Како су мигранти постали главна тема избора у Немачкој и шта то значи за Балканце

Страх.

С једне стране, од странаца, за сигурност и безбедност. С друге стране, од протеривања, дискриминације и повратка у мрачна времена немачке историје.

У узаврелој предизборној дебати у Немачкој, готово да су потпуно заборављене све друге теме, осим - миграција.

Тамара Денић готово читав живот провела је у овој земљи, али каже да се сада први пут осећа посве другачије.

„Наравно да сви кажу 'ремиграција и протеривање само криминалаца', али да ли сам криминалац ако случајно начиним неки прекршај у вожњи или погрешим нешто у вези са порезима?

„Где је граница, како се одређује колико су правила прекршена?&qуот;, пита се ова млада филмска редитељка, једна од око 1,7 милиона становника Немачке пореклом са Западног Балкана.

Генерацију раније, у Немачку је из тадашње Југославије дошао Јосип Јуратовић, који иза себе има пет посланичких мандата у Бундестагу.

„Током 50 година живота у Немачкој, тему миграција сам све чешће сусретао, мада увек на страни десних екстремиста и националиста.

„Ипак, изненадило ме је да та тема буде и у парламенту: како су у њега ушли екстремни десничари АФД-а, све више улазе и теме са улице и из кафане, а то ме чини несигурним куда се ово друштво креће&qуот;, каже Јуратовић, дугогодишњи посланик Социјалдемократске партије Немачке (СПД) канцелара Олафа Шолца.

• Све што треба да знате о изборима у Немачкој
• Како рецесија у Немачкој утиче на људе са Балкана
• Посао у Немачкој: Шта реформе закона о досељавању значе за српске раднике

Више од 59 милиона становника Немачке одабраће 23. фебруара 630 посланика новог сазива парламента, Бундестага.

Биће то први ванредни избори после две деценије редовних, у земљи коју је после Другог светског рата одликовала политичка стабилност.

Од 'земље зла', до 'земље наде'

Романтизовано време југословенских гастарбајтера биле су 70. и 80. године 20. века, време одласка у Западну Немачку и зарада чувених немачких марака.

Пола века касније, млади људи са Балкана и даље у уједињеној Немачкој виде шансу за посао.

„Немачка је, после Другог светског рата, од земље зла, постала земља наде.

„Било би јако опасно ако би ова земља изгубила улогу земље наде, јер онда не бисмо били далеко од балканизације Европске уније&qуот;, упозорава Јосип Јуратовић.

Недавна серија смртоносних напада на улицама немачких градова повећала је притисак да се реформише систем правила за имиграцију и добијање азила.

Напади у Манхајму, Золингену, Магдебургу, Ашафенбургу и Минхену свежи су у сећању Немаца.

Ипак, није ово први пут да се ова земља сусрела са жустрим дебатама о миграцијама.

Борис Мијатовић, посланик из групе Зелених у Бундестагу, чији је отац у Немачку из Југославије дошао крајем 1960-их, каже да је, игром историјских околности, балканска миграција утицала чак и на промену највишег закона ове земље.

„Грешка је начињена још 1993. године, у току рата у Југославији, када је Немачка променила закон о азилу да људи са Балкана не би тада неконтролисано долазили.&qуот;

Те године, Немачка је, под вођством конзервативаца, пооштрила правила за тражиоце азила јер се систем нашао под великим притиском избеглица из Југославије, али и Румуније, Бугарске и Турске, што су Зелени и социјалдемократе оштро критиковале.

За данашње десничаре из странке Алтернатива за Немачку (АФД), промене 1993. „само су послужиле да се смањи притисак у експрес лонцу и ништа више сем тога&qуот;, каже посланик Харалд Вејел.

Његова странка сада је најгласнија у позивима да се миграције у Немачку значајно отежају, промене правила социјалне помоћи придошлицама, као и да се спроведе „ремиграција&qуот;.

Ова реч, која је 2023. проглашена за најнегативнију у немачком језику, осим основног значења добровољног повратка избеглица у земљу коју су напустили, сматра се и еуфемизмом за масовна протеривања људи мигрантског порекла, на које позивају десни екстремисти.

Немачка Канцеларија за заштиту устава ставила је 2021. АФД под мере посебног посматрања због екстремних ставова и повезивања са радикалним десничарима.

„Немате разлога за страх ако сте део радне снаге, ако се образујете, ако сте на путу да се интегришете или сте већ интегрисани, а посебно не они који су друга или трећа генерација миграната.

„Одакле год долазите, ако имате било који ниво радних вештина, нисте никаква мета&qуот;, каже Вејел.

Оваква политика донела је АФД-у и гласове људи мигрантског порекла, али је за традиционалне партије, које не сарађују са Алтернативом, то само привремена порука десничара.

