Родна (не)равноправност у техничким наукама

Поделе на "мушка" и "женска" занимања учестале су у бројним сферама рада широм света, упркос напорима да се оне обесмисле и да се и мушкарци и жене, нарочито као деца, охрабре да се баве чиме год желе.

Ови традиционални обрасци постоје и у сфери научног рада, тако да се друштвено-хуманистичке науке сврставају у женске, а природне и техничке у мушке.

Ипак, поред учесталости оваквих неутемељених подела, постоје и бројне заблуде о њиховом постојању у неким областима.

О односима између студенткиња и студената, а касније и истраживачица и истраживача у свету техничких наука на родној основи, као и њиховом третману и сналажењу у међународним оквирима, за Бету је говорила Јована Ружић, виша научна сарадница на Институту за нуклеарне науке у Винчи.

На питање да ли се током образовања, односно студирања на Технолошко-металуршком факултету (ТМФ) Универзитета у Београду, сусретала са поделама и наративом да академски пут који је изабрала важи за "мушки", Ружић је рекла да је такво карактерисање факултета заблуда.

"Он (факултет) можда звучи мушко, али, у протеклих 20 година, 80 одсто студената на њему су жене, а само 20 одсто мушкарци. Ми током студија нисмо имали проблем са женама у инжењерству. Напротив, биле смо охрабриване и било је много више професорки од професора, а тренутно имамо и деканку", рекла је она.

Ружић је додала да је то понекад чак стварало и проблем за мушкарце, имајући у виду да су били у мањини.

Упитана о томе да ли постоје случајеви побијања интересовања за бављење техничким наукама у младим женама, Ружић је навела да се, у њеном случају и током њеног усавршавања, углавном све заснивало на знању, тако да за родне поделе није било места.

{Видео2:}

"Није било ограничења што се тиче родне равноправности. Можда је чак наука којом се ја бавим мало погоднија за жене у последње време", објаснила је она и додала да доста мушких колега често прескаче докторске студије и запошљава се пре њих, али и да све више зависи од личне жеље и залагања, а не од пола.

Ружић, поред рада у Србији, има и запажено искуство рада у иностранству - Бугарској и Јапану.

При упоређивању земаља у контексту третмана истраживачица и истраживача, као и постојања случајева и образаца родне неравноправности, она је навела да су разлике мање него што се често мисли.

{Видео3:} 

"Што се тиче самог третмана, нема неке специјалне разлике - знање је знање. Ипак, разлике има у неком општем утиску. У Бугарској, на пример, такође важи правило да су техничке науке више мушки посао, али ипак никада нисам осетила неки проблем или ограничења у раду", објаснила је Ружић.

У поређењу са радом у Јапану, навела је да је она (у конкретној средини) била једина жена доктор наука, али да то није производ друштвених ограничења, већ да жене у тој средини једноставно нису биле заинтересоване за бављење техничким наукама на том нивоу.

(Бета, 20.02.2025)