Међународни дан жена: Четири податка о женама у политици који отварају очи

Жене су оствариле значајан политички напредак у протеклом веку, стекавши право гласа и освојивши посланичка места у скоро свим земљама.

Међутим, оне остају недовољно заступљене, нарочито на највишим положајима.

Ево четири податка о женама у политици који отварају очи.

1. Жене су стекле право гласа скоро свуда

Све до 20. века, врло је мало жена имало право гласа, али до краја века све се то променило и онда одједном врло мало жена није имало право гласа.

Неке земље су наставила да се сустижу тек у овом веку, са последњом која је то учинила, Саудијском Арабијом, кад је дозволила женама право гласа на локалним изборима 2015. године. (Земља не одржава националне изборе.)

Према УН-у, то је значило да жене у свакој земљи имају законско право гласа.

Међутим, Авганистан, под владавином талибана, недавно је женама одузео политичка права.

„Авганистанке су стекле право гласа пре више од века, а опет данас, под талибанском влашћу, практично су избрисане из јавног живота&qуот;, каже УН Жене, агенција Уједињених нација посвећена родној равноправности и оснаживању жена.

„Ниједна Авганистанка тренутно не држи ниједну значајну политичку позицију на националном или покрајинском нивоу.&qуот;

Све до средине 19. века, универзално право гласа било је ретко чак и за мушкарце, али иако су почеле да стичу право гласа у неким земљама, жене су остале углавном искључене из избора.

Нови Зеланд је постала прва земља која је женама дала пуно право гласа 1893. године.

(Иако је била британска колонија, она је већ била самоуправна.)

До почетка Другог светског рата, мушкарци су имали право гласа у трећини земаља, док су их жене имале само у шестини, према Бастијану Хереу, вођи пројекти при британској невладиној организацији Лабораторија података за светске промене.

„Јаз је рапидно почео да се смањује у деценијама после Другог светског рата, кад је дискриминација жена према праву гласа била окончана у многим земљама, а и жене и мушкарци су стекли право гласа у многим другим&qуот;, каже Хере.

У многим афричким земљама, право гласа за жене било је уведено после стицања независности.

У неким другим земљама, ограничења су остала изненађујуће дуго: многе црне жене (и мушкарци) у САД нису имали право гласа све до 1965. године, док женама није било дозвољено да гласају на федералним изборима у Швајцарској све до 1971. године.

Црним женама у Јужноафричкој Републици први пут је било дозвољено да гласају 1993. године.

Али право гласа на папиру и могућност да се та права користе две су различите ствари.

„У неким земљама или регионима, жене имају законско право да гласају, али их у томе спречавају друштвене норме, узнемиравање и насиље на биралиштима, или притисак од њихових мужева&qуот;, истиче независна невладина организација Ревизија светског становништва.

Она истиче да Египат има „наизглед здраворазумско&qуот; правило које од гласача захтева да на биралишту покажу личну карту.

Али мање је вероватно да жене имају важећу личну карту од мушкараца, а ако је и имају могуће је да стоји код мужа, који стога има контролу над тим да ли оне гласају или не.

2. Жене чине већину у парламенту у само три земље

Све до раног 20. века, жене су биле потпуно искључене из националних парламената, према шведском пројекту Варијетети демократије (В-Дем).

Финска је била прва земља на свету која је изабрала чланице парламента 1907. године.

Што се остатка света тиче, учешће жена у политици појачавало се прилично споро након тога, али се стопа напретка убрзала крајем 20. и почетком 21. века.

Године 2008, руандански парламент постао је први на свету који је имао женску већину.

Данас само три од 193 земље чланице УН – Руанда, Куба и Никарагва – имају парламенте у којима жене држе више од 50 одсто посланичких места, према Индексу моћи жена, који води програм Жене и спољна политика при америчкој експертској групи Савет за иностране односе (ЦФР).

Према овом индексу, још три земље – Мексико, Андора и Уједињени Арапски Емирати – постигли су родну поделу 50/50 у њиховом законодавствима.

„Од ових шест земаља у врху, пет има правну квоту усвојену за промовисање веће заступљености жена у њиховим јединим/доњим домовима&qуот;, каже Ноел Џејмс из ЦФР-овог Индекса моћи жена.

Куба је једина која је нема.

Према Џејмсу, успех Руанде у постизању родне равноправности укорењен је у геноциду из 1994. године, кад су жене остале већина у становништву и биле укључене у напоре за обнову земље.

Добар приступ образовању за девојке био је додатни фактор, каже Џејмс.

Иако парламент Уједињених Арапских Емирата мора да се састоји од 50 одсто жена, половина се бира а половина наименује – а само око половине грађана земље имало је право гласа на задњим изборима.

УН Жене каже да жене које се кандидују на изборима наилазе на изазове у многим земљама.

„Штетне норме и родно засновано насиље ометају политичка права жена, а стереотипи у медијима само учвршћују идеју да су жене мање легитимне и способне као лидери од мушкараца&qуот;, каже агенција.

Политичке странке се често опиру избору жена за кандидате, додаје она.

Агенција такође истиче да жене често немају приступ „финансијским мрежама и политичком покровитељству&qуот;, који могу да их искључе из политике, каже она, нарочито у земљама у развоју.

Тренутно осам земаља нема жена уопште у националним законодавствима: Авганистан, Азербејџан, Саудијска Арабија, Мађарска, Папуа Нова Гвинеја, Вануату, Јемен и Тувалу.

3. Жене предводе мање од 15 одсто земаља

Закључно са 1. децембром 2024. године, само 26 од 193 земље има жену на челу државе или владе, што износи мање од 15 одсто земаља света, према Индексу моћи жена.

А има само 15 земаља у којима жене држе половину или више положаја у влади.

4. Од 1946. године, на челу је жену имало 80 земаља

Од 1946, 80 земаља – отприлике 40 одсто – имало је жену на челу државе или владе, према Индексу моћи жена.

То су све били монарси који су наследили моћ све док Сиримаво Бандаранаике из Шри Ланке није постала прва демократски изабрана премијерка на свету 1960. године.

„Од тада је још много више земаља имало жену за главног руководиоца, што је тренд који углавном покрећу демократије&qуот;, истиче Хере.

Међутим, жене остају у убедљивој бројчаној мањини у односу на мушкарце на највишим положајима.

„У било ком тренутку у историји, скоро сви политички руководиоци и даље су били мушкарци&qуот;, додаје Хере.

Зашто је заступљеност жена важна

Студије показују да присуство више жена на политичким положајима доноси позитивне промене.

Студија из 2021. године са Универзитета у Колорадо-Болдеру показала је да кад жене постану утицајније у националним законодавствима, земље обично улажу више у образовање и здравство.

Исто тако, студија за Универзитета у Кембриџу из 2020. године повезала је све већи број жена у подсахарским афричким законодавствима са повећаним трошењем на здравство и нижим морталитетом деце и новорођенчади.

А 2019. године, истраживачи са Универзитета у Кертину у Аустралији сугерисали су да парламенти са више жена спроводе снажније климатске политике.

Међутим, Џејмс, из ЦФР-овог Индекса моћи жена, упозорава да бирање жена не гарантује ове исходе.

Она тврди да жене нису хомогена група – неће се све залагати за родну равноправност, мир или сарадњу.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.08.2025)