Шест разлога зашто је ваше сећање необичније него што мислите

Несавршеност људског сећања добро је позната психолозима, а опет многи од нас упорно потцењујемо његову способност да нам подвали.

ББЦ будућност саставио је списак најнеобичнијих ћудљивости наше меморије.

• Зашто је заборавност добра за памћење
• Мождана стимулација може да продужи памћење за месец дана, открили су научници
• Шта је дигитална деменција и може ли се спречити

1. Немогуће је присетити се првих неколико година живота

„Претпостављам да се моји читаоци уопште не сећају, или врло нејасно, тог изузетно важног периода њиховог постојања који је претходио њиховом рођењу и проведен је у материци њихове мајке&qуот;, написао је Салвадор Дали у његовим мемоарима.

„Али, да, ја се сећам тог периода, као да је било јуче.&qуот;

Он се надао да ће његово властито присећање на тај „предивни рај&qуот; помоћи другима да поврате изгубљене тренутке њихових живота пре рођења.

У стварности, Далијева сећања била су скоро сигурно резултат његове позамашне маште.

Научници данас верују да је немогуће присетити се првих неколико година вашег живота, а и период пре рођења сигурно је потпуно празан.

Многи од неопходних можданих структура за памћење нису у то време још увек биле сазреле, што значи да је физиолошки немогуће у одраслом добу повратити личне догађаје из раног периода новорођенчета.

Уместо тога, било које сећање на то време је илузија или „лажно сећање&qуот; – скрпљено из других искустава или знања које смо стекли касније у животу.

2. Сећање зависи од ваше температуре

Психолози кажу да људско памћење „зависи од контекста&qуот;.

Да бисте схватили шта то тачно значи, замислите експеримент у ком је затражено од неких учесника да ставе руку у кофу са леденом водом, што је једно прилично непријатно искуство, а потом да запамте списак одређених речи.

После више тестирања, истраживачи су открили да се памћење учесника поправљало када су стављали руку у другу ледену купку.

Студија је показала да боље памтимо чињенице ако реконструишемо суптилне психолошке или друге околности из времена кад су нам се та сећања првобитно утискивала, чак и ако делују ирелевантно.

То је један од разлога зашто нам је лакше присетити се догађаја из пијане ноћи кад попијемо неколико пива, али тешко можемо да их се сетимо кад смо трезни.

Као што Шо истиче у Илузији сећања, могли бисте да покушате да искористите ове психолошке знакове у властиту корист.

Људи који жваћу жваку или пију кафу док уче запамтиће више тога ако исто учине у време тестирања.

Мириси такође умеју да буду значајни: зато покушајте да на испиту носите исти парфем или лосион после бријања који везујете за ваше припреме и учење.

3. Ваш ментални временски след је искривљен

Застаните на тренутак да бисте погодили месец и годину кад су се одиграли следећи догађаји:

• смрт Мајкла Џексона
• излазак албума Бијонсе Лемонаде
• славна збрка на Оскарима кад је Ла Ла Ленд грешком проглашен најбољим филмом
• најава Ангеле Меркел да ће се повући са места немачке канцеларке

Сем уколико нисте необично добро упознати са циклусима вести, ваши одговори биће вероватно потпуни промашај, а могуће је да ће следити препознатљив образац.

Истраживање је показало да често потцењујемо количину времена која је прошла од неких давних догађаја (као што је смрт Мајкла Џексона), а да прецењујемо временски период који је прошао од неких скоријих (објава Ангеле Меркел).

Овај феномен познат је као „темпорално измештање&qуот; или „телескопирање&qуот;.

Ваш ментални временски след је искривљен и не одговара стварној хронологији догађаја.

Прави датуми су:

• јун 2009.
• април 2016.
• фебруар 2017.
• октобар 2018.

4. Магловита сећања могу бити корисна

Покушајте да нацртате вашег најбољег пријатеља на основу сећања или да га опишете што детаљније не гледајући фотографију.

Уколико не патите од слепила за лица, вероватно ћете успети да дате прилично добар опис његових општих црта лица, само да бисте открили да је конкретна својства – као што су нешто основно попут боје његових очију, тешко погодити.

Ово је један пример како се ми обично присећамо суштине уместо деликатних детаља, што није нужно лоша ствар.

Деликатни детаљи лица, на пример, често се мењају од дана до дана, али целокупни утисак или суштина остају исти, што значи да и даље можете да препознате вашег пријатеља на различитом светлу или са другачијом фризуром.

(Иначе, чак и наше властито сећање нас самих није превише тачно и обично се сећамо наших лица као лепших него што она заправо јесу.)

5. Претерана самоувереност у тачност вашег сећања има финансијску цену

Ако бисте покушали да нацртате или опишете властито лице, вероватно верујете да бисте се сетили много више него што заправо мислите.

Многе студије су показале да већина људи верује да је њихово памћење изнад просека, када је, заправо, то статистичка немогућност.

Изгледа да одбацујемо, а потом заборављамо сва она времена кад нас је наше памћење издало и радије се присећамо времена кад је оно било успешно и зато следећи пут кад морамо да процењујемо његову тачност, ми претпоставимо да ће бити непогрешиво.

То је озбиљан проблем за полицајце, на пример, чија вера у тачност њиховог присећања може да утиче на кривични случај, а може да значи и пропаст за многе студенте, који сувише оптимистично прецењују колико тога су стварно научили.

Ми полажемо превише вере у наше „потенцијално памћење&qуот; – способност да се присетимо ствари које треба да урадимо у будућности, то може да има финансијску цену.

Као што Шо истиче, службе за претплату могу да искористе ту чињеницу, понудивши нам бесплатни пробни период на одређено време, после чега ће се извршити аутоматско плаћање са вашег рачуна.

Захваљујући претераној самоуверености у њихово потенцијално сећање, многи људи заборављају да откажу ту претплату до времена кад се оконча њен бесплатни пробни период.

6. Можда патите од дигиталне амнезије

Свеприсутност паметних телефона могла би да буде огромна корист по наше памћење.

Само помислите на све оне догађаје похрањене у вашим Фејсбук и Инстаграм објавама, који су огромна архива подстицаја за помоћ при нашем присећању.

Али и друштвене мреже имају потенцијал да извитопере наше присећање на протекле догађаје.

Један разлог је феномен познат као „заборављање индуковано повраћајем&qуот;.

Данас је добро познато да сећања могу постати „лабилна&qуот; и „крхка&qуот; кад их довлачимо у нашу свест, а то исто тако излаже сродна сећања извитоперавању.

Као последица тога, присећање једног елемента догађаја може да појача наше присећање детаља, али нас често наводи да заборавимо сродне информације које се активно не призивају.

Лако је видети како се то одвија на друштвеним мрежама.

Фејсбуков подстицај који вам скреће пажњу на одређену фотографију са венчања, на пример, може стога да вас наведе да заборавите неке друге аспекте из тог истог дана.

Ово је посебно проблематично кад се има у виду да се главне стране на нашим друштвеним мрежама већ култивишу и негују тако да представљају нереалну представу о нама самима.

„Тиме што вам друштвене мреже диктирају која се искуства рачунају као најзначајнија у нашим животима, оне потенцијално истребљују сећања која се сматрају мање погодним за дељење&qуот;, пише Шо.

„Истовремено појачавају сећања колективно изабрана као најпогоднија за реаговање, потенцијално чинећи неке успомене значајнијим и упечатљивим него што су стварне биле.&qуот;

• Како боје утичу на начин размишљања људи
• Можемо ли да репрограмирамо наш мозак
• Мозак остаје бистар до 60. године - студија

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.09.2025)