Зашто се некад смејемо на сахранама

Зашто се некад смејемо на сахранама

Јаков Поњавић/ББЦ Те топле јулске суботе, Александар Радовић из Рогатице, градића на истоку Босне и Херцеговине, кренуо је на гробље.

На сахрану стрицу, у градићу на западу суседне Србије, Александар је путовао са неколико рођака. У аутомобилу су разговарали о покојнику, присећали се његовог живота и заједничких тренутака. Туга се осећала целим путем. Но, на гробљу није изгледало тако. Александар није могао да обузда налете смеха. „У подсвести је то била туга, али окидач за смех је био рођак којег никада раније нисам видео да плаче“, каже Александар за ББЦ. „Тада сам експлодирао.“ Сличне

Повезане вести »

Кључне речи

Вести дана »