Ковид-19: Пет година касније, четири позитивне лекције из пандемије

Прошло је пет година откако је 11. марта 2020. године Светска здравствена организација (СЗО) прогласила пандемију ковида-19.

Владе су примениле до тада невиђене мере које су изложиле 2,6 милијарди људе закључавањима, практично их држећи у присилним карантинима месецима без престанка.

Вирус је довео до више од 777 милиона заражавања и изазвао смрт више од седам милиона људи, према подацима СЗО.

Агенција Уједињених нација процењује да смрти повезане са пандемијом сада износе запањујућих 15 милиона.

Поражавајуће последице пандемије још се осећају широм света, али неки аналитичари указују на неколико позитивних лекција које су проистекле из овог веома мрачног периода.

Елке Ван Хоф, специјалисткиња за стрес и трауму и бивша професорка психологије здравља на Слободном универзитету у Бриселу, у Белгији, описује закључавања као „највећи психолошки експеримент у историји&qуот;.

• „Уништиле су ме&qуот;: Ирац после примања вакцине против ковида-19
• Шта повлачење Америке из Светске здравствене организације значи за свет
• Шта је „болест икс&qуот;

Ево која су четири главна закључка:

Напреци у технологији вакцина

Научницима је требало само девет месеци да израде ефикасну вакцину за борбу против вируса Сарс-Цов-2.

И то су учинили користећи технологију која је сада унела револуцију у развој имунизације широм света.

Употреба синтетичке месенџер РНК (мРНК) била је проучавана већ неколико година као ефикасни механизам за развој програма масовне вакцинације, али је пандемија ковида-19 рапидно убрзала њен развој.

Истраживање Фајзера (САД) заједно са БиоНтеком (Немачка) и Модерном (САД) искористило је мРНК механизам за прављење њихових вакцина у рекордном времену, омогућивши милионима људи да добију дозе које их штите од горих ефеката вируса.

Маргарет Кинан, 90-годишња жена из Уједињеног Краљевства, постала је прва особа у западном свету која је примила одобрену дозу вакцине 8. децембра 2020. године.

Научници који су је направили, Каталин Карико и Дру Вајсман, добили су Нобелову награду за медицину 2023. године.

Докторка Маргарет Харис, експерткиња за јавно здравље при СЗО, описује ову трку да се открије вакцина као једно од највећих позитивних наслеђа пандемије.

„Присуствовали смо технолошком напретку при невероватним брзинама&qуот;, рекла је за ББЦ докторка Харис.

„Технологија месенџер РНК је већ била позната, али сада видимо како се она користи за остваривање других напредака, међу њима чак и вакцина против канцера&qуот;, додаје она.

• Групна тужба против АстраЗенеке: Да ли је антиковид вакцина допринела обољевањима и смрти
• Како свет покушава да избегне понављање „вакциналног апартхејда“ током ковида
• Немац примио вакцину против ковида 217 пута

Професорка са Универзитета у Единбургу Деви Сридхар и ауторка књиге Спречиво: Како је пандемија променила свет и како зауставити следећу, каже да су лекције научене током пандемије утицале на боље откривање и идентификацију нових вирусних епидемија.

„Наш научни капацитет се поправио, наше платформе су значајно узнапредовале&qуот;, каже она.

„Ако је питање на почетку пандемије било да ли ћемо имати вакцину, сада је питање: 'колико брзо можемо да је направимо?'&qуот;.

Уз све то, постоје лекције о томе како бити боље припремљен за следећу пандемију, каже она.

На пример, земље „које су наизглед боље пролазиле биле су оне које су имале здравије становништво пре пандемије&qуот;.

Ново доба за образовање

Затварања школа имала су катастрофалне последице по децу широм света.

Огроман раст стопе напуштања школовања и одлагања учења, и на примарном и на секундарном нивоу, остаје један од најдубљих ожиљака које је оставила пандемија, према Мерцедес Матео, шефици Одељења за образовање при Интер-Америчкој развојној банци (ИДБ).

Али упркос овим негативним последицама, Матео види позитивну промене у начину на који се данас доживљава образовање.

„Дошло је до истински позитивног помака у увођењу расправе о образовању у 21. век, ради преиспитивања образовних система&qуот;, каже она за ББЦ.

„Током пандемије постало је јасно да је образовни сектор један од најмање дигитализованих&qуот;, објашњава Матео, са огромном количином отпора према мењању овога на било који начин.

