Tonino Picula u Srbiji: Šta smo sve videli tokom prve zvanične posete

Kakva je atmosfera bila tokom prve zvanične posete Beogradu Tonina Picule, novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, pokazuju i nedoumice oko - rukovanja.

„U principu ne odbijam da se rukujem sa ljudima, tako da sam pružila ruku", izjavila je posle sastanka sa hrvatskim evroposlanikom Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije.

„Da li mi je bilo najlepše na svetu i da li sam bila najradosnija što imam sastanak sa Toninom Piculom, ne", dodala je visoka zvaničnica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Hrvatski mediji kao jedan od detalja istakli su i da je Brnabić pred početak, suprotno diplomatskoj praksi, presekla put Piculi nakon što mu je pokazala gde da sedne.

Picula će u narednih pet godina izveštavati o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji (EU), ali je njegovo imenovanje krajem 2024. izazvalo prilično oštre reakcije zvaničnog Beograda, koji ga često optužuje za „antisrpsku politiku".

„Moj glavni cilj će biti da, koristeći se činjenicama, utvrdim koliko je Srbija posvećena članstvu u EU kao deklarisanom cilju", izjavio je Picula za BBC po preuzimanju funkcije od Vladimira Bilčika.

U Srbiji je bio od 23. do 26. februara, upravo zbog „misije prikupljanja činjenica" i to za izveštaj Evropskog parlamenta o napretku Srbije ka EU, a koji je prema njegovom nacrtu „ograničen ili nikakav".

Tokom ta tri dana, sastao sa se predstavnicima opozicije i pozicije, ali ne baš svim.

Susrete sa Piculom odbili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer u ostavci Miloš Vučević, kao i Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS-a u skupštini, koji je poručio da ima važnije obaveze, poput „slaganja čarapa po boji".

Srbija je 2012. postala kandidat za članstvo u EU, pristupni pregovori formalno su počeli 2014. i godinama su tapkali u mestu, zbog čega je nedavno najavljena ofanziva, sa namerom da svi zadaci budu ispunjeni do kraja 2026. godine.

• Zašto je izaslanik EU iz Hrvatske trn u oku Beograda
• Šta od reformi Srbija može da sprovede do 2026. na putu ka EU
• Šta je prelazna vlada i da li bi Srbija mogla da je dobije

Srbija „visoko polarizovana zemlja"

Srbija je „visoko polarizovana zemlja" koja prolazi kroz „ozbiljne političke krize" i postavlja se pitanje da li „zaista ima evropsku orijentaciju", rekao je Picula po završetku posete, Picula izjavio je danas za hrvatsku novinsku agenciju Hina.

„Moje ocene o situaciji u Srbiji su sada oštrije, ali je dobro - bez obzira na to što razlike postoje - da je dijalog uspostavljen", ocenio je.

Tokom trodnevne posete, Picula se nije sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem koji je ranije rekao da hrvatski diplomata „može da se žali Briselu i upravi vodovoda" što nema susreta.

„Što je arogancija izraženija, to je nesigurniji onaj ko je koristi. Predsednik Srbije ima mnogo razloga da se oseća nesigurno - stoga me njegova ocena ne iznenađuje", prokomentarisao je Picula.

Evropski parlament je uvek davao „podršku procesu proširenja", rekao je on.

„Srbija je najveća i najuticajnija zemlja Zapadnog Balkana i EP pruža ruku, a da li će tu ruku prihvatiti visoki državni zvaničnici Srbije – to jednostavno govori više o njima", rekao je Picula.

On je pohvalio ekonomski rast Srbije ali upozorio da „dugoročno, bez političkih reformi, svaki rast postaje upitan."

„Mora se stvoriti pravna sigurnost i za pravna lica i za građane, a borba protiv korupcije izvlači ljude na ulice i predstavlja ozbiljan problem", rekao je Picula.

