АП: Шта чини Гренланд стратешком наградом и зашто баш сада

Када је нови председник САД Доналд Трамп први пут предложио куповину Гренланда 2019. године, људи су мислили да је то само шала, али томе се сада нико не смеје, пише америчка агенција вести АП.

Трампово интересовање за Гренланд део је агресивне спољнополитичке платформе "Америка на првом месту" која обухвата захтев Украјини да преда права на руде у замену за наставак војне помоц́и, претњу да САД преузму власт над Панамским каналом и сугестије да Канада треба да постане 51. држава САД.

Повец́ање међународних тензија, глобално загревање и промена светске привреде довели су Гренланд у срце дебате о светској трговини и безбедности, а Трамп жели да се увери да САД контролишу то острво богато рудом и представља предворје Арктика и северноатлантског прилаза Северној Америци.

Гренланд је самоуправна територија Данске, дугогодишње савезнице САД која је одбацила Трампову жељу. Данска међутим признаје право Гренланда на независност од ње.

Усред забринутости због страног мешања и захтева да Гренланђани управљају својом судбином, острвски премијер Муте Егеде (37, Муте Инеqунаалук Боуруп Егеде) расписао је превремене парламентарне изборе за сутра, у уторак 11. марта.

Највец́е острво на свету, чијих 80 одсто лежи изнад Северног поларног круга, дом је за око 56.000 углавном Инуита, острво које је свет до сада углавном игнорисао.

Климатске промене тање арктички лед, уз извесност да ц́е се отворити северозападни пролаз за међународну трговину и поново подстац́и конкуренција с Русијом, Кином и другим земљама око приступа рудним ресурсима.

"Да будемо јасни: ускоро улазимо у 'век Арктика', а његова најзначајнија карактеристика биц́е метеорски успон Гренланда, стална истакнутост и свеприсутни утицај", рекао је Двејн Менезес, генерални директор Иницијативе за поларна истраживања и политику.

"Гренланд који је налази на раскрсници пловних путева између Северне Америке, Европе и Азије, и са огромним потенцијалом ресурса, само ц́е постати стратешки важнији, а о томе ће судити све велике и мале силе. А тај човек (Трамп) је веома вољан да оде корак даље и купи га", казао је Менезес.

После Хладног рата, Арктик је у великој мери био подручје међународне сарадње. Али, климатске промене, потрага за оскудним ресурсима и повец́ање међународних тензија после руске инвазије на Украјину поново изазивају конкуренцију у том региону.

Гренланд је на североисточној обали Канаде, а више од две трец́ине његове територије је унутар Арктичког круга. Од Другог светског рата то га је чинило кључним за одбрану Северне Америке. Током тог рата САД су окупирале Гренланд да би осигурале да он не падне у руке нацистичке Немачке и тиме заштитиле кључне северноатлантске пловидбене путеве, подсећа АП.

САД су задржале базе на Гренланду после Другог светског рата, а свемирска база "Питуфик што је бивша Ваздухопловна база "Туле", подржава операције упозорења на ракете, а помаже и свемирске операције САД и НАТО. Гренланд такође чува део система НАТО за надгледање поморских активности Русије у коридору у северном Атлантику - што је познато као ГИУК (Гренланд-Исланд-Уједињено Краљевство).

Гренланд има велика налазишта руда такозваних "ретких земаља/минерала" за производњу свега - од рачунара и "паметних телефона", до батерија, соларних и ветротехнологија које ц́е покретати прелазак са фосилних горива. Амерички геолошки завод је такође идентификовао потенцијална налазишта нафте и природног гаса под морем у тој области.

Гренланђани желе да развију ресурсе, али су донели строга правила за заштиту животне средине. Постоје и питања о изводљивости вађења рудног богатства Гренланда, због оштре климе.

Ледена капа Гренланда која се годинама смањује открива рудно богатство, а морски лед који се топи отвара некада митски северозападни пролаз кроз Арктик.

Гренланд је стратешки на две потенцијалне руте преко Северног пола, што би смањило време транспорта између северног Атлантика и Пацифика и заобишло уска грла Суецког и Панамског канала. Иако те руте вероватно нец́е бити комерцијално одрживе још годинама, оне привлаче пажњу.

Кина је 2018. године себе прогласила "блиском арктичком државом" у настојању да стекне вец́и утицај у том региону. Кина је најавила планове за изградњу "Поларног пута свиле" као део своје глобалне иницијативе "Појас и пут" која је створила економске везе са земљама широм света.

Тадашњи државни секретар САД Мајк Помпео је одбацио те одлуке Кине рекавши: "Да ли желимо да се Арктички океан претвори у ново Јужно кинеско море, препуно милитаризације и територијалних претензија?".

Пројекат експлоатације "ретких земаља" на Гренланду који подржавају Кинези је застао, пошто је тамошња влада забранила ископавање уранијума 2021.

Закони који су проширили самоуправу Гренланда 2009. такође су признали право тог острва на независност, по међународном праву.

Истраживања јавног мњења показују да вец́ина Гренланђана подржава независност, а разликују се њихови ставови о томе када би то требало да се догоди. Зато потенцијал за независност поставља питања о спољном мешању на Гренланду, које би могло да угрози интересе САД. закључује АП.

(Бета, 10.03.2025)