Utiču li studentski protesti na privredu Srbije

Dok studenti „pumpaju" na protestima širom zemlje, vlast u Srbiji ih optužuje da tako 'ispumpavaju' privredu.

Zbog blokada, januar je bio ekonomski najlošiji mesec, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, a kasnije dodao da je i „februar razoren".

„Ko će da plaća drumarinu u našoj zemlji, ako zna da će da ga zaustave.

„Sada svi izbegavaju Srbiju i beže odavde", rekao je Vučić.

Privredne prilike su uvek odraz politike, ali ih ekonomski stručnjaci drugačije tumače.

„Strani investitori napuštaju Srbiju, a neki su najavili odlazak. To, međutim, nema veze sa studentskim protestima.

„Deo toga ima veze sa stanjem autoindustrije u Evropi, jer su neke od tih fabrika došle zbog pravljenja komponenti u Srbiju, ali najviše je onih koji su došli zbog jeftine radne snage pre 10 ili 15 godina i državnih subvencija", kaže Goran Radosavljević, profesor ekonomije na FEFA fakultetu.

Više nema ni jeftine radne snage, a ni subvencija države, pa oni idu negde drugo, kaže Radosavljević, član opozicionog Narodnog pokreta Srbije.

Među kompanijama koje su najavile odlazak su Beneton, Džonson elektrik i Drekselmajer.

Studenti širom Srbije više od tri meseca blokiraju fakultete i protestuju na ulicama, zahtevajući pre svega krivičnu odgovornost za novosadsku tragediju 1. novembra, kada je u padu nadstrešnice 15 ljudi izgubilo živote, a dvoje teško povređeno.

• Američke sankcije NIS-u odložene za 30 dana, tvrdi Vučić
• Neformalna anketna komisija: Sporne tačke oko izgradnje kompleksa EXPO
• Dvostruko više siromašnih u Srbiji: „Snalazi se ko kako ume i može"

Otkazivanje železničkog sajma jer 'nije bezbedno'

Dok studenti traže ispunjenje zahteva, među kojima je i objava dokumentacija o rekonstruisanoj železničkoj stanici, vlasti mesecima imaju različite odgovore.

Osim tvrdnji da su zahtevi ispunjeni, redovno govore da se u Srbiji sprovodi „obojena revolucija" plaćena sa Zapada, a u januaru je i 13 stranih državljana proterano iz zemlje posle ekonomske radionice za nevladine organizacije u Beogradu, navodno jer su pretnja po nacionalnu bezbednost.

Najnoviji primer uticaja politike na ekonomiju je otkazivanje do sada najvećeg skupa evropske železničke industrije u Srbiji.

Beograd je krajem aprila trebalo da bude domaćin Međunarodnog sajma železničke industrije South East Europe Mobility 2025.

Međutim, kompanije iz pet zemalja Evropske unije procenile su da je zbog bezbednosti u Srbiji bolje da ne učestvuju, navedeno je u saopštenju Klastera železnica jugoistočne Evrope.

„Neki od razloga su proterivanje osoba iz zemalja EU koje učestvuju na internacionalnim konferencijama", što čine državni organi Srbije, piše u saopštenju u koji je BBC na srpskom imao uvid.

„Imamo i upozorenje Ministarstva spoljnih poslova i ambasada država iz kojih dolaze da najviši politički predstavnici Srbije mesecima unazad u javno optužuju 'Zapad', Evropu i članice EU da sprovode obojenu revoluciiju u Srbiji", naveli su.

Jedan od razloga može biti i javno targetiranje predsednika Izvršnog odbora Đenerali osiguranja Dragana Filipovića u Srbiji, pisala je Nova ekonomija.

Filipović se našao na meti provladinih tabloida, jer je bio na studentskim protestima.

„Đenerali je druga najveća italijanska kompanija u svetu, pa je prirodno da je vest o napadima na njenog direktora u Srbiji odjeknula daleko.

