Утичу ли студентски протести на привреду Србије

Док студенти „пумпају&qуот; на протестима широм земље, власт у Србији их оптужује да тако 'испумпавају' привреду.

Због блокада, јануар је био економски најлошији месец, рекао је Александар Вучић, председник Србије, а касније додао да је и „фебруар разорен&qуот;.

„Ко ће да плаћа друмарину у нашој земљи, ако зна да ће да га зауставе.

„Сада сви избегавају Србију и беже одавде&qуот;, рекао је Вучић.

Привредне прилике су увек одраз политике, али их економски стручњаци другачије тумаче.

„Страни инвеститори напуштају Србију, а неки су најавили одлазак. То, међутим, нема везе са студентским протестима.

„Део тога има везе са стањем аутоиндустрије у Европи, јер су неке од тих фабрика дошле због прављења компоненти у Србију, али највише је оних који су дошли због јефтине радне снаге пре 10 или 15 година и државних субвенција&qуот;, каже Горан Радосављевић, професор економије на ФЕФА факултету.

Више нема ни јефтине радне снаге, а ни субвенција државе, па они иду негде друго, каже Радосављевић, члан опозиционог Народног покрета Србије.

Међу компанијама које су најавиле одлазак су Бенетон, Џонсон електрик и Дрекселмајер.

Студенти широм Србије више од три месеца блокирају факултете и протестују на улицама, захтевајући пре свега кривичну одговорност за новосадску трагедију 1. новембра, када је у паду надстрешнице 15 људи изгубило животе, а двоје тешко повређено.

• Америчке санкције НИС-у одложене за 30 дана, тврди Вучић
• Неформална анкетна комисија: Спорне тачке око изградње комплекса ЕКСПО
• Двоструко више сиромашних у Србији: „Сналази се ко како уме и може&qуот;

Отказивање железничког сајма јер 'није безбедно'

Док студенти траже испуњење захтева, међу којима је и објава документација о реконструисаној железничкој станици, власти месецима имају различите одговоре.

Осим тврдњи да су захтеви испуњени, редовно говоре да се у Србији спроводи „обојена револуција&qуот; плаћена са Запада, а у јануару је и 13 страних држављана протерано из земље после економске радионице за невладине организације у Београду, наводно јер су претња по националну безбедност.

Најновији пример утицаја политике на економију је отказивање до сада највећег скупа европске железничке индустрије у Србији.

Београд је крајем априла требало да буде домаћин Међународног сајма железничке индустрије Соутх Еаст Еуропе Мобилити 2025.

Међутим, компаније из пет земаља Европске уније процениле су да је због безбедности у Србији боље да не учествују, наведено је у саопштењу Кластера железница југоисточне Европе.

„Неки од разлога су протеривање особа из земаља ЕУ које учествују на интернационалним конференцијама&qуот;, што чине државни органи Србије, пише у саопштењу у који је ББЦ на српском имао увид.

„Имамо и упозорење Министарства спољних послова и амбасада држава из којих долазе да највиши политички представници Србије месецима уназад у јавно оптужују 'Запад', Европу и чланице ЕУ да спроводе обојену револуциију у Србији&qуот;, навели су.

Један од разлога може бити и јавно таргетирање председника Извршног одбора Ђенерали осигурања Драгана Филиповића у Србији, писала је Нова економија.

Филиповић се нашао на мети провладиних таблоида, јер је био на студентским протестима.

„Ђенерали је друга највећа италијанска компанија у свету, па је природно да је вест о нападима на њеног директора у Србији одјекнула далеко.

„Италијани су истакли да је случај пријављен и Суду части Европске федерације индустрија&qуот;, наводе из Кластера железница, преноси Нова економија.

Због ових догађаја, Ђенерали осигурање је одлучило да се повуче из Привредне коморе Србије (ПКС) и Удружења осигуравача Србије, док су подршку компанији упутиле бројне пословне асоцијације, попут Савета страних инвеститора, Српске асоцијације менаџера и Коморе италијанско-српских привредника.

Такву одлуку смо донели „због изостанка њихове правовремене реакције и подршке на неосноване нападе таблоидних медија, којима су били изложени наша компанија и њен председник Извршног одбора Драган Филиповић&qуот;, кажу у овој компанији за ББЦ на српском.

Компанија остаје пуноправни члан обе организације, у складу са законским обавезама, али смо их обавестили да се повлачимо из рада свих њихових органа и да нећемо учествовати у њиховим иницијативама, наводе у писаном одговору.

„ПКС се нада да ће компанија Ђенерали осигурање Србија учествовати у свим наредним заједничким иницијативама које имају за циљ унапредјење националних регулатива у области осигурања у оквиру Удружења за банкарство, осигурање и друге финансије институције&qуот;, наводе из ПКС у писаном одговору за ББЦ на српском.

Европска унија је традиционално кључни трговински партнер Србије, са 60 одсто укупне робне размене 2023. године, а по улагању предњаче немачке и италијанске фирме.

На недавном Међународном сајму туризма у Београду земља партнер била је управо Италија.

• Шта све поскупљује у Србији 2025. године
• Криза трошкова живота као инспирација стрип ауторки из Србије
• Буџет Србије за 2025: Усвајање без расправе, највише новца за ЕКСПО

Све мање страних инвеститора

Компанија Бенетон је најавила 7. фебруара да одлази из Ниша и да ће 900 радника добити помоћ.

Десет дана касније и нишки Џенерал електрик је саопштио да отпушта 400 радника и враћа субвенције добијене од државе.