Prvi susret: Kritika

O detaljima posete Beogradu i susretima koje (ni)je imao, Picula se oglasio tek trećeg dana i to na društvenim mrežama.

„EP pruža ruku, a hoće li ta ruka biti prihvaćena od visokih državnih zvaničnika Srbije to, naprosto, više govori o njima.

„Prvi presek moje prve službene posete Beogradu", napisao je na Iksu.

Bio je kratak i dan ranije, utorak 25. februara, na pitanje za izjavu u Narodnoj skupštini, između sastanaka sa predstavnicima vlasti i opozicije

„Žao mi je, ne još", odgovorio je.

Sve što znamo je uglavnom iz reči i saopštenja srpskih zvaničnika.

Srbija treba „da ozbiljno pokaže da je strateški orijentisana ka Evropskoj uniji", rekao je Picula tokom susreta sa Miščević, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije 24. februara.

Istakao je i „velike nedostke u kritičnim oblastima, kao što su vladavina prava, sloboda medija, izborni okvir, uporna rasprostranjenost korupcije u mnogim oblastima i reforma javne uprave".

Slični zaključci o Srbiji često se poslednjih godina mogu čuti od međunarodnih organizacija.

U izveštaju Fridom hausa, organizacije za zaštitu ljudskih prava i promociju demokratije iz 2024, zabeležen je „najveći pad Srbije u poslednjih deset godina", čemu su, kako navode, najviše doprineli izbori iz decembra 2023, održani u nepoštenim uslovima.

Srbija je nastavila i pad na listi percepcije korupcije u javnom sektoru - u Evropi su lošije samo Bosna i Hercegovina i Belorusija, ukazuje se u novom izveštaju organizacije Transparensi.

„Picula je osudio i nepotkrepljene optužbe protiv EU i njenih članica, a u kojima se tvrdi da su one uključene u organizovanje aktuelnih protesta predvođenih studentima", zaključuje se u saopštenju Ministarstva za evropske integracije.

Na proteste posle pada nastrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kojima se traži odgovornost za smrt 15 ljudi, vlast često odgovara tvrdnjom da je cilj smena vlasti, kao i da je sve to finansirano iz inostranstva, pre svega sa Zapada.

Zvanične fotografije sa susreta pokazuju nasmejanu ministarku Miščević kako se rukuje sa Piculom.

Ko je Tonino Picula

• Picula (1961) je član Socijaldemokratske partije Hrvatske i od 2000 do 2003. bio je hrvatski ministar spoljnih poslova
• Za poslanika Evropskog parlamenta prvi put je izabran 2013. godine, a od tada je na ovoj funkciji bio u dva mandata
• Sociolog po obrazovanju, u proteklih 11 godina je bio na čelu delegacija EP za odnose sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom, navodi se u zvaničnoj biografiji
• „U prošlom mandatu sam bio i stalni izvestilac za Crnu Goru i prema tome imam već jednu vrstu rezistencije na sve ono što nije opravdana kritika, što je možda ideološki ili vrednosno obojeno", podsetio u intervjuu za Hinu
• Za specijalnog izvestioca EP za Srbiju izabran je u oktobru 2024. godine

Drugi susret: Bez osmeha

Dan kasnije, tokom sastanka sa Anom Brnabić, atmosfera je delovala znatno drugačije.

To se vidi po šturom saopštenju o susretu na sajtu Narodne skupštine, gde samo piše do je do susreta došlo, ali i veoma ozbiljnom licu predsednice parlamenta.

Fotografije rukovanja Brnabić i Picule nema.

„Predstavljeni nacrt rezolucije, rekla sam mu sasvim otvoreno i iskreno, sraman je, netačan i pun dezinformacija", izjavila je Brnabić na konferenciji posle susreta.

„Osim toga, sastanak je bio dobar, zato što je bio otvoren i iskren – obostrano."