„Italijani su istakli da je slučaj prijavljen i Sudu časti Evropske federacije industrija", navode iz Klastera železnica, prenosi Nova ekonomija.

Zbog ovih događaja, Đenerali osiguranje je odlučilo da se povuče iz Privredne komore Srbije (PKS) i Udruženja osiguravača Srbije, dok su podršku kompaniji uputile brojne poslovne asocijacije, poput Saveta stranih investitora, Srpske asocijacije menadžera i Komore italijansko-srpskih privrednika.

Takvu odluku smo doneli „zbog izostanka njihove pravovremene reakcije i podrške na neosnovane napade tabloidnih medija, kojima su bili izloženi naša kompanija i njen predsednik Izvršnog odbora Dragan Filipović", kažu u ovoj kompaniji za BBC na srpskom.

Kompanija ostaje punopravni član obe organizacije, u skladu sa zakonskim obavezama, ali smo ih obavestili da se povlačimo iz rada svih njihovih organa i da nećemo učestvovati u njihovim inicijativama, navode u pisanom odgovoru.

„PKS se nada da će kompanija Đenerali osiguranje Srbija učestvovati u svim narednim zajedničkim inicijativama koje imaju za cilj unapredjenje nacionalnih regulativa u oblasti osiguranja u okviru Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansije institucije", navode iz PKS u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Evropska unija je tradicionalno ključni trgovinski partner Srbije, sa 60 odsto ukupne robne razmene 2023. godine, a po ulaganju prednjače nemačke i italijanske firme.

Na nedavnom Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu zemlja partner bila je upravo Italija.

• Šta sve poskupljuje u Srbiji 2025. godine
• Kriza troškova života kao inspiracija strip autorki iz Srbije
• Budžet Srbije za 2025: Usvajanje bez rasprave, najviše novca za EXPO

Sve manje stranih investitora

Kompanija Beneton je najavila 7. februara da odlazi iz Niša i da će 900 radnika dobiti pomoć.

Deset dana kasnije i niški Dženeral elektrik je saopštio da otpušta 400 radnika i vraća subvencije dobijene od države.

Dvadeset dana kasnije slične vesti stigle su iz Zrenjanina - posle 17 godina poslovanja u Srbiji nemačka kompanija Drekslmajer grup, globalni proizvođač kablovskih setova za automobilsku industriju, odlučila je da ugasi proizvodni pogon.

Ne samo poslednjih meseci, već godinama unazad primetno je da se smanjuje broj stranih direktnih investicija, rekao je Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije.

„U odnosu na 2019. kad su bile 7,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), u 2024. godini njihov udeo je pao na nekihpet, šest odsto", ukazao je Paunović.

Primećuje se, naglasio je, da su investitori počeli sve veći deo novca da izvlače iz zemlje.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je u poslednje dve godine u Srbiju investirala više od 800 miliona evra, rekao je regionalni direktor te institucije za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli na Kopaonik biznis forumu.

Srbija je bila veoma uspešna u privlačenju kompanija i često ih je privlačila na osnovu raznih podsticaja i u ovom trenutku ti podsticaji nisu više neophodni, što je on pozitivno ocenio.

„Strani investitori dođu i odu, a mala i srednja preduzeća ostaju.

„Srbija ima prilično dobru infrastrukturu, grade se tehnološki parkovi, imate brz internet, dobru tradiciju inženjerstva, talentovanih mladih ljudi, Srbija je na dobrom putu", zaključio je Kolanđeli.

Kreditni rejting stabilan

Kompanija Fič, jedna od međunarodnih agencija koje određuju kreditne rejtinge zemalja, odnosno procenu da li mogu da na vreme i u celosti vrate dugove kad se zaduže, Srbiji je u poslednjem izveštaju dala šansu za dobijanje najprestižnijeg statusa.