„Прича да мисле само на одређену структуру је лаж и заваравање и само је питање времена кад ће и остали доћи на ред јер психологија национализма ствара грађана првог и другог реда, а онда их окреће једне против других, да би се њима владало.

„Стара је немачка пословица да они који су последњи ушли у чамац за спасавање, најгласније вичу да је чамац пун&qуот;, каже социјалдемократа Јосип Јуратовић.

У тај чамац, путници са Западног Балкана улазе и након завршетка ратова у бившој Југославији.

„Миграције са Западног Балкана су привилеговане јер је Немачка годинама раније донела правила која омогућавају лакши долазак људи са Западног Балкана у поређењу са многим другим регионима ван Европске уније&qуот;, наводи Михаел Бранд, посланик опозиционе Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), у писаном одговору за ББЦ на српском

Када говори о миграцији са Балкана, посланик АФД-а ће је поделити у три групе: високо квалификовани стручњаци, радници на грађевини и сличним делатностима и трећа, како је назива, „проблематична&qуот; група.

„Балканска миграција се променила у последњих неколико деценија јер све више неквалификоване радне снаге и мањина са Балкана долазе у државу благостања, на легалан или илегалан начин.

„Они не долазе да раде, већ падају на терет социјалног старања од првог дана, а нема смисла да само узимате из система и ништа не дајете.&qуот;

У периоду од 2021. до 2023. године, са српским пасошем је у Немачку просечно годишње стизало око 24 хиљада миграната, са косовским око 23 хиљаде, а босанским и македонским по око 20 хиљада људи.

Гастарбајтери, по новим правилима

У мандату владе канцелара Олафа Шолца, долазак људи са Западног Балкана у Немачку посебно је олакшан.

У потрази за готово пола милиона квалификованих и образованих радника, Немачка је олакшала процедуре за добијање радних виза, између осталих, и за људе са Западног Балкана.

„Нама је миграција неопходна на тржишту рада јер се наше друштво смањује, а друштвена пирамида постављена је наопако.

„Потребна нам је миграција образованих људи широм света, посебно Европске уније и непосредног суседства, који могу да помогну немачкој економији&qуот;, каже Томас Хакер, посланик Слободне демократске партије (ФДП).

• Може ли држава Србија да заустави одлазак медицинара у Немачку
• Посао у Немачкој: Зашто су Мелита, Срђан и Синиша одлучили да оду

Ова либерална странка, која је била део Шолцове владе, а сада се бори да прескочи цензус од 5 одсто гласова и поново се нађе у парламенту, ове олакшице би наставила да примењује.

„За мене, а верујем и за већину људи, миграције са Западног Балкана у ЕУ исте су као и миграције унутар ЕУ јер заједно чинимо исти простор, а многи образовани људи већ су дошли у Европу.

„То је нешто сасвим другачије у односу на илегалну миграцију из других земаља, па настојимо да унапредимо амбасаде и конзуларне процедуре да брже издају радне визе, јер то траже и компаније.&qуот;

Тема олакшица за долазак радника са Балкана једна је од ретких где су досадашње власти и опозиција готово потпуно сагласни.

„Влада највероватнијег будућег канцелара Фридриха Мерца (лидера ЦДУ) предузеће кораке да учини миграције на немачко тржиште рада још лакшим, драстично смањујући бирократске процедуре за људе који легално траже посао у Немачкој&qуот;, сматра козервативац Бранд.

Олакшане процедуре подржали би и Зелени, али посланик Борис Мијатовић упозорава да се мора водити рачуна и о чињеници да земље Западног Балкана због тога могу потонути у све дубљи проблем недостатка радне снаге.

„Не могу да кажем да морамо да прилагођавамо наша правила ситуацији на терену, али морамо да сагледавамо ствари објективно - и код нас, и у региону.

„Ако додатно олакшамо процес, али и убрзамо приближавање земаља чланству у ЕУ, стварамо шансу да се ови млади људи једном и врате у земље из којих потичу - не јер их ми терамо, већ да би се људске везе очувале.&qуот;

Два пасоша: идентитет или привилегија

Тамара Денић од 2018. године има само немачки пасош.

У време када га је добила, морала је да се одрекне босанског, који је добила на рођењу, јер тадашња правила у Немачкој нису дозвољавала поседовање два држављанства.

„Од тада се много променило у мојој свести јер сам претходно знала да сам овде одрасла и учила, да боље говорим немачки него наш језик, а за породицу сам више 'Швабица' него 'наша'.

„Била сам разочарана што нисам могла да гласам, али се то променило када сам добила пасош и мој глас је почео да се цени.&qуот;

Само шест година касније, као једно од највећих постигнућа владе Олафа Шолца, Немачка је, после више деценија покушаја, променила кључно правило.

