Džin Hekman: Jedan od najvećih holivudskih „tvrdih momaka"

Džin Hekman, koji je pronađen mrtav u 95. godini u domu u Novom Meksiku, zajedno sa njegovom ženom i njihovim psom, započeo je karijeru kasno u životu, ali je postao jedna od holivudskih najunosnijih zvezda.

Šerifska kancelarija okruga Santa Fe u Novom Meksiku potvrdila je da su Hekman i njegova supruga Betsi Arakava pronađeni „mrtvi u sredu", ali policajci ne veruju da su u njihovoj smrti faktor bile bilo kakve sumnjive okolnosti.

Glumac je imao bogatu karijeru.

Osvojio je dva Oskara i bio nominovan za još tri, igrajući nasilne ljude, ali se osećao jednako kod kuće u komedijama.

Jednom je opisan kako ima lice kamiondžije, a nakon što je bio zapažen u filmu Boni i Klajd krajem 1960-ih, retko bi ostajao bez posla, glumeći u filmovima kao što su Francuska veza (The French Connection), Misisipi u plamenu (Mississippi Burning) i Supermen.

Povukao se iz glume 2004. godine po savetu doktora za srce i retko ponovo davao intervjue, odlučivši se za miran život u Novom Meksiku sa drugom ženom Betsi.

• Vodič za Kirka Daglasa i Jugoslaviju - za rođene u 21. veku
• Karl Malden - diskretni holivudski heroj srpskog porekla
• Elizabet Tejlor, jahte, avioni, glamur, piće i uloga Tita u Sutjesci: Pet detalja iz života Ričarda Bartona

Judžin Alen Hekman rođen je u San Bernardinu, u Kaliforniji, 1930. godine, a detinjstvo mu je bilo obeleženo stalnim selidbama.

Roditelji su mu se razveli i šetali ga između raznih rođaka, sve dok se nije skrasio kod bake sa majčine strane u Denvilu, u Ilionoisu.

Njegov otac je napustio porodicu dok je Hekman još bio tinejdžer; njegova majka se na kraju spalila 1962. godine, nakon što je zapalila dušek cigaretom dok je bila pijana.

Hekman je lagao koliko ima godina da bi se prijavio u marince sa 16 godina i služio u vojsci skoro pet godina.

Bio je raspoređen u Kinu, gde je radio kao vezista, što je kasnije dovelo do angažmana kao disk-džokeja.

„Imam problema sa pravcem u životu", rekao je jednom o kratkoj vojničkoj karijeri, „zato što imam problem s autoritetima. Nisam bio dobar marinac."

Kad se Hekman prijavio na kurs u pozorište u Pasadeni u Kaliforniji 1960-ih, on i drugar iz njegovog odeljenja Dastin Hofman bili su izglasani da „imaju najmanje šanse da uspeju".

Nepotreseni ovim odsustvom podrške, obojica glumaca su se preselili u Njujork, gde su delili stan sa još jednom mladom glumačkom nadom, Robertom Divalom.

Hekman je uspeo da dobije nekoliko manjih pozorišnih uloga, dopunjavajući prihode raznoraznim honorarnim poslovima sa strane.

Često bi prepričavao anegdotu kako ga je primetio bivši narednik u njujorškom hotelu dok je radio kao vratar.

Prepoznavši bivšeg potčinjenog, narednik je izjavio kako je znao da nikada ništa neće biti od Hekmana.

Radio je i kao noćni čistač u njujorškoj zgradi Krajslera, što je Hekman kasnije opisao kao najgori posao koji je ikad obavljao.

Imao je uloge u laganim komedijama, i na Brodveju i „of-Brodveju", što je dovelo do manjih televizijskih uloga a potom i nešto malo rada na filmu.

Njegova prva filmska uloga bila je u Lilit sa Vorenom Bitijem u glavnoj ulozi.

Impresioniran njegovim nastupom, Biti je tražio da Hekmen igra njegovog brata, Baka Baroua, u Boni i Klajdu 1967. godine.

Hekman je bio nominovan za Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu, i ponovo nominovan za Ocu nikad nisam pevao (I Never Sang for My Father) 1970. godine.

Ali je onda došla Francuska veza.

Bila je to uloga koja ga je proslavila.

Igrao je neposlušnog policajca iz odeljenja za narkotike Džimija „Popaja" Dojla na tragu francuskog dilera droge, najistaknutije u slavnoj sekvenci u njujorškoj podzemnoj železnici.

Osvojio je Nagradu Akademije za najbolju glavnu mušku ulogu, a tu ulogu je ponovio u Francuskoj vezi II 1975. godine.

Džin Hekman se nikad nije osvrtao za sobom.

Bilo da je to u kritičkim hvaljenim filmovima kao što su Prisluškivanje (The Conversation) i Noćna kretanja (Night Moves), ili popularnim hitovima kao što je Posejedonova avantura, postao je pouzdana garancija uspeha na blagajnama.

