Немачки посланик за ББЦ: „Утицај страних сила био би ништа у односу на трагедију у Новом Саду"

Милијарде евра из иностранства стигле су у Србију, поновио је неколико пута у претходним недељама Александар Вучић.

Ипак, председник Србије није мислио на стране инвестиције, већ на неименоване организаторе студентских протеста који „морају да обаве свој посао и према онима споља који су уложили огроман новац за рушење суверене власти&qуот;.

„Не видим потребу да се било каква страна сила меша у протесте, ни са Запада, ни са Истока.

„Ово је унутрашња ствар у Србији која траје већ годинама и утицај страних сила био би ништа у односу на тежину трагедије у Новом Саду, због које су ови људи на улицама&qуот;, каже Борис Мијатовић, посланик немачке странке Зелених, за ББЦ на српском.

Мијатовић „унутрашњим питањем&qуот; објашњава и изостанак гласнијих реакција или подршке из европских престоница демонстрантима који су на улицама и путевима Србије више од три месеца.

За странку која је претходне три и по године била део немачке владе, дилема о узроцима протеста у Србији нема.

„Протести нису плаћени: од 20. јануара и избора Трампа, то Американци сигурно не желе да раде, а ја не шаљем новац.

„Ауторитарни режим Александра Вучића жели да се задржи на власти и очува полуге контроле, о томе се овде ради.&qуот;

• Како Немци преговарају о новој влади и 'кочницама'
• Како су мигранти постали главна тема избора у Немачкој и шта то значи за Балканце
• 'Ароганција је облик несигурности': Шта смо све видели током прве званичне посете Тонина Пицуле Србији

У Србији се од новембра и пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено одржавају студентске блокаде и протести на којима се тражи објављивање докумената о реконструкцији станице и одговорност за страдање случајних пролазника.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=Л_ну13ЛЉов

Протести без боје

Председник Србије је више пута протесте у Србији назвао покушајем обојене револуције, коју ће „победити&qуот; и о томе до лета „написати књигу&qуот;.

Обојене револуције почетком 21. века довеле су до промена режима у Киргистану, Грузији и Украјини, а симболично су назване по цвећу које су демонстранти користили током ненасилних протеста у покушајима да свргну недемократске режиме, са мање или више успеха.

На питање јесу ли протести у Србији обојена револуција, Борис Мијатовић одговориће кратко - „не&qуот;.

„Ови протести немају боју јер су људи у Србији и на изборима у последњих шест или осам година научили да је сваки пут све лошије.

„То поверење се мора вратити, а Србија не сме постати пропала држава.&qуот;

Мијатовић види повезаност студентског активизма са протестима академаца широм света после Другог светског рата.

„Млади људи питају генерацију сопствених родитеља 'шта то радите с нашим друштвом, шта то радите са државом, зашто не можемо да им верујемо'?&qуот;

Странка немачких Зелених у Србији сарађује са опозиционим Зелено-левим фронтом, а две странке чланице су исте алијансе европских партија.

Ипак, пленуми који руководе студентским протестима снажно су се неколико пута ограђивали и од политичких партија опозиције, идеја о превременим изборима, прелазним владама.

„Ако на једном терену играте фудбал, а неки други играју рукомет и кошарку, онда није важно у ком сте тиму - ништа не функционише, ако правила игре нису иста за све.

„То је разлог зашто сви говоре да су аполитични, да нису ни левица ни десница, већ сви стоје на јединственом захтеву - да желе иста права и демократију&qуот;, има разумевања за овакву ситуацију Мијатовић.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=хвАВ5бгсвтQ

Земља која 'иде низбрдо'

Борис Мијатовић део је парламентарне групе у Бундестагу задужене за земље Западног Балкана.

Осим породичних веза, то га је у регион доводило веома често у претходним годинама.

Био је и део посматрачке мисије Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) која је уочила низ неправилности на изборима у Србији у децембру 2023. године.

Таблоиди блиски режиму Александра Вучића писали су о њему као о некоме ко често напада Србе, а на друштвеној мрежи Икс писала му је Сузана Васиљевић, саветница за медије председника Србије, питајући га колико ниско пада за високу плату коју прима када је писао о нападима у провладиним медијима у Србији на Аналену Бербок.

