Вучић и Фон дер Лајен о реформама на путу Србије ка ЕУ, али и тврдњама да је коришћен 'звучни топ'

Иако приликом сваке посете Београду, европски званичници говоре да је Србији место у Европској унији, а српски званичници прижељкују отварање кластера, преговори о придруживању више од три године стоје у месту.

Тако је било и током последњег састанка у Бриселу, где је председник Србије Александар Вучић био на радној вечери са највишим званичницима Европске уније.

„Србија треба да испоручи реформе везане за пут ка ЕУ, нарочито да предузме одлучне кораке ка слободи медија, борби против корупције и изборној реформи.

„Будућност Србије је у ЕУ&qуот;, написала је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на Иксу.

Вучић је потом за српске медије изјавио да је циљ Србије да до краја године отвори кластере 3 и 2 - два нова сета преговарачких поглавља и да убрзано напредује ка ЕУ, али је додао да је потребно и да сама много тога учини.

Од децембра 2021, Београд није отворио ниједан сет преговарачких поглавља, упркос препорукама Европске комисије (ЕК) у извештајима да је Београд за тај корак спреман.

Београд је статус кандидата у ЕУ стекао 2012. и већ деценију води преговоре о приступању, али реформе су врло споре.

Србију је последњих месеци запљуснуо и талас масовних протеста после пада надстрешнице два пута реконструисане Железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, а још једна особа тешко повређена.

Демонстрације предводе студенти који четири месеца блокирају факултете, захтевајући кривичну одговорност за новосадску трагедију и готово да нема места у Србији где бар једном није одржан протест.

ЕУ се од почетка протеста неколико пута огласила, али углавном штуро и дипломатски, уз помињање права на слободу окупљања и позиве на дијалог.

Да ће о томе бити речи током вечере у Бриселу, најављено је уочи сусрета.

„Комисија ће тражити одговоре о студентским протестима и коришћења наводног соничног оружја против мирних демонстрација&qуот;, поручено је из владе ЕУ.

• Дуг пут од Споразума до ЕУ: Где је застој на Балкану и зашто опада подршка учлањењу Србије
• Шта од реформи Србија може да спроведе до 2026. на путу ка ЕУ
• ЕУ преговори: Шта отварање кластера значи за Србију - у 300 и 500 речи

У завршним сатима, једног од највећих антивладиних протеста у новијој историји Србије 15. марта, дошло је до инцидената када је јак звук прекинуо одавања поште погинулима у новосадској трагедији.

После три дана различитих информација о извору звука који је створио хаос током протеста, званичници су потврдили да Србија поседује звучни уређај који је био постављен код Скупштине Србије током протеста, али да није употребљен.

Десет дана после протеста и даље се не зна шта је тачно проузроковало овај звук.

Вучић је и у Бриселу изјавио је да је и највишим званичницима Европске уније (ЕУ) рекао да на протесту у Београду 15. марта није било употребе звучног топа и да су српске власти спремне да ЕУ то провери.

„Србија нема шта да крије и у потпуности је отворена да се то сагледа на сваки могући начин&qуот;, рекао је Вучић после састанка са Фон дер Лајен и председником Европског савета Антониом Коштом.

Рекао је и да ће у Београд за који дан доћи агенти руске службе ФСБ, као и америшког Федералног истражног бироа (ФБИ) да то утврде.

Додаје и да нема ништа против иницијативе појединих опозиционих странака и невладиних организација да се и Уједињене нације и Европски суд о томе изјасне.

„Рекао сам и Урсули и Антонију да пошаљу кога год хоће и да се увере у ово што говорим&qуот;, каже Вучић.

Погледајте видео: Продоран хук, страх и прекид тишине - шта до сада знамо о инциденту на протесту 15. марта

Од састанка до састанка

Уочи састанка са Фон дер Лајен, Вучић је претходно у Београду разговарао са Петером Соренсеном, новим ЕУ изаслаником за дијалог Србије и Косова.

Питање Косова је вишедеценијски камен спотицања на европском путу Србије, а дијалог је последњих година у запећку.

Вучић је је у разговору са Соренсеном поновио да је Заједница српских општина (ЗСО), предвиђена Бриселским споразумом још 2013, предуслов за нормализацију односа.

Соренсен је претходно у Приштини разговарао са косовским званичницима и представницима Српске листе, коју званично подржава Београд.

Исте вечери је Вучић боравио у Бриселу на састанку са највишим европским званичницима, за који каже да ће „много значити за будућност Србије&qуот;

Међу бројним темама о регионалном миру и стабилности, разговарали су и о „стварима које Србија мора да уради из области владавине права да би могла да се избори за отварање преосталих кластера у приступним преговорима&qуот;.

„Верујем да у наредних месец дана може да дође до великих помака по питању закона о бирачким списковима, Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и медијских закона, јер је то интерес свих у нашој земљи&qуот;, рекао је Вучић.

Пре неколико дана, о отварању кластера је разговарао и са новом европском комесарком за проширење Мартом Кос.

Марта Кос, међутим, није то потврдила.

„Истакла сам да је проширење процес који обухвата цело друштво. То није могуће без снажног цивилног друштва и независних медија&qуот;, написала је на друштвеној мрежи Икс, назвавши састанак „конструктивним&qуот;.

По преузимању функције у децембру 2024, она је оптимистично поручила да су „реалне шансе да следећих година неколико држава Западног Балкана заврши преговарачки процес&qуот;.