Kao jedan od najvećih „tvrdih momaka" velikog platna, bez po muke se prebacio na komediju u Frankenštajnu junioru i igrao ljigavog supernegativca Leksa Lutora u Supermenu i Supermenu II.

Hekman je bio toliko uznemiren ophođenjem producenata prema režiseru Ričardu Doneru da je odbio da učestvuje u narednom nastavku, mada se kasnije pojavio u Supermenu IV: Potraga za mirom.

Osamdesete su bile još jedna uspešna decenija, najistaknutije sa pojavljivanjem u Misispiju u plamenu, za koji je bio ponovo nominovan za Nagradu Akademije za najbolju glavnu mušku ulogu.

Bila je to moćna uloga agenta FBI-ja, zaduženog, zajedno sa kolegom novajlijom, da istraži rasističko ubistvo boraca za crnačka prava ranih šezdesetih.

Režiser Alan Parker nazvao je Hekmana „veoma intuitivnim i instinktivnim glumcem".

Još jedan Oskar za najbolju sporednu mušku ulogu usledio je 1991. godine za Neoprošteno (Unforgiven), vestern Klinta Istvuda, u kojem je igrao sadističkog šerifa Bila Dageta.

Film je takođe osvojio nagradu za najbolji film.

Sve se to desilo samo godinu dana nakon što je Hekmanu bila neophodna operacija bajpasa posle srčanog udara.

Imao je vodeću ulogu kao Edvard „Bril" Lajl, kompjuterski genije u filmu iz 1998. godine, Državni neprijatelj (Enemy of the State), gde je igrao pored Vila Smita u zastrašujućoj priči od vladinom nadzoru.

Hekmenova oštra filmska persona učinila ga je idealnim za inteligentne ali beskrupulozne likove u filmskim adaptacijama romana Džona Grišama, kao što su Firma (The Firm) i Odbegla porota (Runaway Jury), u kojem su, prvi put, on i njegov bivši cimer Dastin Hofman zaigrali na ekranu zajedno.

Njegova svestranost i luksuz mogućnosti da bira scenarije, doveli so do još jedne sjajne role 2001. godine u otkačenoj komediji Porodica čudaka (The Royal Tenenbaums), koja je osvojila hvalospeve od kritike.

Ali je odlučio da se povuče iz glume posle političke satire Dobrodošli u Musport (Welcome to Mooseport) 2004. godine.

Objasnivši tu odluku, rekao je agenciji Rojters da nije želeo da rizikuje da izađe iz priče na pogrešnoj noti.

„Ovaj posao je za mene veoma stresan. Kompromisi koje morate da pravite na filmu naprosto su sastavni deo čitave teške rabote", rekao je on, „a došlo je do tačke u kojoj se prosto više nisam osećao da to želim da radim."

Deceniju kasnije, nakratko je izašao iz penzije kao narator dva dokumentarca o istoriji američkih marinaca, ali se inače čvrsto držao plana.

Nakon što je prestao da glumi, stekao je novu reputaciju kao pisac istorijskih romana..

Zajednički je napisao četiri romana sa Danijelom Lenihanom, Brazda Zvezde Perdido (Wake of the Perdido Star, 1999), Pravda ni za koga (Justice for None, 2004), Cinober (Vermillion, 2004) i Bekstvo iz Andersonvila (Escape from Andersonville, 2008).

Napisao je i dva romana sam, Osveta u Morning Piku (Payback at Morning Peak, 2011) i Potera (Pursuit, 2013).

Govorio je o tome zašto je počeo da se bavi ovim novim poslom.

„Sviđa mi se usamljenost pisanja, zapravo. Na neki način je sličan glumi, ali je ličniji i osećam se kao da imam više kontrole nad onim što želim da kažem i uradim", rekao je za Rojters.

„U glumi i filmu uvek ima kompromisa, radite sa jako mnogo ljudi, a svi oni imaju vlastito mišljenje (smeje se).

„Ali u knjigama, tu smo samo Den i ja, i naše mišljenje.

„Ne znam da li mi se sviđa više od glume, samo je drugačije. Opušta me i utešno je."

Hekman se oženio sa Fej Malteze 1956. godine.

Imali su troje dece, ali su se razveli 1986. godine.

Pet godina kasnije, oženio se sa Betsi Arakavom, koja je vodila luksuznu prodavnicu nameštaja u Santa Feu, u Novom Meksiku.

Džin Hekman je snimio više od 80 filmova, a još uvek je uspevao da postane produktivni golfer i cenjeni slikar.

Bio je takođe surovi takmičar na trkaćoj stazi, vozeći automobile Formule Forda i učestvujući u Dejtona trci izdržljivosti 1983. godine.

Tokom čitave karijere, davao je vrlo malo intervjua i izbegavao životni stil slavnih ličnosti.

„Ako gledate na sebe kao zvezdu", rekao je, „već ste izgubili nešto u tumačenju bilo kog ljudskog bića."

• Šon Koneri: Devet njegovih filmova koje morate pogledati barem deset puta
• Osam najpoznatijih uloga Maksa fon Sidoua
• Džejms Din: Intimni portret

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.27.2025)