Картограф маште Жил Верн

Сањар који је као највеће животне страсти издвајао море, географију, мапе и мачке, оставио је неизбрисив траг у књижевности, подстичући децу и одрасле, па чак и космонауте да маштају.

„Верујем да су мачке отелотворени духови на Земљи.

„Мачка би сигурно могла да хода по облаку, не би пропала кроз њега&qуот;, говорио је Жил Верн.

Ове године се обележава 120 година од смрти овог великана француске књижевности и једног од најпознатијих романописаца.

Данас, када је већина машина описаних у Верновим делима добрано аутдејтована (како би рекли бинџери и ТикТокери), занимљиво је понудити објашњење зашто не пролази слава његових дела.

Тајна верности младе и најмлађе публике романима Жила Верна није везана за тачност предвиђања које његови јунаци износе нити за приказане технолошке иновације, већ треба кренути од узбудљивих заплета његових романа, каже Тијана Тропин, теоретичарка књижевности са Института за књижевност и уметност.

„Вернове књиге су увек узбудљиве, било да се у њима путује око света за осамдесет дана, на Месец у ракети или до средишта Земље кроз кратер вулкана.

„Јунаци су такви да за њих лако можемо навијати - добри, паметни и смели&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

• Човек који је измишљао фантастичне светове и саветовао политичаре - Херберт Џорџ Велс
• Артур Кларк: Књижевна дела која су предвидела свемирска путовања
• О крају света и апсурду: Колико је „Доктор Стрејнџлав“ актуелан и данас

Пут, пут, пут под ноге!

Управо је тај авантуристички аспект ових романа „главни кривац што се Деца капетана Гранта или Тајанствено острво и данас читају, док су многи Вернови савременици, па и млађи настављачи, пали у заборав&qуот;, додаје она.

Кад је реч о старијим читаоцима, одговор на исто питање је другачији.

„Верн данас слови за зачетника целе једне струје научне фантастике, и то оне строго засноване на њеној научној и футуристичкој компоненти: у његовим романима нема чистих натприродних елемената, све се увек разрешава искључиво на основу научних чињеница, било да су у питању 'затурена' острва у Јужном Пацифику или оптички феномени попут зеленог зрака&qуот;, каже она.

Технолошка достигнућа о којима је Верн сањао, попут примитивних ракета или електричних подморница, које је описао у делима, одавно су превазиђена, наставља Тропин.

Али, „његова ретка комбинација богате маште и скрупулозног придржавања научних принципа и (тада познатих) чињеница, заједно с готово просветитељском вером у напредак технологије и њену корист по људски род, и данас инспирише ауторе овог жанра, а најскорији пример су представници покрета соларпунк/хопепунк&qуот;, додаје она.

Хопепунк приповедачи су посвећени више одрживости, него самом технолошком напретку, уз оптимистичне приче које наглашавају значај солидарности за изградњу светлије будућности.

„Међу њима бих издвојила Аду Палмер и њену тетралогију Терра Игнота.&qуот;

Космонаути и инжењери воле „аматерски сцијентизам&qуот;

Међутим, кад је реч о Верну, његови савременици, заведени реалистичним тоном његовог приповедања, пренебрегавајући његову истинску музу, највише су му замерали то што је бројне „позајмице&qуот; из научне литературе третирао слободно, надограђујући их како би послужиле уверљивости радње дела.

Сецирање његових романа изоштреним објективом технологије и науке резултирало је прекором ауторовог „аматерског сцијентизма&qуот;.

Дела његовог такмаца Х. Џ. Велса добијала су зато далеко боље критике.

Међутим, чињеница је да француски бард научне фантастике (Сциенце фицтион - СФ) никада није истицао научне претензије.

Био је члан Француског географског друштва, а за своја дела је користио одредницу: „географски роман&qуот;.

Међутим, ма колико била утемељена, критика начина коришћења „научних&qуот; елемената у његовим романима стоји пред занимљивим парадоксом - читава генерација инжењера, научника и иноватора на преласку из 19. у 20. век одрасла је управо на Верновим делима.

Тако су, на пример, дизајнер подморница Сајмон Лејк и научник и стручњак за ракете Константин Цјолковски, наводили Двадесет хиљада миља под морем (1871), односно Пут на Месец (1863) као омиљену дечачку литературу.

