Рођенданска песма
Дојче веле 15.03.2025
Околина жели славље. У мени се пред новогодишње светковине или рођендане, укључујући и мој, пробуди подозрење – да ли се најлепши тренуци наших живота могу произвести диригованом еуфоријом?
Морао бих да напрегнем памћење, како бих се обрео за рођенданском трпезом у једном подмајевичком селу. Моје сећање је дрон. Март је, а у дворишту сеоске школе још лежи снег. Шездесетих година прошлог века зима је умела да траје до априла, а у босанским брдима и до маја. Одозго видим кокошињац, као коцкицу бачену на снежну површину која блиста милионима искри на зубатом мартовском сунцу. Лево, на ивици беле површине је још једна црна коцкица – чучавац. Сећам се