Двадесет дана касније сличне вести стигле су из Зрењанина - после 17 година пословања у Србији немачка компанија Дрекслмајер груп, глобални произвођач кабловских сетова за аутомобилску индустрију, одлучила је да угаси производни погон.

Не само последњих месеци, већ годинама уназад приметно је да се смањује број страних директних инвестиција, рекао је Благоје Пауновић, председник Фискалног савета Србије.

„У односу на 2019. кад су биле 7,4 одсто бруто домаћег производа (БДП), у 2024. години њихов удео је пао на некихпет, шест одсто&qуот;, указао је Пауновић.

Примећује се, нагласио је, да су инвеститори почели све већи део новца да извлаче из земље.

Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) је у последње две године у Србију инвестирала више од 800 милиона евра, рекао је регионални директор те институције за Западни Балкан Матео Коланђели на Копаоник бизнис форуму.

Србија је била веома успешна у привлачењу компанија и често их је привлачила на основу разних подстицаја и у овом тренутку ти подстицаји нису више неопходни, што је он позитивно оценио.

„Страни инвеститори дођу и оду, а мала и средња предузећа остају.

„Србија има прилично добру инфраструктуру, граде се технолошки паркови, имате брз интернет, добру традицију инжењерства, талентованих младих људи, Србија је на добром путу&qуот;, закључио је Коланђели.

Кредитни рејтинг стабилан

Компанија Фич, једна од међународних агенција које одређују кредитне рејтинге земаља, односно процену да ли могу да на време и у целости врате дугове кад се задуже, Србији је у последњем извештају дала шансу за добијање најпрестижнијег статуса.

На основу привредног раста, високих девизних резерви и других фактора, они су закључили да Србија задржава такозвани ББ статус, али има „позитивне изгледе да добије инвестициони рејтинг&qуот;, наводи се у извештају од 1. фебруара 2025.

Кад земља добије инвестициони рејтинг, значи да може самостално да се појави на међународном тржишту капитала и задуживати се код иностраних банака под нормалним, а не шпекулативним условима.

Оцене од ББ и ниже означавају лошије кредитне рејтинге за земљу, на пример слово Ц значи да су проблеми с враћањем дуга врло извесни.

„Сигурно бисмо и од 'Фича' добили не само повећање позитивних изгледа, него и тај ранг више, да нису политичке оконости довеле до опрезности те агенције&qуот;, рекла је Јоргованка Табаковић, гувернерка Народне банке Србије, на недавно одржаном Копаоник бизнис форуму.

Економиста Радосављевић сматра да власти у Србији добијању кредитног рејтинга посвећују превише пажње, а да су организације које деле те оцене изгубиле кредибилитет.

Србија се и даље највише задужује код кинеских и међународних инвестиционих банака, додаје.

Посланици у Скупштини Србије би требало да ускоро расправљају и гласају о више закона о задуживању државе за различите инфраструктурне пројекте код домаћих и страних банака.

Јавни дуг Србије на крају јануара 2025. био је 39 милијарди евра.

Од краја 2020. године дуг је порастао за 12,35 милијарди евра, а удео у БДП-у је са тадашњих 54,4 одсто пао на 44,2 одсто на крају јануара 2025. године, саопштило је Министарство финансија.

• Може ли се до стана по рачуници председника Србије
• Јесу ли студентски протести у Србији 'обојена револуција' како тврде власти
• Шта су групе за притисак и утичу ли на власт у Србији

Шта каже држава?

О задуживању Вучић ређе говори, али је крајем јануара објаснио да први пут Србија има смањење броја страних директних инвестиција у односу на исте месеце 2024. и 2023. године.

Навео је да је то условљено дешавањима у земљи.

„Све што се дешава одражава се и на наш углед и позицију у свету.

„Нама било какво опстајање и постојање политичке кризе прави озбиљан проблем у економском напредовању земље&qуот;, казао је председник Србије.

У једном од свакодневних обраћања је, ипак, поручио да ће „држава издржати&qуот;.

„Уништили су три месеца, појели, разорили економију за три месеца, али успећемо да се подигнемо&qуот;, рекао је недавно Вучић.

Републички завод за статистику у годишњем извештају дао је мало ведрије податке - да је већи број туриста боравио у Србији у јануару ове године, него претходне, о расту индустријске производње, па чак и промета у трговинама, показала је анализа листа Данас.

Оно што одржава економију Србије је огромна потрошња државе, уз грађевински сектор, који је делимично наслоњен на велике државне инфраструктурне пројекте, попут изградње путева, пруга или стадиона, оценује економиста и опозициони политичар.

„Уз то, када се директори страних фирми таргетирају, нормално је да се странци запитају да ли ту треба да дођу.

„Власт спорадично шаље поруке да су овде добродошли само они који су добри са њима, а сви који се баве поштено послом не долазе због распрострањене корупције&qуот;, закључује Радосављевић.

Србија је по индексу перцепције корупције пала на 105. место од 180 рангираних земаља за 2024. годину, што је најлошији пласман од 2012, показао је најновији извештај међународне организације Транспаренси Интеренешнал.

Многи који протестују сматрају да је управо корупција у реконструкцији железничке станице у Новом Саду довела до трагедије.

• О надстрешници и каменолому: Може ли корупција да убија и како
• Троје оптужено због коруптивних дела у паду надстрешнице
• Ко је све ухапшен у борби против корупције и шта то значи

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.12.2025)