Када је 1978. совјетска свемирска станица Саљут 6 кренула да крстари по Земљиној орбити, космонаут Георги Гречко је одаслао поруку како би обележио Вернов 150. рођендан:

„Не постоји особа која није читала његове књиге, макар међу космонаутима, јер Жил Верн је био сањар, визионар који је предвидео лет у свемир.

„Сматрам да је предвидео и овај лет.&qуот;

• О „Вољи синовљевој&qуот; и фантастици на домаћем филму: Зашто партизани никада нису пуцали у ванземаљце
• „Еукатастрофа&qуот;: Толкинова реч добру катастрофу и „анти-смак света&qуот;
• Матрикс и остале научно-фантастичне приче које су постале стварност

Вернова књижевна робинзонијада

Жил Габријел Верн је рођен 8. фебруара 1828. у Нанту, у адвокатској породици.

Од малена су га опчињавале приче о далеким и опасним пловидбама, такозване робинзонијаде.

После католичке школе, отац га је послао у Париз како би кренуо његовим стопама и завршио студије права.

Верн је и пре доласка у француску престоницу покушавао да закорачи у свет књижевности - објављивао је, без већег успеха, песме, драме, кратке приче и есеје.

У то време је писао под утицајем Виктора Игоа (према сопственом признању, почетак романа Богородичина црква у Паризу знао је наизуст).

Захваљујући честим посетама париским салоним склопио је пријатељство са Александром Димом и његовим сином (Три мускетара).

Кад се запослио као брокер на Париској берзи, деловало је да ће дићи руке од списатељске каријере.

Прекретница се догодила у септембру 1862, када је упознао Пјера Жила Ецела, чувеног издавача, који је, између осталог, објављивао дела Онореа де Балзака, Жорж Санд и Виктора Игоа.

Први Вернов роман за новог издавача, Пет дана у балону, појавио се 1863. и доживео велики успех у земљи и иностранству.

Тако је почела сарадња коју, засигурно по комерцијалном домету, до данас у књижевности нико није надмашио - за нешто више од 40 година, Верн је објавио 60 романа под тематским називом Необична путовања.

Током сарадње са издавачком кућом „Ецел&qуот; објављивао је у ритму три романа за две године.

На листи најпревођенијих аутора, француски писац је на другом месту (са 4.751 преводом), одмах иза британске књижевнице Агате Кристи.

Недавно преминули амерички теоретичар књижевности Фредерик Џејмсон сматра да се Вернови романи јављају у специфичном тренутку француске и европске књижевности.

С једне стране, историјски роман је у Француској прошао зенит (Џејмсон као пример наводи дело Саламбо Гистава Флобера), док се, с друге стране, до средине века већ појавило неколико важних утопијских текстова.

Због тога, према Џејмсону, делује као да Верново дело гледа „ка назад и да обухвата читаву традицију тих фантастичних машина […] &qуот;.

Џејмсон предлаже условну поделу научно-фантастичног жанра, јер не само да се периоди надовезују један на други, већ се и међусобно преплићу.

Верна види као пионира будући да прву фазу одређује на следећи начин: „Авантура, или 'свемирска опера', која директно произлази из дела Жила Верна, и коју, у америчкој традицији, препознајемо у роману Едгара Рајса Бероуза Принцеза Марса (1917)&qуот;.

У капиталној студији Енциклопедија научне фантастике 1-2 (1990) сличну оцену о пионирском статусу даје и прослављени српски писац, Зоран Живковић.

Иако напомиње да су пре Верна већ била објављена дела која су испуњавала основну претпоставку научно-фантастичног жанра да мотив фантастичног има објашњење у науци, додаје:

„Но, оно у чему му првенство нико не може оспорити [...] јесте околност да његове везе са СФ жанром нипошто нису биле само спорадичне и узгредне, као код осталих дотадашњих аутора, већ је главнина његовог дела припадала научној фантастици&qуот;.

• Побеђује ли дечија књижевност у трци са новим технологијама
• Треба ли мењати класике дечије књижевности у складу са новим временима
• Српски научник открива тајне Шекспирових отрова

Ко је преузео кормило?

