Filmovi donose promene, kaže autor dokumentarca o Zapadnoj obali nominovanog za Oskara

Palestinac i Izraelac sede po noći u selu na Zapadnoj obali.

Pitaju se naglas da li će Bazel ikada moći slobodno da poseti Juvalov dom u Izraelu, da li će Bazelovo selo dobiti dozvolu za gradnju i da li će jednog dana oni imati stabilnost.

Godinama su ova dvojica prijatelja snimali kako izraelska vojska uništava kuće, bunare i škole, pošto je sud doneo odluku da je Bazelova zajednica ilegalna.

Govore jedan drugom kako se nadaju da će oni biti ti koji će uspeti da promene realnost.

Sada je ta filmska scena stigla do nekih od najvećih svetskih bina.

Film u kom se ona pojavljuje, Nemam druge zemlje, nominovan je za Oskara i Baftu za najbolji dugometražni dokumentarni film.

On prati borbu za Masafer Jatu, zajednicu od oko 20 sela, i prijateljstvo između Bazela Adre i izraelskog novinara Juvala Abrahama.

U filmu je Bazel zamalo priveden posle protesta, njegov otac je uhapšen, a vojnik puca u vrat pripadnika zajednice dok zaplenjuje agregat, što dovodi do čovekove paralize i, na kraju, smrti.

„Strašno je zato što, jeste, film doživljava uspeh i ljudi su čuli za njega, ali ne mislim da se preduzima dovoljno, naročito među onima koji imaju moć da promene ovo", kaže Juval za BBC.

„Ne živim u iluziji da filmovi mogu da promene svet, ali znam da mogu da promene pojedince, i znam da mogu biti deo šire promene, i zaista nam je potrebno ovo sada."

• 'Film se treba baviti sadašnjošću, čak i kad se bavi prošlošću': Nebojša Slijepčević
• Dušan Makavejev: Filmovima rušio tabue, živeo slobodu
• Koja je tajna filma „Za danas toliko"

Upitane za čoveka koji je bio paralisan, Izraelske odbrambene snage (IDF) kažu da njihova istraga nije pokazala da je počinjen bilo kakav zločin.

Portparol je rekao da su tokom operacije protiv „ilegalnog naselja" dvojica Palestinaca ščepali vojnika za oružje i pancir, što je dovelo do otvaranja vatre.

Palestinski očevici su rekli za izraelske medije da nisu bili kontaktirani u sklopu prvobitne istrage i kako veruju da je vatra bila otvorena namereno.

Izrael drži Zapadnu obalu pod okupacijom od 1967. godine.

Izraelska naselja na teritoriji smatraju se ilegalnim po međunarodnom pravu, mada Izrael to uporno negira.

Ona su se širila u poslednjih 55 godina, postavši glavna tačka razdora i oprečnih polaganja prava na ovu zemlju.

Sedmog oktobra 2023. godine, Hamas je napao Izrael, ubivši oko 1.200 ljudi i uzevši više od 250 za taoce.

To je izazvalo izraelsku vojnu kampanju u kojoj je poginulo najmanje 47.500 ljudi u Gazi, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas.

Od tada, nasilje u kome učestvuju doseljenici na Zapadnoj obali se pojačalo, sa 13 Palestinaca koje su ubili doseljenici, prema podacima UN-a.

Palestinsko Ministarstvo zdravlja tvrdi da je u istom periodu izraelska vojska na Zapadnoj obali ubila više od 850 Palestinaca, od kojih su mnogi bili militantni.

UN kažu da su Palestinci na Zapadnoj obali tokom istog perioda ubili 30 Izraelaca.

Godine 2024, UN su zabeležile oko 1.420 nasilnih incidenata izraelskih doseljenika – najveći broj koji je navodno doveo do žrtava, oštećenja imovine ili oba, otkako je počela da se vodi evidencija 2006. godine.

