Rodna (ne)ravnopravnost u tehničkim naukama
Podele na "muška" i "ženska" zanimanja učestale su u brojnim sferama rada širom sveta, uprkos naporima da se one obesmisle i da se i muškarci i žene, naročito kao deca, ohrabre da se bave čime god žele.
Ovi tradicionalni obrasci postoje i u sferi naučnog rada, tako da se društveno-humanističke nauke svrstavaju u ženske, a prirodne i tehničke u muške.
Ipak, pored učestalosti ovakvih neutemeljenih podela, postoje i brojne zablude o njihovom postojanju u nekim oblastima.
O odnosima između studentkinja i studenata, a kasnije i istraživačica i istraživača u svetu tehničkih nauka na rodnoj osnovi, kao i njihovom tretmanu i snalaženju u međunarodnim okvirima, za Betu je govorila Jovana Ružić, viša naučna saradnica na Institutu za nuklearne nauke u Vinči.
Na pitanje da li se tokom obrazovanja, odnosno studiranja na Tehnološko-metalurškom fakultetu (TMF) Univerziteta u Beogradu, susretala sa podelama i narativom da akademski put koji je izabrala važi za "muški", Ružić je rekla da je takvo karakterisanje fakulteta zabluda.
"On (fakultet) možda zvuči muško, ali, u proteklih 20 godina, 80 odsto studenata na njemu su žene, a samo 20 odsto muškarci. Mi tokom studija nismo imali problem sa ženama u inženjerstvu. Naprotiv, bile smo ohrabrivane i bilo je mnogo više profesorki od profesora, a trenutno imamo i dekanku", rekla je ona.
Ružić je dodala da je to ponekad čak stvaralo i problem za muškarce, imajući u vidu da su bili u manjini.
Upitana o tome da li postoje slučajevi pobijanja interesovanja za bavljenje tehničkim naukama u mladim ženama, Ružić je navela da se, u njenom slučaju i tokom njenog usavršavanja, uglavnom sve zasnivalo na znanju, tako da za rodne podele nije bilo mesta.
{Video2:}
"Nije bilo ograničenja što se tiče rodne ravnopravnosti. Možda je čak nauka kojom se ja bavim malo pogodnija za žene u poslednje vreme", objasnila je ona i dodala da dosta muških kolega često preskače doktorske studije i zapošljava se pre njih, ali i da sve više zavisi od lične želje i zalaganja, a ne od pola.
Ružić, pored rada u Srbiji, ima i zapaženo iskustvo rada u inostranstvu - Bugarskoj i Japanu.
Pri upoređivanju zemalja u kontekstu tretmana istraživačica i istraživača, kao i postojanja slučajeva i obrazaca rodne neravnopravnosti, ona je navela da su razlike manje nego što se često misli.
{Video3:}
"Što se tiče samog tretmana, nema neke specijalne razlike - znanje je znanje. Ipak, razlike ima u nekom opštem utisku. U Bugarskoj, na primer, takođe važi pravilo da su tehničke nauke više muški posao, ali ipak nikada nisam osetila neki problem ili ograničenja u radu", objasnila je Ružić.
U poređenju sa radom u Japanu, navela je da je ona (u konkretnoj sredini) bila jedina žena doktor nauka, ali da to nije proizvod društvenih ograničenja, već da žene u toj sredini jednostavno nisu bile zainteresovane za bavljenje tehničkim naukama na tom nivou.
(Beta, 20.02.2025)
