Nemački izbori: Demohrišćani proglasili pobedu, krajnje desna AfD na drugom mestu

„Pobedili smo na izborima," trijumfalno je izjavio Fridrih Merc, lider Demohrišćanske unije pred više stotina okupljenih pristalica.

Zajedno s Hrišćanskom socijalnom unijom (CSU) iz Bavarske, demohrišćani su osvojili 29 odsto glasova na izborima za Bundestag.

Merc je rekao da formiranje vlade neće dugo trajati.

Konzervativni lider CDU (69) obećao je da će većinu problema rešiti za četiri godine - ovo je ogroman izazov za najveću evropsku privredu i okoštalu infrastrukturu.

Pobednicima mogu da se osećaju i članovi krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD), pošto su sa 20 odsto glasova skoro duplirali osvojeni procenat u odnosu na izbore 2021.

Levičarska partija Die Linke osvojila je 8 odsto glasova, a smatra se da je za to zaslužna uspešna kampanja na društvenim mrežama.

Socijaldemokrate dosadašnjeg premijera Olafa Šolca su sa 16 odsto glasova ostvarile najlošiji rezultat u poslednjih nekoliko decenija.

• Sve što treba da znate o izborima u Nemačkoj
• Kako su migranti postali glavna tema izbora u Nemačkoj i šta to znači za Balkance
• Zašto sve više mladih Nemaca podržava krajnju desnicu

Glasanju je prethodila intenzivna predizborna kampanja kojom su dominirali problemi popust posrnule privrede i niza smrtonosnih napada zbog kojih su migracije i bezbednost postali centralno pitanje.

Uoči glasanja, Merc je nepokolebljivo izjavio da neće biti dogovora sa krajnje desničarskom Alternativom za Nemačku (AfD), koja je spremna da postane druga najveća politička snaga, ispred Šolcove stranke levog centra.

Ovo je prelomni trenutak, jer će Nemačka morati da donosi krupne odluke na svetskoj sceni, kao i kod kuće.

Merc obećava da će održati lidersku poziciju u Evropi, ali je i Berlin pod pritiskom da troši veći deo budžeta na vojsku.

Kao drugi najveći pružalac vojne pomoći Ukrajini, naredna nemačka vlada suočiće se sa američkim predsednikom koji je nazvano predsednika Vladimira Zelenskog diktatorom i podelio jedinstveni front Zapada protiv Rusije.

Nemački politički lideri takođe su bili šokirani izjavama američkog potpredsednika Džej Di Vensa, koji je susreo s Alis Vajdel, kandidatkinjom AfD za kancelarku i time označio kraj višedecenijskog tabua o razgovorima sa ekstremnom desnicom.

U Nemačkoj, ova praksa poznata je kao "firewall" ili "brandmauer".

Merz je optužen da je prekršio ovaj tabu prošlog meseca kada je iskoristio podršku AfD u parlamentu.

U subotu su u nekoliko nemačkih gradova održani protesti protiv ekstremne desnice.

Demonstranti su marširali ulicom, pod pratnjom nemačke policije.

AfD je već popularna u nekoliko istočnih država, ali njena popularnost raste i na zapadu, gde se obraća mladim Nemcima putem mreže TikTok.

Jedan video Alis Vajdel tokom kampanje imao je četiri miliona pregleda.

Njena poruka je bila jednostavna: Glasajte za AfD, oborite firewall i promenite nemačku politiku.

Program AfD-a podrazumeva napuštanje EU, ukidanje mera za borbu protiv klimatskih promena, izgradnju nuklearne elektrane i popravku gasovoda i odnosa sa Rusijom.

Ali najviše pažnje izazivali su njihovi stavovi po pitanju migracija i bezbednosti, posle pet smrtonosnih napada od maja prošle godine, od kojih su se tri dogodila tokom izborne kampanje u Magdeburgu, Ašafenburgu i Minhenu – a sve su ih navodno izvršili migranti.

(BBC News, 02.23.2025)