Ветон Сурои: Власт у Србији уображава да је руше Албанци с Косова

У Србији је разбијен досадашњи друштвени консензус власти и опозиције у којем, као у Тукидидовој "Историји Пелопонеског рата" јаки раде оно што могу, а слаби трпе оно што морају, пише данас у листу "Коха" косовски публициста и политичар Ветон Сурои и додаје да власти нец́е помоц́и окривљавање Косова и Албанаца.

Готово непогрешив показатељ смене генерација је када власт почиње да окривљује неког другог за побуну једне генерације против ње, пише Сурои и наводи да му је тако изгледало јуче у Србији.

Током три месеца бунта против власти студенати су првобитно оптужени да су њима "манипулисали западни шпијуни, затим да су били део велике завере да се Војводина одвоји од Србије", а јуче се "коначно дошао до сигурног, традиционалног кривца - косовских Албанаца".

Сурои пише да су опозиционари јуче димним кутијама покушали да спрече одржавање седнице Скупштине Србије да би показали да ситуација у земљи није регуларна и да се солидаришу са "студентима који три месеца демонстрирају против стања коју сматрају нерегуларним, стања недемократске државе".

Председница Скупштине Ана Брнабић је "стигла дотле да је рекла да опозициони посланици раде за интересе косовских Албанаца, премијера Аљбина Куртија и медија на албанском језику", наводи Сурои.

Она је "тиме, чини ми се, Србију довела у стање у каквом су биле друге земље пре рушења елита на власти: да се кривац налази у ономе другом, по могуц́ству у оном који је традиционално демонизован".

Од почетка студентског протеста изазваног трагедијом на Железничкој станици у Новом Саду, а потом перцепцијом да Србија није демократска и функционална држава, терминологија власти била је да су то "деца" која постављају своје захтеве.

"У традиционалној опозицији која је у Србији изгубила механизме самоконтроле демократије – гласове, слободу јавне сфере изражавања, независну владавину права, 'деца' не могу да се супротставе власти сама, без утицаја лошег друштва", пише Сурои о том резоновању власти.

Док се власт, пише он, заснива на "хиперпрезентацији" председника Александра Вучиц́а који зна све о свему, "деца", не би требало да могу да погреше, "осим ако их неко не учи другачије".

Председница Скупштине сада увиђа да се не буне само "деца", вец́ то ради и опозиција која је "годинама била део консензуса да, како је то Тукидид изразио у Петом веку пре нове ере у својој 'Историји Пелопонеског рата', јаки раде оно што могу, а слаби трпе оно што морају" пише Сурои.

Он оцењује да је тај друштвени консензус у Србији разбијен крајем прошле године, када су "студенти показали да слабији не треба да трпе оно што морају, а сада им се у томе придружила опозиција".

Зато је "следец́и логичан корак за студенте и опозицију да покажу да ни јаки више не могу да раде оно што могу, а то зна и власт која је као свако ко је јак, урадила шта је мислила да може".

Сурои пише да изгледа да "побуна која је почела од студената и која се развија хоризонтално, поприма органски облик последње револуције умирања бивше Југославије", током којег се "Србија обрачунавала са свима и свачим.... постала део глобалне конфузије, стала на страну Русије и Кине, а куне се да је на европском путу".

С друге стране, "деца рођена почетком овог века бавила су се свиме осим домовином Србијом, а сада су устала тражец́и да њихова домовина Србија буде нормална, демократска, етичка, ненасилна држава; они траже ове апстрактне појмове, јер у Србији нормалност је апстракција, нису имали никакву претходну референтну тачку", пише Сурои.

"Чини ми се више него извесним да ова побуна нец́е моц́и да се врати на пређашње стање Тукидидових јаких који раде оно што могу, али... знам да овај покрет има могуц́ност да једног дана представља критичну масу која ц́е направити трансформативни заокрет, можда и осигурати да Србија има нешто што имају друге европске земље - слободне и демократске изборе", пише Сурои.

Он очекује да ц́е "све више студената и грађана подржавати тај покрет... који ц́е у очима власти изгледати као милион албанских студената у Београду, али тог дана ц́е власти схватити да немају где да оду", закључује Сурои.

(Бета, 05.03.2025)