Како Немци преговарају о новој влади и 'кочницама'

Од трошења новца, преко питања миграната, до - трошења новца.

Главно питање у састављању нове немачке владе исто је оно на коме је претходна влада пала: потреби земље да задуживањем дође до свежег новчаног прилива.

Иако се у међувремену, у изборној кампањи, говорило готово искључиво о миграцијама и ограничењима за долазак у Немачку, међународна политика преокренула је дневни ред.

„Што се тиче претњи нашој слободи и миру у Европи, све што је могуће треба учинити за нашу одбрану&qуот;, каже Фридрих Мерц, кандидат за канцелара конзервативне Хришћанско-демократске партије (ЦДУ), најјаче на изборима одржаним 23. фебруара.

Промене става америчког председника Доналда Трампа о помоћи Украјини и растућа свест у Европи да је неопходно повећати издвајање за војске усмерили су преговоре о формирању нове немачке владе на финансијски колосек.

У разговорима ЦДУ-а и трећепласиране Социјалдемократске партије Немачке (СПД) већ након десетак дана постигнут је договор око важног питања: земља би могла додатно да се задужи да би инвестирала у инфраструктуру, али и у одбрану.

Ипак, за тако крупну промену Основног закона, како се у Немачкој назива устав, биће потребна и додатна преговарачка креативност.

• Ко је Фридрих Мерц, кандидат за канцелара Немачке
• Избори у Немачкој: Победа демохришћана, десничарска АфД на другом месту
• Како су мигранти постали главна тема избора у Немачкој и шта то значи за Балканце

Ко преговара о новој влади?

„Велика коалиција&qуот;, што је израз којим се означава сарадња две традиционално највеће политичке партије, за Немачку више није ни нова, ни чудна.

Од Другог светског рата, конзервативци и социјалдемократе су четири пута заједно формирали владу, али су чак три такве владе изабране у последњих двадесет година.

Ангела Меркел, канцеларка коју је предлагао ЦДУ, на власт је гласовима СПД-а бирана 2005, 2013. и 2018. године.

Фридрих Мерц, који је из исте странке као Ангела Меркел, али се са њом није слагао по великом броју питања, сада покушава да састави нимало комотну већину.

У парламенту од 630 места, за изгласавање закона потребно је 316 посланика, док ЦДУ, његов баварски огранак ЦСУ и СПД заједно имају 328 гласова.

„Велика коалиција&qуот; тако не само што није нова, ни чудна, већ заправо - није ни велика.

Социјалдемократе су под вођством одлазећег канцелара Олафа Шолца оствариле најлошији резултат те странке после Другог светског рата, па им је због тога маневарски простор далеко мањи.

Преговоре, који су почели већ у првим данима након гласања, воде делегације конзервативаца и социјалдемократа, а Мерц, кандидат за канцелара, жели да их што пре оконча.

Олаф Шолц повукао се из преговора о новој влади и најавио да неће бити њен члан, па у име социјалдемократа преговарају лидери странке Ларс Клингбајл и Саскија Ескен.

На чему се ломе копља?

Када се Европа 2009. године нашла у финансијској кризи, тадашња канцеларка Ангела Меркел пронашла је решење како да забрани прекомерно задуживање земље.

У немачки устав уведена је „кочница задуживања&qуот; којом се на најснажнији начин ограничава минус у државној каси и евентуално позајмљивање новца.

Међутим, ова граница ограничила је и инвестиције у претходних 15 година, па је већ Олаф Шолц желео да промени правила.

Због неслагања баш по овом питању, његова влада се распала, а Немачка ишла на ванредне изборе.

Фридрих Мерц, кандидат за новог канцелара, сада има предлог како да се оснује фонд од 500 милијарди евра за улагање у истрошену инфраструктуру, али и да се „неопходна потрошња за одбрану&qуот; изузме од овог ограничења.

И док је сагласност ЦДУ и СПД по овом питању постигнута, да би „кочница&qуот; била реформисана, неопходна је двотрећинска већина посланика у Бундестагу.

Пошто „велика коалиција&qуот; у новом сазиву парламента није довољно велика, а опозиција би могла да блокира промену уставног закона, креативно решење могло би да буде - гласање старог парламента.

Посланици којима наследници још нису формално потврђени могу и даље да доносе одлуке, па би они који су у старом парламенту били оштра опозиција, на крају његовог политичког живота могли да се нађу на истој страни.

