija: Slučaj najbogatijeg čoveka Gruzije

Prošlog proleća, kada je desetine hiljada Gruzijaca izašlo na ulice zbog ruskog uticaja na politiku zemlje, gruzijski parlament je požurio sa izmenama poreskog zakona.

Ta promena omogućila je neoporeziv prenos imovine sa ofšor računa u Gruziju, što pre svega ide u korist Bidžine Ivanišvilija, najbogatijeg čoveka u zemlji i bivšeg premijera, ocenili su tada iz Transparensija, organizacije koja se bavi borbom protiv korupcije.

Ivanišvili je osnivač i počasni predsednik Gruzijskog sna, vladajuće partije u Gruziji.

„Sada je jasno, promene su napravljene za njega", kaže Beso Namčavadze, ekonomski analitičar gruzijskog ogranka Transparensija.

Bogatstvo procenjeno na 4,9 milijardi dolara, Ivanišvili je zaradio u Rusiji tokom 1990-ih, pre svega poslovima u računarstvu, metalima i bankarstvu.

Veruje se da je većina tog bogatstva skrivena u ofšor kompanijama.

Gruzija je u maju 2024. upala u političku krizu i svakodnevne proteste, nakon što su poslanici usvojili sporni „zakon o transparentnosti stranog uticaja", često nazivan „zakonom o stranim agentima".

Prema tom zakonu, mediji i nevladine organizacije koje više od 20 odsto sredstava dobijaju iz inostranstva moraju da se registruju kao „organizacije koje deluju u interesu strane sile" i podvrgnu strogim revizijama ili suoče sa finansijskim kaznama.

Sve to je viđeno kao namera gruzijske vlade da spreči uticaj SAD i Zapada na zemlju.

Protesti su nastavljeni kada je vlada, predvođena Gruzijskim snom, u oktobru 2024. pobedila na spornim parlamentarnim izborima, a dodatno su podstaknuti u decembru, kada su obustavljeni pregovori o pridruživanju Evropskoj uniji.

Policija je uhapsila i žestoko tukla na stotine demonstranata koji su mirno protestovali.

• Kriza u Gruziji se produbljuje posle izbora bivšeg fudbalera za predsednika
• Izbori u Gruziji: Opozicija farbom na šefa izborne komisije
• Vreme istine za Gruziju: Demonstranti zahtevaju zapadni put, a ne rusku prošlost

Kao odgovor, američka vlada je krajem 2024. najavila sankcije Ivanišviliju, kao i Velika Britanija početkom 2025, izražavajući „duboka zabrinutost zbog prekidanja procesa pridruživanja Gruzije EU i sve veće upotrebe prekomerne sile protiv mirnih demonstranata".

Iz Transparensija procenjuju da bi britanske sankcije značajno oštetile poslovno carstvo Ivanišvilija, čije su kompanije registrovane na dve britanske prekomorske teritorije - Britanskim Devičanskim Ostrvima i Kajmanskim Ostrvima.

„Sav njegov biznis u Gruziji u sektoru ugostiteljstva i energetskom sektoru, kao njihove matične kompanije tih firmi, registrovan je na takozvanim ofšor teritorijama", kaže Namčavadze.

Transparensi veruje da Ivanišvili i članovi njegove porodice vlasništvo nad tim kompanijama, koje su prethodno kontrolisali preko ofšor firmi, prenose na novoosnovane firme u Gruziji.

U januaru ove godine, u Gruziju su uvezene slike i druga umetnička dela u vrednosti od skoro 500 miliona dolara, prema podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija.

Mnogi veruju da su iz Ivanišvilijeve kolekcije.

„Svi koji ga poznaju znaju da je to nešto što više ceni od celokupne imovine i bogatstva koje ima", kaže Tina Kidašeli, bivša ministarka odbrane Gruzije i šefica nevladine organizacije Građanska ideja.

„Vratiće slike (u zemlju) i ne želi da plaća porez na to."