Наизглед изненађујуће, Верново дело је у књижевности оставило дубок траг међу ауторима авангардних стремљења.

Многи стручњаци сматрају да у чувеној поеми Пијани брод Артура Рембоа постоје алузије на мотиве Верновог романа Двадесет хиљада миља под морем.

Међу очигледнијим је стих „Мора, сјајем сазвежђа обливен и вечан&qуот;, превод Николе Бертолина, који се доводи у везу са „млечним морем&qуот; из Верновог романа.

Сматра се да је Рембоову поему надахнуо још један Вернов роман - Доживљаји капетана Хатераса, који је високо ценио и драмски писац Ежен Јонеско (Ћелава певачица).

Надреалисти су, наиме, величали снажну имагинацију француског великана и отворено га наводили као узор.

Вероватно највећи обожавалац Верновог дела међу књижевницима био је Антоан де Сент Егзипери (Мали принц), ког никад није напустило дечачко дивљење према опусу Необична путовања.

Његов Ноћни лет инспирисан је Верновим романом Црна Индија.

У Вернове поштоваоце и обожаваоце убрајају се, између осталих и: Џ. Р. Р. Толкин, Артур Кларк и филозоф Жан Пол Сартр.

Утицај сеже даље и продире у поп културу и филм 20. века.

У Повратку у будућност 3 (1990) деца Доце Брауна се зову Жил и Верн.

Посебно место овде заузима Пут на Месец (1902) Жоржа Мелијеса, један од најзначајнијих филмова свих времена и ремек-дело СФ жанра, које као предложак користи истоимени Вернов роман.

Сцена у којој се ракета забија у Месечево око једна је од најутицајнијих и најцитиранијих.

Не чуди онда што је читава естетика филма послужила и као инспирација за спот за песму „Тонигхт, тонигхт&qуот; америчког бенда Смасхинг Пумпкинс (наравно, у споту постоји и директна референца на поменуту сцену).

Међу филмским екранизацијама је и Пут у средиште земље из 1959, редитеља Хенрија Левина, са Џејмсоном Мејсоном, Питом Буном, Арлин Дал и Дајен Бејкер у главним улогама.

Генерацијама одраслим 1980-их година, филм је, уз један телевизијски канал, учинио свет током досадних дана зимског распуста много занимљивијим (југословенска шифра: Зимски биоскоп РТБ 1).

• Стогодишња књижевна дела која су предвидела данашњи свет
• О „оцу епске фантастике&qуот;: Зашто су Толкинове приче и даље тако популарне широм света
• Едгар Алан По: Фиктивна прича о канибализму која се остварила

'Браво, стари! У свему си имао право!'

Неспорно импресивно по обиму и популарности, дело француског великана носи поруку да је за истински напредак људске врсте, за човеково разумевање како сопственог бића тако и његовог окружења најважнија - машта.

Стога је небитно да ли га називамо СФ, авантуристички роман или географски роман његова снага и релевантност у сваком добу леже у непоколебљивој вери у човекову довитљивост и доброту.

Чини се да управо због наивности којом одише, и због које је испрва било оспоравано, оно непрестано привлачи сваку наредну генерацију сањара, путника, уметника и иноватора.

Тијана Тропин цитира предговор писца Арсена Диклића (Салаш у малон риту) за роман Тајанствено острво.

То није могао изрећи нико други, мисао је простодушна и непогрешива:

„Па и данас, сто година после његових дивних путних маштарија, данас кад су све те маштарије остварене или превазиђене, и данас је дивна радост узети у руке књигу доброг и драгог старог занесењака, путника и маштала великог, Жила Верна.

„Прочитати је и рећи: 'Браво, стари! У свему си имао право! Баш у свему! Највише у твојој племенитој вери у снаге човекове.' Човек заиста може све!&qуот;.

Као да је Верн у сваком роману сакрио исту тајну поруку намењену читаоцу, само увек другачије шифровану:

„Настави да машташ!&qуот;.

• Јасминка Петровић за ББЦ: „Деца највише воле да причају, само их треба слушати“
• Зашто је Алиса у Земљи чуда заправо књига за одрасле
• Селинџеров Ловац у житу је „библија тинејџерског бунта&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.24.2025)