Još je bilo napada na Palestince otkako se američki predsednik Donald Tramp vratio na vlast, rekao je Bazel, a filmadžije strahuju da bi to moglo samo još više da se pogorša.

Tramp je ukinuo sankcije koje je Bajdenova administracija uvela nekim doseljenicima.

Predsednikov ambasador za Izrael Majk Hakabi rekao je da Izrael ima „tapiju" na Zapadnu obali i da „ne postoji ništa slično" okupaciji ili naseljima.

Upitan u utorak da li se slaže da SAD treba da priznaju suverenitet Izraela nad okupiranom Zapadnom obalom, Tramp je rekao da tek treba da zauzme stav po tom pitanju, ali da će izdati saopštenje u roku od četiri nedelje.

Spor oko Masafer Jate započeo je osamdesetih godina prošlog veka kad je Izrael proglasio ovu oblast zatvorenom zonom vojnih dejstava, što znači da niko ne sme tamo da živi.

Prema beleškama sa sastanka iz 1981, tadašnji izraelski ministar za poljoprivredu Arijel Šaron ponudio je vojsci dodatne oblasti za obuku da bi ograničio „širenje arapskih sela iz brda ka pustinji".

Izrael je tvrdio da stanovnici prethodno nisu tamo živeli trajno.

Palestinsko stanovništvo je ovaj slučaj odvelo na izraelski Vrhovni sud, tvrdeći da zajednice žive tamo generacijama i ukazujući na mapu iz 1945. godine na kojoj se vide neka sela.

Godine 2022, Vrhovni sud je presudio u korist Izraela i dozvolio rušenje kuća i proterivanje više od 1.000 seljana.

Scene iz filma prikazuju kako buldožer uništava osnovnu školu, kamion sipa blato u bunar, a mašinerije gaze kuću dok se seljani suočavaju sa vojskom.

Devojčica plače, a kad njenu majku pitaju da li ima neko drugo mesto na koje može da ode, ona kaže: „Mi nemamo druge zemlje."

Dokumentarac takođe beleži lične ljudske trenutke, kao kada majka, koja se useljava u pećinu, ljubi ćerku i govori joj: „Ti si moja ljubav... Sutra će biti novi dan."

Film takođe istražuje Bazelovo i Juvalovo prijateljstvo.

Iako su otprilike istog godišta i dele slične vrednosti, njihova nejednakost je sveprisutna.

Dok Juval može da putuje slobodno po Izraelu i Zapadnoj obali, Bazel ne može da putuje u Izrael bez dozvole, u sklopu onoga što se tvrdi da su bezbednosne mere.

U filmu, Bazel lamentira da, iako je studirao pravo, može da radi samo u građevinarstvu u Izraelu, a kad o tome razmišlja previše, „počinjem da osećam kako me obuzima ogromna depresija."

Film se ne plaši da istraži napetosti koje stvara Juvalov identitet, kad ga jedan Palestinac pita: „Kako možemo ostati prijatelji kad ti dolaziš ovamo a moglo bi lako da bude da je tvoj brat ili prijatelj uništio moj dom?"

Juval je za BBC rekao da „oseća odgovornost za ono što se dešava u Bazelovoj zajednici" zato što „kad se sve sabere i oduzme, gorivo u buldožerima je plaćeno novcem od mog poreza".

Prošle godine je Juval naišao na oštre kritike tokom govora zahvalnice dok je primao nagradu za najbolji dokumentarac na Berlinskom filmskom festivalu, zajedno sa Bazelom, u kom je kritikovao „situaciju aparthejda" i pozvao na primirje u Gazi.

Američki režiser Ben Rasel, koji je bio prisutan i nosio je palestinski šal kefiju, rekao je da je on ustao protiv „genocida" u Gazi.

Izrael kategorički negira optužbe za genocid.

Nemačka ministarka za kulturu Klaudija Rot rekla je da su saopštenja bila „šokantno jednostrana i da ih je karakterisala duboka mržnja prema Izraelu", dok je gradonačelnik Berlina Kai Vegner objavio na društvenim mrežama da je u pitanju „neprihvatljiva relativizacija" i da „antisemitizmu nema mesta u Berlinu".