Šef parlamentarnog odbora za finansije i budžet u Gruzijskom parlamentu, Pata Kvijinadze, nedavno je branio neoporezivi transfer imovine sa ofšor računa u Gruziju.

„Ako je neko imao koristi od ovog zakona, srećan sam zbog toga", naveo je na društvenim mrežama.

„To je bio i njegov cilj, da dovede kompanije iz ofšor zona i privuče više investicija".

Kao odgovor na predložene britanske sankcije, vladajuća partija Gruzije u saopštenju je branila Ivanišvilija, rekavši da je pretnja sankcijama „bez ikakvog osnova".

Ivanišvili je prethodno tužio švajcarsku banku Julius Baer zbog, između ostalog, pogrešnog tumačenja „takozvanih američkih sankcija", nazivajući ih „političkom ucenom".

Američke sankcije Ivanišviliju podrazumevaju zamrzavanje njegove imovine i ograničavaju američke pojedince i kompanije da posluju sa njim, ali ne utiču na njegove kompanije ili članove porodice.

Veruje se da milijarderovo nepoverenje prema Zapadu, kao i česta upotreba teorija zavera, poput optuživanja političkih protivnika da su deo „partije globalnog rata", ili „duboke države", potiču iz njegovih dugogodišnjih finansijskih problema.

Za švajcarske banke, a prethodno je i protiv Kredi Suis (Credit Suisse) imao pravnu bitku dugu više od decenije, veruje da su deo velike zavere protiv njega, kaže Tina Kidašeli.

„Ivanišvili je Gruziju držao kao taoca zbog ličnih finansijskih problema", ističe.

• Usvojen kontroverzni „zakon o stranim agentima", tuča u gruzijskoj skupštini
• Za i protiv: Predlog „zakona o stranim agentima" podelio Gruziju
• Zašto su Gruzijci glasali za prorusku stranku uprkos snovima o EU

Iako njegova trenutna zvanična funkcija glasi „počasni predsednik vladajuće stranke", mnogi kažu da je i dalje ličnost broj jedan gruzijske politike.

U tom smislu, sankcije protiv njega se vide kao sankcije protiv cele gruzijske vlade.

Nika Gilauri, premijer Gruzije od 2009. do 2012. godine, čija privatna kompanija Reformatiks vlade širom sveta savetuje o ekonomskim reformama, kaže da stalna politička nestabilnost Gruzije i međunarodna izolacija negativno utiču na ekonomiju zemlje.

I ta slika će, kako kaže, ubuduće „nastaviti da se pogoršava".

Gruzijska vlada sa tim nije saglasna.

Premijer Irakli Kobahidze je prošlog meseca sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) potpisao ugovor o investiciji vrednoj šest milijardi dolara.

Levan Davitašvili, ministar ekonomije, opisao ga je kao „najveći ugovor o stranim investicijama" u poslednjih nekoliko decenija, za koji se očekuje doprineti rastu privrede od 1,5 odsto.

Premijer Kobahidze dodaje da je rast od 10 odsto za gruzijsku ekonomiju „apsolutno realan".

Međutim, nedavno objavljeno istraživanje Grupe za konsalting za politiku i menadžment (PMCG), gruzijske istraživačke firme, kaže da su projekcije za narednih šest meseci „izuzetno negativne".

Ističu naglašen uticaj kontinuiranih političkih previranja i navode da su na obustavljanje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji „negativno gledali svi ispitani ekonomisti".

Bivši premijer Gilauri kaže da analiza njegove kompanije pokazuje da će ekonomski rast Gruzije ove godine biti nula.

„Imaćemo problem sa budžetom, razmenom valuta, inflacijom, radnim mestima...

„Novi izbori su jedini put napred za zemlju, kao i za Ivanišvilija lično", zaključuje.

Pogledajte video: Suzavcem protiv vatrometa na ulicama Tbilisija

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.20.2025)