„Србија је земља која се креће низбрдо на скали демократије и владавине закона, а процес приступања Европској унији је успорен због одлука које доноси Александар Вучић.

„На овај начин, ствари се не поправљају, а технички договори у појединим поглављима не значе да можемо да затворимо очи на кршења принципа владавине права и примене закона.&qуот;

Мијатовић српско друштво описује као пуно неповерења према држави и властима, те да ће у будућности бити неопходна помоћ да би се поверење поново успоставило.

„За неке будуће изборе, кључно је пронаћи групу људи којој се може веровати да ће их организовати без манипулација, дуплих спискова, аутобуса из суседних земаља.

„То би могао да буде ОЕБС или Европска унија који би гарантовали примену правила и тек у тим условима ће партије моћи да се надмећу у регуларним условима.&qуот;

Београд и Берлин: Између твитова и литијума

Односи Србије и Немачке за последње три године, колико је трајала влада у којој је социјалдемократа Олаф Шолц био канцелар, а шефица дипломатије Аналена Бербок долазила из странке Зелених, имали су успоне и падове.

С једне стране стајали су оштри твитови Министарства спољних послова Немачке.

У децембру 2023. године, после парламентарних избора у Србији, саопштено је да су злоупотреба јавних ресурса, застрашивање бирача и куповина гласова неприхватљиви за земљу кандидата за чланство у ЕУ.

Годину дана касније, од Србије се очекује да поштује владавину закона и људска права студената и новинара који траже истрагу о трагедији у Новом Саду, а у страху су од насиља и притисака.

Међутим, баш између ових твитова сместила се посета канцелара Шолца Београду у јуну 2024. године, како би присуствовао потписивању споразума Србије и ЕУ о одрживим сировинама, пре свега литијуму.

На срдачној конференцији за штампу са председником Србије није било речи о демократским стандардима у земљи-домаћину.

„Трка за сировим материјалима постала је глобална, али нам је јасно и да у Србији све то прати много протеста и неслагања са одлукама власти.

„Чињеница да је канцелар Шолц путовао у Србију, а да није питао за демократске стандарде, представља проблем - ми носимо европске вредности, где се људи питају за одлуке, и не можемо имати двоструке стандарде јер они нису добри ни за нас&qуот;, сматра Мијатовић, посланик из странке из које долази и немачка шефица дипломатије.

Он каже да бескрупулозност других земаља у потрази за истим материјалима показује да се оне тек не обазиру на демократске стандарде Европе.

„Шта треба да урадимо, да кажемо 'ваша власт је варала на изборима, а ми ћемо да повучемо инвестиције' и тако угрозимо 10-15 одсто привреде и радних места?

„Не можемо заустављати економски развој земље јер баш повећање прихода може људима да пружи више самопоуздања у борби за демократију.&qуот;

• Копање литијума у Србији: „Прилика која се не пропушта&qуот;, сагласни Вучић и Шолц
• Рио Тинто у Србији: „Подржала бих исти пројекат и у мојој земљи“, каже немачка државна секретарка за ББЦ
• У Немачкој развијена најмање три пројекта са литијумом, каже геолог

Ипак, Мијатовић тврди да Берлин учи лекције и из протеста у Србији.

„Ако власт крши уговоре о демократији са сопственим друштвом, зашто не би кршио и економске уговоре са нама?&qуот;

Одлазак Аналене Бербок и Зелених у опозицију препушта спољну политику конзервативцима и социјалдемократама.

Када је Ангела Меркел била немачка канцеларка, председник Србије Александар Вучић и његова Српска напредна странка имали су чврсте везе са њеном Хришћанско-демократском партијом.

Вучић је, као потпредседник, па председник Владе Србије и председник државе, био радо виђен гост у Берлину, а његовом СНС-у партијски су далеко ближи конзервативци него Зелени.

„Не мислим да се Фридрих Мерц (кандидат за новог канцелара Немачке) може вратити у време Ангеле Меркел.

„Свет се променио и чини ми се да смо свесни да морамо више да водимо рачуна једни о другима&qуот;, закључује Мијатовић.

• Ко је Фридрих Мерц, кандидат за канцелара Немачке
• Нови немачки лидер најављује сеизмичку промену у односима Европе и Америке
• Зашто све више младих Немаца подржава крајњу десницу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.14.2025)