Од 2024, ова земља не тражи од људи да се одрекну претходног држављанства да би стекли немачко, а време до добијања пасоша скраћено је на минимално три године.

Ипак, највећи противници овог правила и даље су конзервативне и десничарске странке.

ЦДУ, доскора највећа опозициона странка, наводи у предизборном програму да ће ову могућност, којој се ЦДУ противио деценијама, поново укинути.

Михаел Бранд, посланик конзервативаца, у писаним одговорима достављеним ББЦ на српском на ову тему није одговорио.

„Дефинитивно тај закон остаје и ми гарантујемо да ће могућност поседовања два држављанства опстати.

„Ако желимо да се надмећемо за најбоље стручњаке, потребан нам је овакав закон јер није привилегија имати два пасоша - то је питање идентитета, а пасоши су његова последица&qуот;, одлучан је Борис Мијатовић, посланик Зелених.

Коалиција ЦДУ и Зелених, опречних ставова по овом питању, једна је од бројних потенцијалних постизборних коалиција, мада је већ сада извесно да ће формирање нове владе бити изазован процес.

Чврст став о очувању овог закона имају и либерали.

Јосип Јуратовић, посланик водеће странке досадашње владе, сматра да тренутно решење можда и није најбоље.

„То је прошло под климом да нам је потребна радна снага.

„Верујем да ће се неке ствари изменити, али не мислим да ће све измене бити лоше јер не видим разлог да националистима, исламистима, непријатељима наших вредности пружамо заштиту.&qуот;

Дилеме немају у десничарском АФД-у: става су да се ова могућност мора потпуно укинути.

Ипак, на питање да ли се тиме негирају могућности и онима који се, управо по дефиницији ове странке, исправно понашају и лојални су грађани Немачкој, али имају други пасош добијен по рођењу, њихов посланик Харалд Вејел признаје да му то јесте „тешка тема&qуот;.

„Ми ипак сматрамо да је питање лојалности најважније: можете ли једнако служити двама господарима?&qуот;, пита Вејел.

Шта је задатак власти, а шта миграната?

Иако указују да европска решења контроле миграција почињу да дају резултате кроз значајно смањен број илегалних миграната у 2024. години, за странку Зелених решење је у даљој реформи читавог система.

„Желимо систем у коме азил није једини начин доласка у ову земљу, као што то не би било ни високо образовање, већ систем бодова, попут Канаде, где се вреднују појединачна знања и искуства.

„Ми желимо такав закон на нивоу Немачке, али би још боље било да то буде закон Европске уније&qуот;, каже Борис Мијатовић.

После пола века живота у Немачкој, Јосип Јуратовић себе описује као „патриоту немачког устава&qуот; и каже да његових пет везаних посланичких мандата показују да се у тој земљи може бити успешан.

„Ко год дошао, увек ће бити онај на -ић, а да ли ће то -ић бити погрдно или поштовано обележје зависи од оног који долази јер је кључно бити користан друштву, бар кроз организације, удружења или спорт.

„Ово друштво није богом дато нити је пало с Марса, на њему се мора радити, а не само водити рачуна о зарађивању пара.&qуот;

Овај 66-годишњак, који ове године одлази у посланичку пензију, забринут је бојама предизборне расправе.

„Политичари, кад немају шта да понуде, причају о трима темама које не могу и никад неће променити: миграцијама, смањењу пореза и бирократије.

„Управо те теме владају Немачком и говоре нам да земља нема нове идеје за будућност, што је посебно трагично јер се највеће наде полажу управо у Немачку.&qуот;

Ипак, земља у којој је готово 30 одсто становништва мигрантског порекла, како наводи Михаел Бранд, посланик конзервативаца, и даље привлачи људе.

„Ове дебате не воде се о миграцијама, већ о илегалним миграцијама.

„Мешање легалног и нелегалног, што чине они малициозни, као и нажалост поједини лажни медији, не помаже да се чује истина, али истовремено и не може уништити пријатељско лице и имиџ Немачке.&qуот;

Томас Хакер, његов колега из редова либерала, има разумевања за емоције, али тврди да нема места страху.

„Ми смо отворена и демократска земља, мада екстремна десница користи страх за добитак у изборној кампањи.

„Ја верујем да је центар немачког друштва довољно снажан да та питања задржи на маргинама политичког система.&qуот;

Ипак, за Тамару Денић ово су дани када, осим што пажљиво прати предизборну кампању, размишља о још једној теми.

„Први пут се питам да ли треба да вратим босански пасош, за сваки случај&qуот;, каже она.

• Аутомобилом косио људе у Минхену: Осумњичен Авганистанац, преминуле мајка и ћерка
• Зашто све више младих Немаца подржава крајњу десницу
• Десничарски АфД тражи масовно депортовање миграната пред изборе у Немачкој

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.21.2025)