'Istorijski dan': Nemački poslanici podržali veća ulaganja u odbranu

Istorijski potez koji bi mogao da preoblikuje evropsku odbranu.

Dve trećine poslanika nemačkog Bundestaga podržalo je predlog Fridriha Merca, konzervativnog lidera, o ogromnom finansijskom paketu za odbranu i infrastrukturu.

Predloženim reformama potrošnja na odbranu i bezbednost bi bila izuzeta od ograničenja duga, a uspostavio bi se i infrastrukturni fond od 500 milijardi evra.

Poslanici gornjeg doma tek treba da odobre preložene mere, za šta je takođe potrebna dvotrećinska većina.

Ukoliko predlog postane zakon to bi moglo da bude značajno za Evropu, u svetlu rusko-ukrajinske krize, ali i upozorenja američkog predsednika Donalda Trampa o neizvesnoj posvećenosti NATO saveza u odbrani Evrope.

„Odluka koju danas donosimo ne može da bude ništa drugo do prvi veliki korak ka novoj evropskoj odbrambenoj zajednici", poručio je Merc, za koga se očekuje da će postati sledeći nemački kancelar,

Dodao je da će zakon da se odnosi i na zemlje „koje nisu članice Evropske unije".

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, nazvala je glasanje „odličnom vešću".

„Šalje se jasna poruka - Nemačka je odlučna da masovno ulaže u odbranu", izjavila je Fon der Lajen na konferenciji za novinare u društvu Mete Frederiksen, danske premijerke.

Frederiksen je rekla da je to „fantastična vest za sve Evropljane".

• Novi nemački lider najavljuje seizmičku promenu u odnosima Evrope i Amerike
• Ko je Fridrih Merc, kandidat za kancelara Nemačke
• Izbori u Nemačkoj: Pobeda demohrišćana, desničarska AfD na drugom mestu

Nemačka je dugo bila oprezna po pitanju izdvajanja novca za odbranu, ne samo iz istorijskih razloga koji datiraju još od 1945. i završetka Drugog svetskog rata, već i zbog globalne finansijske krize 2009. godine.

Poslednja vlada Nemačke pala je krajem 2024. godine zbog neslaganja oko ublažavanja ograničenja duga koje je uvela vlada kancelarke Angele Merkel tokom krize 2009. godine.

Za predlog je ipak glasalo 513 poslanika, dok je njih 207 bilo protiv.

Jedan vodeći nemački list napisao je da je glasanje „sudbinski dan za naciju".

Prema novom planu koji je Merc predstavio 15. marta, a poslanici nekoliko dana kasnije podržali, velika ulaganja u odbranu, civilnu zaštitu i obaveštajne službe - sa potrošnjom od više od jedan odsto državne bruto-ekonomske proizvodnje bi bila izuzeta od ograničenja duga.

Nemačka vlada do sada nije mogla da pozajmi više od 0,35 odsto državnog BDP-a, dok su železnička infrastruktura i mostovi godinama u lošem stanju zbog nedovoljnog ulaganja.

Najavljene promene bi mogle da transformišu delimično zanemarene oružane snage Nemačke u eri velike neizvesnosti za Evropu.

Glasanje se nije odnosilo samo na odbranu već i na specijalni infrastrukturni fond od 500 milijardi evra za dodatna ulaganja tokom 10 godina, između ostalog i 100 milijardi evra za inicijative u vezi sa borbom protiv klimatskih promena.

Predlogom je predviđeno i da će 16 nemačkih saveznih država moći da pozajme do 0,35 odsto BDP-a iznad granice duga.

• „Mi smo u predratnom dobu, a Evropa je nespremna", kaže poljski premijer
• „Glasajte ili se suočite sa ratom“: Oštro upozorenje poljskog premijera uoči evropskih izbora

Posle pobede na izborima održanim u februaru, Fridrih Merc je rekao da mu je apsolutni prioritet jačanje Evrope zbog stava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je ravnodušan prema njenoj sudbini.

Posle 10 sati razgovora sa Zelenima, lider demohrišćana je rekao da je sporazum poslao jasnu poruku saveznicima njegove zemlje: „Nemačka se vratila".

„Nemačka daje veliki doprinos odbrani slobode i mira u Evropi", dodao je konzervativni političar.

Upozorio je da bi Sjedinjene Američke Države mogle da se povuku i prestanu da učestvuju u odbani Evrope, pogotovo posle razgovara njihovog predsednika Trampa i Vladimira Putina, ruskog lidera.

„Situacija se pogoršala poslednjih nedelja, zbog toga moramo da delujemo brzo", rekao je Merc za javni servis ARD.

Ovo je ujedno i značajna politička pobeda za lidera demohrišćana, koji će, kada preuzme vlast kao kancelar, imati pristup stotinama milijardi evra za investiranje u državu.

Neki u Nemačkoj su to nazvali „fiskalnom bazukom".

Planovi odbrane koje je Budenstag odobrio važni su i za Ukrajinu, jer je njima predviđeno i da se odvajanje finansijske pomoći državama „napadnutim kršenjem međunarodnog prava" izuzme od takozvanog 'kočenja duga'.

To bi omogućilo odlazećem kancelaru Olafu Šolcu da odobri tri milijarde evra pomoći Ukrajini.

• Šta je NATO i zašto mu Moskva ne veruje
• Mogu li evropske kopnene trupe pomoći da se osigura mir u Ukrajini
• Može li Evropa da se odbrani bez Amerike

Reformama se protive stranke Levica i krajnja desnica Alternativa za Nemačku (AfD) koja je na izborima u februaru udvostručila broj poslanika na izborima.

Ko-liderka AfD-a Alis Vajdel nije impresionirana, i optužila je Merca da ide mimo Ustava i opterećuje buduće generacije „gigantskim teretom".

„Ovo nije ništa manje nego finansijski državni udar", kaže ona.

Predsednik socijaldemokrata Lars Klingbajl rekao je da se predloženim reformama poslao „istorijski signal" Nemačkoj koji će zemlju učiniti jačom i „ojačati njegu ulogu u Evropi".

Iako su Zeleni bili u staroj vladi, nije poznato da li će biti deo Mercove koalicije, ali su zvaničnici stranke oduševljeni što će 100 milijardi evra da se uloži za borbu protiv klimatskih promena.

Odlazeća ministarka spoljnih poslova Zelenih Analena Berbok pozdravila je predloženi paket za odbranu koja, kako kaže, ne samo da čini Nemačku bezbednijom, već i šalje „jasan signal Ukrajini, Evropi i svetu".

Nemačka je uvek u turbulentnim vremenima preuzimala odgovornost, dodala je ona.

Merc još nije napravio dogovor o koalicionom sporazumu i upravljaju Nemačkom, ali je najavio ambiciozne planove da uspostavi vladu do Uskrsa, što se je sredinom aprila.

Koalicioni pregovori u Nemačkoj, međutim, mogu da se razvlače mesecima.

• Nekad moćna nemačka auto-industrija je u padu - šta je potrebno da se izvuče
• Zašto sve više mladih Nemaca podržava krajnju desnicu
• Kako su migranti postali glavna tema izbora u Nemačkoj i šta to znači za Balkance

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.19.2025)