Филмови доносе промене, каже аутор документарца о Западној обали номинованог за Оскара

Палестинац и Израелац седе по ноћи у селу на Западној обали.

Питају се наглас да ли ће Базел икада моћи слободно да посети Јувалов дом у Израелу, да ли ће Базелово село добити дозволу за градњу и да ли ће једног дана они имати стабилност.

Годинама су ова двојица пријатеља снимали како израелска војска уништава куће, бунаре и школе, пошто је суд донео одлуку да је Базелова заједница илегална.

Говоре један другом како се надају да ће они бити ти који ће успети да промене реалност.

Сада је та филмска сцена стигла до неких од највећих светских бина.

Филм у ком се она појављује, Немам друге земље, номинован је за Оскара и Бафту за најбољи дугометражни документарни филм.

Он прати борбу за Масафер Јату, заједницу од око 20 села, и пријатељство између Базела Адре и израелског новинара Јувала Абрахама.

У филму је Базел замало приведен после протеста, његов отац је ухапшен, а војник пуца у врат припадника заједнице док заплењује агрегат, што доводи до човекове парализе и, на крају, смрти.

„Страшно је зато што, јесте, филм доживљава успех и људи су чули за њега, али не мислим да се предузима довољно, нарочито међу онима који имају моћ да промене ово&qуот;, каже Јувал за ББЦ.

„Не живим у илузији да филмови могу да промене свет, али знам да могу да промене појединце, и знам да могу бити део шире промене, и заиста нам је потребно ово сада.&qуот;

• 'Филм се треба бавити садашњошћу, чак и кад се бави прошлошћу': Небојша Слијепчевић
• Душан Макавејев: Филмовима рушио табуе, живео слободу
• Која је тајна филма „За данас толико&qуот;

Упитане за човека који је био паралисан, Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) кажу да њихова истрага није показала да је почињен било какав злочин.

Портпарол је рекао да су током операције против „илегалног насеља&qуот; двојица Палестинаца шчепали војника за оружје и панцир, што је довело до отварања ватре.

Палестински очевици су рекли за израелске медије да нису били контактирани у склопу првобитне истраге и како верују да је ватра била отворена намерено.

Израел држи Западну обалу под окупацијом од 1967. године.

Израелска насеља на територији сматрају се илегалним по међународном праву, мада Израел то упорно негира.

Она су се ширила у последњих 55 година, поставши главна тачка раздора и опречних полагања права на ову земљу.

Седмог октобра 2023. године, Хамас је напао Израел, убивши око 1.200 људи и узевши више од 250 за таоце.

То је изазвало израелску војну кампању у којој је погинуло најмање 47.500 људи у Гази, према Министарству здравља које води Хамас.

Од тада, насиље у коме учествују досељеници на Западној обали се појачало, са 13 Палестинаца које су убили досељеници, према подацима УН-а.

Палестинско Министарство здравља тврди да је у истом периоду израелска војска на Западној обали убила више од 850 Палестинаца, од којих су многи били милитантни.

УН кажу да су Палестинци на Западној обали током истог периода убили 30 Израелаца.

Године 2024, УН су забележиле око 1.420 насилних инцидената израелских досељеника – највећи број који је наводно довео до жртава, оштећења имовине или оба, откако је почела да се води евиденција 2006. године.

Још је било напада на Палестинце откако се амерички председник Доналд Трамп вратио на власт, рекао је Базел, а филмаџије страхују да би то могло само још више да се погорша.

Трамп је укинуо санкције које је Бајденова администрација увела неким досељеницима.

Председников амбасадор за Израел Мајк Хакаби рекао је да Израел има „тапију&qуот; на Западну обали и да „не постоји ништа слично&qуот; окупацији или насељима.

Упитан у уторак да ли се слаже да САД треба да признају суверенитет Израела над окупираном Западном обалом, Трамп је рекао да тек треба да заузме став по том питању, али да ће издати саопштење у року од четири недеље.

Спор око Масафер Јате започео је осамдесетих година прошлог века кад је Израел прогласио ову област затвореном зоном војних дејстава, што значи да нико не сме тамо да живи.

Према белешкама са састанка из 1981, тадашњи израелски министар за пољопривреду Аријел Шарон понудио је војсци додатне области за обуку да би ограничио „ширење арапских села из брда ка пустињи&qуот;.

Израел је тврдио да становници претходно нису тамо живели трајно.

Палестинско становништво је овај случај одвело на израелски Врховни суд, тврдећи да заједнице живе тамо генерацијама и указујући на мапу из 1945. године на којој се виде нека села.

Године 2022, Врховни суд је пресудио у корист Израела и дозволио рушење кућа и протеривање више од 1.000 сељана.

Сцене из филма приказују како булдожер уништава основну школу, камион сипа блато у бунар, а машинерије газе кућу док се сељани суочавају са војском.

Девојчица плаче, а кад њену мајку питају да ли има неко друго место на које може да оде, она каже: „Ми немамо друге земље.&qуот;

Документарац такође бележи личне људске тренутке, као када мајка, која се усељава у пећину, љуби ћерку и говори јој: „Ти си моја љубав... Сутра ће бити нови дан.&qуот;

Филм такође истражује Базелово и Јувалово пријатељство.