Али ковид-19 је присилио да се крене ка хибриднијем и флексибилнијем образовању, каже она.

Као последица тога, Матео каже да је идеја коришћења учионице искључиво као физичког и статичког простора остављена за нама.

Затварање учионица је такође померило сектор образовања навише на листи политичке агенде.

Надаље, за Матео је пандемија такође створила већу свест о улози коју школа игра у савременим друштвима.

Промена парадигме на послу

Таласи рапидних губитака послова и сиромаштво које их је пратило били су једни од најозбиљнијих последица ковида-19.

Пандемија је такође довела до тога да мање младих људи изађе на тржиште рада, што преостаје један од највећих изазова за светску економију.

Једна од лекција из пандемијског периода била је да су политике заштите запослења и прихода – као што су принудни одмори - помогли да се ублажи ударац успоравања, каже Герсон

Мартинез, специјалиста за економију рада при Међународној организацији рада (ИЛО) и њеној регионалној канцеларији за Латинску Америку и Карибе.

Он нема никакве сумње да су ове стратегије убрзале економски опоравак.

• Зашто ковид и даље обара неке људе
• Како се симптоми ковида мењају са сваким новим сојем
• 'Дуготрајне прехладе' постоје као што постоји дуготрајни ковид

И док се тржиште рада повратило релативно брзо, најновији извештај ИЛО-а упозорава да оно губи замајац због економских притисака као што су геополитичке тензије, климатске промене и раст националног дуга.

Али можда најочигледнија трансформација радних места био је прелазак на рад на даљину и хибридни рад.

Упркос томе што бројне светске фирме сада инсистирају на потпуном повратку на рад лицем у лице, докази о користи по продуктивност од хибридне верзије су помешани.

Многе владе су у напредно законодавство о раду на даљину, на пример, уврстили већу флексибилност плус законе о „праву на искључивање&qуот; у земљама као што су Ирска и Француска.

Надаље, што се тиче Мартинеза, технолошка револуција изазвана пандемијом такође је донела „златну прилику&qуот; за брже повећање продуктивности, на пример, уз помоћ вештачке интелигенције која оптимизује процесе у различитим индустријама.

Ментално здравље као приоритет

Затварање, неизвесност, усамљеност, страх и тескоба који су се ширили светом учинили су пуко проживљавање пандемије трауматичним искуством за себе.

Организације као што су СЗО и Панамеричка здравствена организација (ПАХО) урадиле су темељне студије о повећању депресивних и анксиозних поремећаја и распрострањености суицидалног понашања и мисли после пандемије.

Међутим, за психолошкињу Лору Рохас-Маркос, специјалисткињу за анксиозност, стрес и депресију, пандемија је утицала на „наше емоционално памћење и наш начин саосећања. Била је то прекретница, не само у патњи, већ и у учењу.&qуот;

Она каже да смо сада свеснији важности вођења рачуна о нашем менталном здрављу, „не као нечему што је одвојено од нашег тела, већ нечега што је потпуно повезано са њим.&qуот;

„Људи су искористили прилику да преиспитају властите животе и научили да не узимају друге људе, властито окружење, па чак и властито постојање, здраво за готово&qуот;, додаје она.

Студија из 2022. године коју је наручио ББЦ Светски сервис од ГлобСкена показала је да је око трећине анкетираних у 30 земаља рекло да се осећа боље него пре пандемије.

Многи од њих су испричали како проводе више времена са породицом; боље су повезани са заједницом и природом, и да су им јаснији њихови општи приоритети.

Ове промене имале су нашироко позитиван ефекат, према тим подацима.

Криза је такође довела до трајне, радикалне промене у томе како психолози нуде терапије уз широку употребу видео позива.

Ова флексибилност омогућила је терапеутима да допру до, на пример, украјинских војника усред рата или са клијентима који живе у забитим областима.

Пандемија нас је такође навела да застанемо и истински промислимо о отпорности и људској саосећајности, два примарна питања која се, према Рохас-Марко, налазе у сржи наше природе.

Гестови солидарности били су неки од светлих тренутака усред читаве ове трагедије, додаје она.

• Шта знамо о новој подваријанти ковида ЕГ.5, названој Ерис
• Мождану маглу после ковида изазивају крвни угрушци, показало истраживање
• Зашто неким људима опада коса после прележаног корона вируса

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.24.2025)