Средњошколке и студенткиње у блокади о Дану жена и родној равноправности

 Средњошколке и студенткиње у блокади из Београда, Новог Сада и Новог Пазара говориле су на скупу "Осми март сваки дан" о обележавању Дана жена, његовом значењу за младе и изазовима са којима се суочавају на блокадама и протестима које трају последња три месеца.

Догађај у простору "Миљенко Дерета" у Београду организовала је Академија женског лидерства (АЖЛ) у оквиру пројекта "Сви имају реч - заједно за родну равноправност у школама". 

Окупљенима се на почетку скупа обратио члан Управног одбора АЖЛ Милош Ђајић, а учесницама панела је поручио да су промениле важне ствари у друштву. 

"Желели смо да отворимо простор за девојке да говоре о вредностима осмог марта. Сви смо свесни да живимо једну трансформацију нашег друштва. Ствари које смо видели на овим блокадама, попут положаја жена, њихово преузимање улога и учествовање у акцијама, потпуно су нове. То је нешто што ми до сада у овом друштву нисмо виђали на тај начин",  рекао је он. 

На панелу са ученицама средњих школа у блокади учествовале су Теодора Сабљов из Школе за дизајн "Богдан Шупут" из Новог Сада, Софија Терзић из Прве београдске гимназије и Тамара Даниловић из Филолошке гимназије у Београду, а разговор је водила новинарка агенције Бета Катарина Сремчевић.

На питање шта за њих представља Осми март и како га обележавају, Сабљов је изјавила да тај дан за њу представља глас свих жена. 

"За мене тај дан обележава сваку жену - мајку, ћерку, наставницу - која је изабрала своју част пре страха, која се није плашила и која је истрајала у ономе у шта је веровала", објаснила је она. 

Даниловић је истакла да јој је жао што је, у овом смислу, за жене одвојен само један дан у години. 

"Покушавам да направим неку промену, поготово у својој школи. Не купујем поклоне јер тај дан не би требало да буде превише материјализован и волела бих да се у будућности прикључујем скуповима поводом Осмог марта", рекла је она. 

Терзић је оценила да су женска права у већим срединама услишена у одређеној мери, али да то није случај са великим делом земље и света. 

{Видео2}

"У нашем друштву има много неправде са којом морамо да се боримо. Осми март је симболичан дан где сви треба да се ресетујемо и обратимо пажњу на жене у руралним срединама, као и у остатку света, на пример Авганистану и Ирану. Наравно, то не може да буде само један дан - један дан није довољан за размишљање о женама", рекла је она. 

На питање како у њиховим школама теку разговори уочи Осмог марта, ученице су се сложиле око тога да је организована куповина поклона професоркама уобичајена пракса. 

"У материјалном смислу ми то (Дан жена) увек обележимо, а доста и разговарамо о томе пошто у школи имамо више ученица него ученика", рекла је Сабљов. 

Даниловић је навела да се у Филолошкој гимназији, према њеним речима, сви боре за права, али да би ретки устали да нешто у тој борби конкретно ураде. 

{Видео3}

"Сви се боре док седе, а чим треба нешто да се уради, сви се плаше. Треба више да се прича о томе како би се развило самопоуздање да се нешто и уради", објашњава она. 

О организацији и изгледу блокада у средњим школама и могућим родним поделама, ученице су навеле да послови нису распоређени родно, већ на добровољној бази. 

"Подела је само на основу тога ко је вољан да устане и ради нешто, а ко није", рекла је Сабљов. 

Даниловић је навела да је на пленуму одржаном у њеној школи одлучено да ученици сва четири разреда школе ступају у блокаду, али и да се матуранти, као најстарији, брину о млађима. 

{Видео4}

"Имамо филмске пројекције и друге активности како не бисмо само седели код куће, већ и учествовали у блокади, под условом да не угрожавамо себи живот. Неки се плаше да учествују у блокади и да шетају на улицама", објаснила је она.

Терзић је оценила да су њени вршњаци у погледу родне дискриминације неискварени. 

{Видео5}

"Ако се нека девојчица бори за нашу школу, она никада није спутана. Има доста девојака које су у организацији блокаде. Ипак, дечаци су ти који излажу идеје, а ми смо ту да планирамо, што је можда неправедно", рекла је она. 

На питање о перцепцији родно осетљивог језика, као и примера његовог коришћења у медијима и школи, Даниловић је изјавила да он може да допринесе дубљим поделама између жена и мушкараца. 

"Мислим да он (родно осетљив језик) нема добру идеју. На пример, ја немам проблем са тиме да ме неко назове учеником - ја знам ко сам. То ми је некад неприродно да чујем и тако правимо разлике између мушкараца и жена које ја не видим", објаснила је она. 

Сабљов је на то додала да у тренутку блокада не би требало да долази до било каквих подела, као и да је важно да ученици и студенти стоје заједно ради остварења својих циљева, односно испуњења захтева.  

"Ипак, како је цело друштво базирано на мушкарцу, тако ове симболичке промене попут изговарања неких речи могу да допринесу тиме што скрећу пажњу на нас (жене)", закључила је Терзић. 

О томе како су се информисале и едуковале о историјату Осмог марта, али и темама попут родне равноправности, ученице су се сложиле да су породица и медији у томе играли најзначајнију улогу. 

Упитане да ли у производима масовне културе, попут музике и филмова, примећују спорне обрасце односа према женама, ученице су истакле да је то изражен проблем у музичкој индустрији. 

Даниловић се осврнула и на случајеве дискриминације у филмској индустрији. 

