Politika je elitni turbo-folk – plitko busanje u naduvene grudi
Radar 08.03.2025 | Lazar Džamić
I Garibaldi i Lenjin i Tito i Mandela i mnogi drugi uspešni revolucionari su pre svega bili principijelni pragmatisti, intelektualno fleksibilni žongleri. Tekli su kao voda oko prepreka, umesto da ih, i kada ne treba, i po cenu samopovređivanja, razbijaju sopstvenom glavom. Ideološki, bili su aikido majstori. Ponavljam iz jednog od prethodnih tekstova: levica stalno traži krivca, desnica traži pobednika
Nije uobičajeno da ideološku fleksibilnost vezujemo za V. I. Lenjina. A, ipak, dotični – sa nesumnjivim fundamentalističkim ideološkim ciljem „diktature proletarijata“ zbog koga su mu ruke krvave do lakata – ostaje ubeležen i kao primer strateške agilnosti kojom bi se ponosio strateg u svakoj dobroj marketing agenciji! U biznisu – a i u životu – to se zove „kontekst“. Lenjin je to nazvao „konkretna analiza konkretnog problema“. Pa je u jednom periodu, na primer,