Na osnovu privrednog rasta, visokih deviznih rezervi i drugih faktora, oni su zaključili da Srbija zadržava takozvani BB status, ali ima „pozitivne izglede da dobije investicioni rejting", navodi se u izveštaju od 1. februara 2025.

Kad zemlja dobije investicioni rejting, znači da može samostalno da se pojavi na međunarodnom tržištu kapitala i zaduživati se kod inostranih banaka pod normalnim, a ne špekulativnim uslovima.

Ocene od BB i niže označavaju lošije kreditne rejtinge za zemlju, na primer slovo C znači da su problemi s vraćanjem duga vrlo izvesni.

„Sigurno bismo i od 'Fiča' dobili ne samo povećanje pozitivnih izgleda, nego i taj rang više, da nisu političke okonosti dovele do opreznosti te agencije", rekla je Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu.

Ekonomista Radosavljević smatra da vlasti u Srbiji dobijanju kreditnog rejtinga posvećuju previše pažnje, a da su organizacije koje dele te ocene izgubile kredibilitet.

Srbija se i dalje najviše zadužuje kod kineskih i međunarodnih investicionih banaka, dodaje.

Poslanici u Skupštini Srbije bi trebalo da uskoro raspravljaju i glasaju o više zakona o zaduživanju države za različite infrastrukturne projekte kod domaćih i stranih banaka.

Javni dug Srbije na kraju januara 2025. bio je 39 milijardi evra.

Od kraja 2020. godine dug je porastao za 12,35 milijardi evra, a udeo u BDP-u je sa tadašnjih 54,4 odsto pao na 44,2 odsto na kraju januara 2025. godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.

• Može li se do stana po računici predsednika Srbije
• Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
• Šta su grupe za pritisak i utiču li na vlast u Srbiji

Šta kaže država?

O zaduživanju Vučić ređe govori, ali je krajem januara objasnio da prvi put Srbija ima smanjenje broja stranih direktnih investicija u odnosu na iste mesece 2024. i 2023. godine.

Naveo je da je to uslovljeno dešavanjima u zemlji.

„Sve što se dešava odražava se i na naš ugled i poziciju u svetu.

„Nama bilo kakvo opstajanje i postojanje političke krize pravi ozbiljan problem u ekonomskom napredovanju zemlje", kazao je predsednik Srbije.

U jednom od svakodnevnih obraćanja je, ipak, poručio da će „država izdržati".

„Uništili su tri meseca, pojeli, razorili ekonomiju za tri meseca, ali uspećemo da se podignemo", rekao je nedavno Vučić.

Republički zavod za statistiku u godišnjem izveštaju dao je malo vedrije podatke - da je veći broj turista boravio u Srbiji u januaru ove godine, nego prethodne, o rastu industrijske proizvodnje, pa čak i prometa u trgovinama, pokazala je analiza lista Danas.

Ono što održava ekonomiju Srbije je ogromna potrošnja države, uz građevinski sektor, koji je delimično naslonjen na velike državne infrastrukturne projekte, poput izgradnje puteva, pruga ili stadiona, ocenuje ekonomista i opozicioni političar.

„Uz to, kada se direktori stranih firmi targetiraju, normalno je da se stranci zapitaju da li tu treba da dođu.

„Vlast sporadično šalje poruke da su ovde dobrodošli samo oni koji su dobri sa njima, a svi koji se bave pošteno poslom ne dolaze zbog rasprostranjene korupcije", zaključuje Radosavljević.

Srbija je po indeksu percepcije korupcije pala na 105. mesto od 180 rangiranih zemalja za 2024. godinu, što je najlošiji plasman od 2012, pokazao je najnoviji izveštaj međunarodne organizacije Transparensi Interenešnal.

Mnogi koji protestuju smatraju da je upravo korupcija u rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu dovela do tragedije.

• O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako
• Troje optuženo zbog koruptivnih dela u padu nadstrešnice
• Ko je sve uhapšen u borbi protiv korupcije i šta to znači

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.12.2025)