Godišnjica ruske invazije na Ukrajinu: Zelenski se nada da se rat završava 2025.

Prošle su tačno tri godine otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, a brojni zapadni zvaničnici su se okupili u Kijevu u znak podrške.

Evropski lideri, kao i bivši premijer Kanade Džastin Trudo učestvovali su na konferenciji u glavnom gradu Ukrajine.

Među glavnim temama bili su mirovni proces i članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji (EU) i NATO.

„Nadam se da će se rat završiti ove godine", rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i dodao da bi prvi korak mogla da bude „kompletna razmena zarobljenika".

Ukrajina je posvećena članstvu u Evropskoj uniji (EU) i NATO, naglasio je.

• Zelenski spreman da ode sa mesta predsednika Ukrajine u zamenu za mir ili članstvo u NATO
• Ljubav, gubitak i dužnost: Ukrajinski foto-reporteri pričaju priče o ratu
• Od sirena, bombi, do odlazaka u pozorište: BBC novinarka o tri godine rata u Ukrajini

U znak podrške, u Ukrajinu su doputovali zvaničnici Kanade, Japana, Španije, Danske, Norveške, Estonije i brojnih drugih zemalja.

Za razliku od prethodnih obeležavanja godišnjice invazije, američkih predstavnika ovog puta nije bilo.

Na konferenciji se razgovaralo i o eventualnom slanju vojnih trupa u Ukrajinu nakon sklapanja primirja.

Pored Velike Britanije, spremnost na takav korak izrazila je i Danska.

Zelenski nije odgovarao na pitanja o odnosu sa Trampom

Od kada je Donald Tramp stupio na dužnost predsednika, odnosi Amerike i Ukrajine se hlade.

Zelenski je vešto izbegao odgovor na pitanja novinara o odnosu sa novim američkim predsednikom.

„Sjedinjene Države su naš partner, kao i svi ostali, a važno je očuvati jedinstvo između Evrope i Amerike", rekao je.

Prošle nedelje, Tramp je Zelenskog nazvao „diktatorom" i iskritikovao ga za način na koji je vodio Ukrajinu u prethodne tri godine, ukazavši da nije bilo redovnih izbora.

Od početka rata, Ukrajina nije imala redovne izbore usled vanrednog stanja, pa su evropski lideri ubrzo stali u odbranu američkog predsednika.

Olaf Šolc, nemački kancelar, rekao je da je „pogrešno i opasno uskratiti predsedniku Zelenskom njegov demokratski legitimitet".

Britanski premijer Kir Starmer razgovarao je sa Zelenskim telefonom i dao podršku „demokratski izabranom lideru Ukrajine".

'Ukrajina u EU pre 2030'

Iako Evropska unija (EU) nerado precizira kraj pristupnih pregovora, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da bi to moglo da se desi „i pre 2030".

Kako je podsetila, proces pridruživanja se „zasniva na zaslugama" i mora da bude od obostrane koristi.

Ukoliko Ukrajina nastavi sa reformama „istom brzinom kao i do sada", u evropsku porodicu bi zvanično mogla da bude primljena u narednih pet godina, ocenila je.

EU i Velika Britanija su 24. februara objavile nove sankcije Rusiji i Severnoj Koreji.

Sankcije su usmerene na ruske lance snabdevanja za vojne potrebe, među kojima su fabrike iz Severne Koreje, kao i na pojedince i kompanije za koje se sumnja da pomažu Moskvi da finansira rat.

EU neće ukinuti restriktivne mere protiv Rusije, sve dok Moskva ne pokaže da je posvećena trajnom miru u Ukrajini, rekla je Ursula fon der Lajen.

Tramp i Makron u Vašingtonu o Ukrajini

O Ukrajini se 24. februara razgovara i u Vašintgonu.

U posetu Trampu je doputovao francuski predsednik Emanuel Makron, prvi evropski lider koji se sastaje sa novoizbranim američkim predsednikom.

Dvojica predsednika razgovaraju o mogućem završetku rata u Ukrajini.

Sukob između dve zemlje „mogao bi da dovede do Trećeg svetskog rata", rekao je Tramp pred početak razgovora sa francuskim predsednikom.

Makron je ranije izjavio da su imali dobru diskusiju tokom razgovora G7 i da je tema susreta sa Trampom „dugotrajni mir" u Ukrajini.

Evropa je spremna da pojača odbranu, dodao je, ali je potrebno snažno učešće SAD da bi se osigurao mir u Ukrajini.

Kasnije tokom ove nedelje, Trampa će posetiti i britanski premijer Kir Starmer.

Direktni pregovori između Moskve i Vašingtona, bez učešća Kijeva i evropskih lidera, izazvali su uznemirenost u Evropi.

Očekuje se da će Markon i Starmer pokušati da ubede Trampa da ni po koju cenu ne žuri sa mirovnim sporazumom, kao i da će ga podstaći da pregovara o vojnim garancijama za Ukrajinu, ali i da u pregovore uključi Evropu.

Amerika je od Ukrajine zatražila da im isplati 500 milijardi dolara u mineralnim bogatstvima, kako bi nadoknadili izdvajanja Bajdenove administracije za vojnu pomoć Ukrajini, što je Zelenski odbio.

Međutim, Ukrajina i Amerika su sada blizu dogovora o mineralima, saopštila je na konferenciji u Kijevu zamenica premijera te zemlje.

„Pregovori su bili veoma konstruktivni, finaliziramo gotovo sve ključne detalje", piše zamenica premijera Olha Stefanišina.

SAD žele pristup ukrajinskim mineralima u zamenu za vojnu pomoć – ali Ukrajina zauzvrat želi bezbednosne garancije.

• Bela kuća: Tramp je vrlo ljut, Zelenski mora da sklopi dogovor o mineralima
• Novi nemački lider najavljuje seizmičku promenu u odnosima Evrope i Amerike
• 'Zatrpavanje zone': Kakva je Trampova strategija i šta njom želi da postigne

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.24.2025)