"На једном семинару сам видела истраживање у ком се пореде придеви који се приписују терминима глумац и глумица. Први придев који се припусје глумици јесте порно глумица, а то је и у музици пренаглашено", рекла је она. 

На питање да ли су се у свом окружењу сусретале са дискриминацијом на родној основи, као и како на њу реагују, ученице су истакле неколико какактеристичних фраза, упућених њима или некоме у њиховом окружењу. 

{Видео6} 

"Чула сам на Интернету за фразу 'Рун лике а гирл' (Трчи као девојчица). Мени је то гадно. Људи стварно не знају на шта је жена све способна када је у опасности", рекла је Даниловић. 

Сабљов је додала да фраза "Али ти си женско" представља дискриминацију без икаквог образложења. 

"Мене то ипак не повређује. Њихова дела су много тиша од њихових речи, а моја дела су много гласнија од мојих речи. То што сам женско носим као орден", рекла је она. 

Терзић се осврнула на лично искуство тренирања спорта који се, према њеним речима, у друштву перципира као "мушки". 

{Видео7}

"Ја сам у шестом разрду основне школе хтела да тренирам фудбал и сећам се колико су дечаци то узимали као предмет задиркивања, што је утицало на мој друштвени живот", казала је она. 

На питање колико знају о историји Осмог марта и друштвеном покрету који иза њега стоји, ученице су навеле да се о томе углавном није причало током наставе. 

"Ми у школи нисмо имали никакве радионице или презентације којима бисмо се едуковали о историјату", рекла је Терзић. 

Сабљов наводи да је о томе ипак учила у школи. 

"То није само дан када ти добијеш цвет, већ и дан када су жене устале и доказале да су једнако важне", рекла је она. 

На питање да ли их насиље над женама током блокада охрабрује да наставе са борбом, ученице су се сложиле да је важно то што се на протестима готово свакодневно среће велики број жена. 

{Видео8}

"Јако ми је драго што сам ја била охрабрење многим женама. Добила сам толику подршку жена и девојчица, што је дефинитивно корак напред, иако има још много да се пређе. Ми имамо глас, не могу да нас ударају и не могу да нас газе", изјавила је Сабљов. 

Даниловић је додала да јој је драго што на протестима види доста жена, док је Терзић закључила да је важно то што природа протеста није само политичка, већ и да они представљају борбу за нормалније друштво. 

На студентском панелу, којим је модерирао Милош Ђајић, учествовале су студенткиње Академије уметности у Новом Саду (АУНС) Ана и Јелена, Ајша са Државног универзитета у Новом Пазару (ДУНП) и Валерија са Факултета драмских уметности (ФДУ) у Београду. 

На питање како блокаде факултета у родном погледу изгледају изнутра, Ајша је навела да се од првог дана блокаде нигде није осетила никаква родна подела. 

{Видео9}

"У организацији по радним групама има и женских координатора. Када смо дочекали колеге из целе Србије, хтели смо да покажемо Нови Пазар какав заиста јесте. Подела рада је ишла природно, нисмо се хватали за родне поделе", рекла је она. 

Валерија је рекла да се нечији род и задужење никада нису доводили у питање, што она сматра за показатељ промене динамике у друштву. 

"У нашем (у изради студената ФДУ) 'Дневнику' знамо да је то допринос појединца, тако да уопште није битно да ли је неко мушко или женско. Било је полемике само око (чланова) радне групе за безбедност, против чега сам се ја лично побунила", објаснила је она.

Јелена је додала да су жене преузеле врло битну улогу у блокади, тиме што су у већини на њеном факултету.

Осврнувши се на инцидент испред просторија Српске напредне странке у Новом Саду, када су јој непознати младићи, за које се сумња да су активисти Српске напредне странке (СНС) приликом физичког обрачуна сломили вилицу, Ана је рекла да приликом напада нико није обраћао пажњу на то да ли се нападају жене. 

{Видео10}

На питање да ли на њеном факултету постоји родна дискриминација, Валерија је рекла да новијим генерацијама није потребно објашњавати функционисање родне равноправности и борбу за њу. 

{Видео11}

"Активизам је постао значајан, а мушкарци су постали обазривији у начину на који се обраћају женама. Ми смо сад у друштву где је потпуно у реду да жена преузме одговорност и да има свој глас, а на блокадама уопште не раправљамо ко је женско, а ко мушко", објаснила је она.

На питање да ли се неко погрдно односи или неукусно шали на рачун феминизма и феминистичких ставова међу студенткињама и студентима, Јелена је навела да се често среће са шаљивим, углавном безазленим коментарима на те теме. 

{Видео12}

"Чињеница је да у феминизму постоје радикалније феминисткиње, али и да јачају мушкарци који су свесни женске снаге", рекла је она. 

На питање да ли су уморне од блокада, као и шта их мотивише да истрају на њима, које су студенткињама поставиле средњошколке, Валерија је одговорила да се сваки дан састоји од великих енергетских успона и падова. 

"Привукли смо огромну масу људи и осећамо некакву одговорност према њима. Увек постоји страх, али је увек и битно да ја останем храбра", рекла је она.

Јелена је на то додала да, када год каже да је уморна, деси се нешто "прелепо", што је ојача и мотивише да настави са учешћем у блокади. 

"Такође, Ана је мене натерала да кажем да се ја више ничега не бојим. Била сам на факултету када је она нападнута и тада сам рекла једном свом колеги да ми више немамо ничега да се плашимо", закључила је она. 

Пројекат "Сви имају реч - заједно за родну равноправност у школама" спроводе Академија женског лидерства и Медијски центар Бета, а подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе "Млади и медији за демократски развој".

(Бета, 08.03.2025)