Izraelski javni servis je nazvao Juvalove komentare antisemitskim.

Juval, koji je rekao da redovno dobija pretnje smrću, rekao je za BBC da je „veoma ljut na tu etiketu", koja „oduzima tom izrazu značenje u vreme kad antisemitizam raste i na desnom krilu i na levom krilu".

On je rekao da je „apsurdno" čuti tu kritiku kad je veći deo njegove porodice ubijen u Holokaustu, dodavši da učenje iz ove istorije „treba da nam poruči da moramo da se borimo protiv dehumanizacije... bez obzira na to ko je žrtva".

Uprkos tome što je film osvojio nekoliko međunarodnih nagrada, Nemamo druge zemlje sam sebe distribuira u SAD zato što nije našao zvaničnog distributera tamo – što je retkost za dokumentarac nominovan za Oskara.

Jedna od poslednjih scena iz filma je od 13. oktobra 2023. godine, kad je Bazel snimio doseljenika kako puca njegovom rođaku u stomak, a čije ruke deluju prazne.

Na drugom snimku, doseljenici bacaju kamenje na domove dok vojnici gledaju.

IDF su rekle da je slučaj prosleđen državnom tužilaštvu, kome se BBC obratio tražeći komentar.

Trenutno u Masafer Jati, Bazel je rekao da doseljenici imaju „neograničenu moć" i da „svakodnevno dolazi do novih zlostavljanja".

On je rekao da su se desila tri krupna doseljenička napada u januaru, među kojima je 72-godišnjak bio prevezen u bolnicu nakon što je bio udaran u glavu palicama, i petnaestak ljudi je uhapšeno za dva dana pre 30. januara dok su vodili ovce na ispašu ili terali ovce doseljenika.

Izraelska policija nije odgovorila na zahtev BBC-ja za komentar.

Velika Britanija je sankcionisala tri doseljeničke predstraže i četiri organizacije za koje kaže da podržavaju nasilje nad zajednicama na Zapadnoj obali.

Juval je pozvao Veliku Britaniju da sankcioniše sve doseljenike, veruju da će to „imati istinski efekat odvraćanja".

Portparola Ministarstva spoljnih poslova rekao je za BBC da je ministar spoljnih poslova „bio nedvosmislen sa izraelskim ministrima kad im je poručio da moraju da zaustave doseljeničko nasilje i okončaju širenje naselja".

„Redovno smo preduzimali mere protiv doseljeničkog nasilja, u koje spadaju ciljane sankcije, i nastavićemo da radimo sve što možemo da osiguramo da su prava Palestinaca zaštićena i da su odgovorni za nasilje pozvani na odgovornost", rečeno je u saopštenju.

Juval je rekao: „Stvarno verujem da nema drugog načina napred sem da se postigne pravedno i fer političko rešenje u kom Palestinci mogu biti slobodni, istinski slobodni, a naš narod, oba naša naroda, imaće sigurnost i samoopredeljenje.

„Zaista u meni izaziva bes to što moja vlastita vlada ne samo ide u suprotnom smeru, već što svet toliko dugo dozvoljava da se to dešava."

U filmu se Bazel priseća sedmominutne posete Tonija Blera njegovom selu – nakon koje je Izrael poništio naredbu za rušenje.

„To je priča o moći", kaže on.

Danas Bazel „crpi snagu i moć iz ljudi oko sebe", što mu ne dozvoljava da odustane.

„Jedna kap vode ne čini promenu", kaže on tokom protesta u filmu, „ali ako nastavite da kapate vodu, to će dovesti do promene."

• Izrael i Palestinci: Šta je Zapadna obala
• Zašto Izrael i dalje gradi naselja na Zapadnoj obali
• Ekstremistički doseljenici ubrzano zauzimaju teritoriju Zapadne obale

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.26.2025)