Glumac u tužnom režimskom skeču: Zašto su Branislavu Lečiću u „Ćacilendu“ aplaudirali iznajmljeni studenti i Crvene beretke?
Danas pre 18 dana | Radmila Radosavljević
U antologijskoj predstavi „Rodoljupci“ u režiji Dejana Mijača, davne 1986. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu zasijao je Branislav Lečić, ulogom mladog, prevrtljivog pesnika Lepršića koja je usmerila njegovu karijeru u teatru.
I ništa tu ne bi bilo zanimljivo posle toliko decenija, da u liku Sterijinog junaka koji iz ličnih interesa izdaje sve i svakoga, poslednjih nekoliko godina sve češće ne gledamo Lečića. Sada se to i intenzivira, Leka kao Lepršić uskače na TV Informer, Pink, Happy…, gde god i kad god treba AV i njegovima da se u javnosti okite nekim „znamenitim umetnikom“ koji je vešt na rečima hvale. I to je apsolutno njegovo legitimno pravo, jer „svaka ptica svome jatu leti“.