Иако су отприлике истог годишта и деле сличне вредности, њихова неједнакост је свеприсутна.

Док Јувал може да путује слободно по Израелу и Западној обали, Базел не може да путује у Израел без дозволе, у склопу онога што се тврди да су безбедносне мере.

У филму, Базел ламентира да, иако је студирао право, може да ради само у грађевинарству у Израелу, а кад о томе размишља превише, „почињем да осећам како ме обузима огромна депресија.&qуот;

Филм се не плаши да истражи напетости које ствара Јувалов идентитет, кад га један Палестинац пита: „Како можемо остати пријатељи кад ти долазиш овамо а могло би лако да буде да је твој брат или пријатељ уништио мој дом?&qуот;

Јувал је за ББЦ рекао да „осећа одговорност за оно што се дешава у Базеловој заједници&qуот; зато што „кад се све сабере и одузме, гориво у булдожерима је плаћено новцем од мог пореза&qуот;.

Прошле године је Јувал наишао на оштре критике током говора захвалнице док је примао награду за најбољи документарац на Берлинском филмском фестивалу, заједно са Базелом, у ком је критиковао „ситуацију апартхејда&qуот; и позвао на примирје у Гази.

Амерички режисер Бен Расел, који је био присутан и носио је палестински шал кефију, рекао је да је он устао против „геноцида&qуот; у Гази.

Израел категорички негира оптужбе за геноцид.

Немачка министарка за културу Клаудија Рот рекла је да су саопштења била „шокантно једнострана и да их је карактерисала дубока мржња према Израелу&qуот;, док је градоначелник Берлина Каи Вегнер објавио на друштвеним мрежама да је у питању „неприхватљива релативизација&qуот; и да „антисемитизму нема места у Берлину&qуот;.

Израелски јавни сервис је назвао Јувалове коментаре антисемитским.

Јувал, који је рекао да редовно добија претње смрћу, рекао је за ББЦ да је „веома љут на ту етикету&qуот;, која „одузима том изразу значење у време кад антисемитизам расте и на десном крилу и на левом крилу&qуот;.

Он је рекао да је „апсурдно&qуот; чути ту критику кад је већи део његове породице убијен у Холокаусту, додавши да учење из ове историје „треба да нам поручи да морамо да се боримо против дехуманизације... без обзира на то ко је жртва&qуот;.

Упркос томе што је филм освојио неколико међународних награда, Немамо друге земље сам себе дистрибуира у САД зато што није нашао званичног дистрибутера тамо – што је реткост за документарац номинован за Оскара.

Једна од последњих сцена из филма је од 13. октобра 2023. године, кад је Базел снимио досељеника како пуца његовом рођаку у стомак, а чије руке делују празне.

На другом снимку, досељеници бацају камење на домове док војници гледају.

ИДФ су рекле да је случај прослеђен државном тужилаштву, коме се ББЦ обратио тражећи коментар.

Тренутно у Масафер Јати, Базел је рекао да досељеници имају „неограничену моћ&qуот; и да „свакодневно долази до нових злостављања&qуот;.

Он је рекао да су се десила три крупна досељеничка напада у јануару, међу којима је 72-годишњак био превезен у болницу након што је био ударан у главу палицама, и петнаестак људи је ухапшено за два дана пре 30. јануара док су водили овце на испашу или терали овце досељеника.

Израелска полиција није одговорила на захтев ББЦ-ја за коментар.

Велика Британија је санкционисала три досељеничке предстраже и четири организације за које каже да подржавају насиље над заједницама на Западној обали.

Јувал је позвао Велику Британију да санкционише све досељенике, верују да ће то „имати истински ефекат одвраћања&qуот;.

Портпарола Министарства спољних послова рекао је за ББЦ да је министар спољних послова „био недвосмислен са израелским министрима кад им је поручио да морају да зауставе досељеничко насиље и окончају ширење насеља&qуот;.

„Редовно смо предузимали мере против досељеничког насиља, у које спадају циљане санкције, и наставићемо да радимо све што можемо да осигурамо да су права Палестинаца заштићена и да су одговорни за насиље позвани на одговорност&qуот;, речено је у саопштењу.

Јувал је рекао: „Стварно верујем да нема другог начина напред сем да се постигне праведно и фер политичко решење у ком Палестинци могу бити слободни, истински слободни, а наш народ, оба наша народа, имаће сигурност и самоопредељење.

„Заиста у мени изазива бес то што моја властита влада не само иде у супротном смеру, већ што свет толико дуго дозвољава да се то дешава.&qуот;

У филму се Базел присећа седмоминутне посете Тонија Блера његовом селу – након које је Израел поништио наредбу за рушење.

„То је прича о моћи&qуот;, каже он.

Данас Базел „црпи снагу и моћ из људи око себе&qуот;, што му не дозвољава да одустане.

„Једна кап воде не чини промену&qуот;, каже он током протеста у филму, „али ако наставите да капате воду, то ће довести до промене.&qуот;

• Израел и Палестинци: Шта је Западна обала
• Зашто Израел и даље гради насеља на Западној обали
• Екстремистички досељеници убрзано заузимају територију Западне обале

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.26.2025)