Ипак, то не значи да ће се велике странке лако сагласити и по осталим питањима.

Већ на теми миграција, која ће кад-тад доћи на ред, чврста инсистирања обе стране на сопственим ставовима могла би да буду препрека за сарадњу.

Док се ЦДУ залаже за пооштавање мера за улазак миграната у Немачку, СПД има блажи став по овом питању.

Коначно, на дневни ред тек треба да дође питање персоналних решења за министарске позиције, што никада није једноставно преговарачко питање.

Шта ако преговори не успеју?

Изборна математика је сурова: уколико се ЦДУ и СПД не договоре о коалицији, готово да нема других могућности за формирање владе.

Све странке искључују могућност сарадње са Алијансом за Немачку (АфД), другопласираном странком која има 152 мандата.

АфД је за сарадњу осталим странкама неприхватљив због крајње десничарских ставова, због којих се у појединим немачким покрајинама налази под посматрањем тајне полиције задужене за очување уставног поретка.

ЦДУ би могао да формира власт и са Зеленима и Левицом, али таква коалиција могућа је само у теорији - у пракси, ове потпуно идеолошки супростављене странке не сарађују.

СПД нема могућност да састави било какву већину, осим као мањи партнер конзервативаца.

Теорија потпуног застоја и нових избора остаје да лебди над политичком сценом у Немачкој, посебно јер би у том евентуалном сценарију карте биле потпуно измешане.

Док читав низ високих функционера ЦДУ чека евентуални преговарачки неуспех Фридриха Мерца да би се кандидовали за лидерску позицију, код СПД је ситуација једноставнија.

Борис Писторијус, досадашњи министар одбране и по анкетама најпопуларнији политичар у Немачкој, није био кандидат странке на овим изборима, али би могао да буде алтернатива Олафу Шолцу на наредним.

Велика непознаница остаје и реакција бирача на нешто што би се догодило по први пут: ко би био кажњен, а ко награђен за необичну нестабилност, да ли би гласови и даље одлазили ка странкама екстремне левице и деснице.

Зашто би све могло да буде привремено?

Један од губитника избора, који се први пут борио за места у парламенту, и даље гаји наду да би могао да измени сопствену судбину.

Савезу Саре Вагенкнехт (БСВ) недостајало је свега око 13 хиљада гласова (од око 59,2 милиона бирача) да би прескочио изборни цензус од пет одсто и освојио посланичке мандате.

„Имајући у виду колико је резултат тесан, морамо да истражимо правну страну ових избора&qуот;, најавила је Вагенкнехт, лидерка Савеза, већ првог јутра након пребројавања гласова.

Ова странка настала је у периоду од претходних избора издвајањем групе дотадашњих посланика Левице.

И даље заступа заступа политику социјалне правде, али је од конзервативаца је преузела концепт јачања националне државе, одбацивања родно неутралног језика и политике родних идентитета, као и повећану контролу миграција и заустављање војне подршке Украјини и Израелу.

Могућу наду у поништавање и понављање избора у овој странци виде понајвише у могућности немачке дијаспоре да поштом пошаље сопствени глас, што је једини начин за гласање из иностранства.

За више од 200 хиљада гласача, бирачки листић морао је да стигне на адресе у иностранству, а да им остане довољно времена да попуњен пошаљу назад у Немачку.

Уколико се докажу тврдње да је испорука каснила, то би могло да доведе у питање једнако право гласа за све.

Пошто је број бирача у иностранству толико велики, а они долазе из свих крајева Немачке, избори би теоретски могли да се понове на броју бирачких места који би био довољан да се и коначни резултати измене.

Уколико би Савез Саре Вагенкнехт успео на тај начин да пређе цензус, расподела мандата у Бундестагу била би сасвим другачија, а ЦДУ/ЦСУ и СПД не би сами имали довољно посланика за већину - био би им потребан и трећи партнер у власти.

Немачка има искуства са понављањем избора, јер су и претходни избори за Бундестаг, одржани 2021. године, понављани на 455 од 2256 бирачких места у Берлину.

После дуготрајног судског процеса пред више институција, избори су поновљени у фебруару 2024. године, готово две и по године после иницијалног гласања.

Пошто се понављање односило на мање од један одсто бирачког тела, а ни ситуација са подршком влади није била тако напета, поновљени избори нису донели промену односа у парламенту.

• Све што треба да знате о изборима у Немачкој

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.07.2025)