Picula u nacrtu izveštaja pominje da je potrebno poboljšati izborne uslove, kao i da je od ključne važnosti obezbediti nezavisnost institucija, poput Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Tada se osvrnuo i na studentske proteste, dodajući da osuđuje nasilne napade na njih, kao i tvrdnje srpskih vlasti da su članice EU umešane u organizovanje protesta kako bi došlo do obojene revolucije.

„Pad srpske vlade je posledica sve snažnijeg pritiska spontano mobilisane domaće javnosti, predvođene studentima, na režim Aleksandra Vučića, a ne 'nevidljive ruke' sila iz inostranstva kako to predstavlja premijer u ostavci", rekao je Picula 28. januara, u danu ostavke Miloša Vučevića.

„Baš suprotno, neki od najuticajnih političara iz država članica EU, pružali su otvorenu podršku srpskom predsedniku".

Zbog sličnih izjava i kritika, Picula je često na meti zvaničnog Beograda.

Brnabić kaže da je na sastanak je pristala samo „iz poštovanja prema Evropskom parlamentu" i njegovoj predsednici Roberti Mecoli.

Ipak, iz Piculinog tima kažu da Brnabić nije bila tako oštra iza zatvorenih vrata, kao i da je sastanak prošao bolje nego što su očekivali, prenosi hrvatski RTL.

U međuvremenu, Picula u Narodnoj skupštini je imao odvojene sastanke sa poslanicima vlasti i opozicije.

O izostalom susretu

I sama najava Piculine posete izazvala je dosta komentara.

Predsednik Vučić prvo mu je poželeo da se u Beogradu „lepo provede" i vidi sa „svim prijateljima blokaderima".

„Zgradu Predsedništva može da gleda samo na razglednici, pa neka ide da se žali u Brisel, Berlin, Zagreb i upravu vodovoda ako želi", rekao je Vučić na televiziji Hepi.

„Može 150 onih rezolucija protiv mene da napiše".

Brnabić ipak kaže da se ne radi o bojkotu hrvatskog evroposlanika i da „ne zna šta bi naročito bila tema razgovora" Vučića i Picule.

„Predsednik ne mora da se viđa ni sa kim iz Evropskog parlamenta, za njega je nadležan naš parlament", rekla je.

Vučić tvrdi da je Picula tražio i susret sa studentima u blokadi, kao i da su ga oni odbili.

Izvori portala EWB iz Evropskog parlamenta kažu da takav sastanak nije bio planiran.

Krajem 2024, Vučić je najavio „strahovito ambiciozni" cilj Srbije na putu ka Evropskoj uniji, to jest da će za dve godine biti obavljen posao koji nije za deceniju.

„Cilj je da do kraja 2026. ispunimo sve kriterijume za članstvo u EU.

„Ne kažem da ćemo 2026. ili 2027. ući u EU, to nije na nama, nego na Evropljanima, ali da mi ispunimo sve kriterijume", rekao je 19. novembra.

Srbija je do sada otvorila 22 od 35 poglavlja, a zatvorila dva koja se odnose na nauku i kulturu.

Zvanični Beograd i dalje nije uveo sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini, a tu je i pitanje Kosova kao višedecenijski kamen spoticanja na evropskom putu Srbije.

„Da priznamo lažnu državu Kosovo ili uvedemo sankcije Rusiji, sutra bismo postali članica EU", rekao je Vučić, na dan Piculinog imenovanja.

Međutim, Picula je tada ubrzo odgovorio da „ni to ne bi bilo dovoljno", kao i da je važno da Srbija „ispuni zahteve koji EU postavlja pred kandidate".

• Sremska Mitrovica: Vučić pozvao studente da 'proglase pobedu'
• Dva Sretenja: Tišina za kraj studentskog skupa u Kragujevcu, Vučić opet o 'obojenim revolucijama'
• Anketna komisija: Pet spornih tačaka u rekonstrukciji nadstrešnice u Novom Sadu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.26.2025)