Рекла је да не зна које државе региона би то могле да буду, али да се нада да ће „Србија бити међу њима&qуот;.

Европска комисија би желела да види отварање кластера 3 у преговорима ЕУ са Србијом, али није само до ове институције када је реч о проширењу већ и Савету и Европском парламенту, што је „најтежи део&qуот;, изјавила је Кос.

Шта је проблем у кластеру 3?

Реч кластери појавила се почетком 2020. године када је Европска унија усвојила нову методологију проширења.

Дотадашњих 35 поглавља која су обухватала области у којима Србија мора да испуни задате критеријуме како би постала чланица ЕУ, груписано је у шест кластера - владавина права, тржиште, економија, зелена агенда, пољопривреда и спољни односи.

Да би кластер био отворен, потребно је да ЕУ препозна напредак при усаглашавању српских закона са европским у одређеној области.

Неколицина земаља чланица европског блока, међу којима су Хрватска, Бугарска, Холандија и неколико балтичких земаља, почетком децембра 2024, на последњем састанку амбасадора држава чланица ЕУ успротивила се отварању кластера 3.

Према ранијем писању медија, проблематична им је била, пре свега, неусклађеност Србије са спољном политиком ЕУ и неувођење санкција Русији.

Имају замерке и на владавину праву, као и на застој у преговорима Београда и Приштине, иако ова питања нису у оквиру преговарачких поглавља поменутог кластера.

Србија јесте технички спремна да га отвори, али није довољан услов да би напредовала на европском путу, каже Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

Београд је у преговарачком оквиру 2014. пристао на таква правила игре - да има блокирајућа поглавља, додаје.

Ту се убраја све што се тиче владавине права из поглавља 23 и 24, заједно са поглављем 35 које се односи на решавање проблема са Приштином.

„Поједине државе из различитих разлога приватизују ова поглавља и док се не направе помаци на тим пољима, од којих и зависи целокупни напредак, не занима их да ли је Србија неке ствари добро урадила или није у неком конкретном кластеру&qуот;, рекао је раније за ББЦ на српском.

За званичнике у Београду, бугарско противљење отварању кластера 3 било је изненађење, али им је позитивно што је „Немачка коначно дала зелено светло&qуот;.

• Ко је Словенка Марта Кос, нова европска комесарка за проширење
• Шта се за Србију и Балкан мења избором нове Европске комисије
• Цвеће у рукама и „де факто признање Косова“: „То је неопходан предуслов за европски пут“, поручила Фон дер Лајен

Која поглавља чине кластер 3?

Осам претходно дефинисаних преговарачких поглавља:

• Поглавље 10 - дигитална трансформација и медији
• Поглавље 16 - Опорезивање
• Поглавље 17 - економска и монетарна политика
• Поглавље 19 - социјална политика и запошљавање
• Поглавље 20 - предузетништво и индустријска политика
• Поглавље 25 - наука и истраживање
• Поглавље 26 - образовање и култура
• Поглавље 29 - царинска унија

Холандији је, на пример, проблематично поглавље о дигитализацији и информацијама и највише се критикује Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), рекла је Елвира Ковач, председница скупштинског Одбора за евроинтеграцију, раније за ББЦ на српском.

Подсетила је да је овом телу истекао мандат у новембру 2024.

Скупштина Србије је требало да изабере нови састав РЕМ до краја јануара 2025, што је и објашњено у нон-пејперу, документу који је Србија потом доставила државама чланицама.

Међутим, после представљања 18 предложених кандидата за чланове РЕМ-а, њих седморо је повукло кандидатуру, тврдећи да су прекршени прописи, док су представници власти навели да је процес легитиман.

Опозиција годинама критикује рад РЕМ-а, називајући га „оруђем у рукама власти&qуот;, што су ранији чланови РЕМ-а негирали.

Опозиционе партије тврде и да РЕМ сноси одговорност што не санкционише телевизије са националном фреквенцијом у чијим се програмима „промовише насиље, агресија и неморал&qуот;, пре свега кроз ријалити емисије.

Србија је у нон-пејперу најавила и ревизију бирачког списка у складу са препорукама Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), после избора у децембру 2023, због нерегуларности и неправилности на које су указивале опозиционе партије и домаћи и страни посматрачи.

Београд је најавио и увођење виза за треће земље у складу са визном политиком ЕУ, као и пуну оперативност гасног интерконектора са Бугарском, путем којег ће стизати гас из Азербејџана.

Софија је и раније блокирала отварање неких поглавља, тврдећи да нема уџбеника на бугарском.

Шта је проблематично за остале државе које се противе отварању кластера 3 у преговорима Србије и ЕУ одавно је познато.

Балтичким државама је важна спољна политика, пре свега став према Русији, а Косово је тема која нас не заобилази, каже политиколог Суботић.

Србија је једина европска земља, уз Белорусију, која није увела некакав облик санкција Русији, о чему је Вучић говорио и у ББЦ интервјуу ХардТалк.

Вучић је 7. марта разговарао са руским председником Владимиром Путином, после чега су из Европске уније поновили да „Србија као земља кандидат треба да се усклади са правним тековинама ЕУ, између осталог и са заједничком спољном политиком и рестриктивним мерама против Русије&qуот;.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=2ЈтмбЗД3нфМ

Пољско председавање као шанса

Политиколог Страхиња Суботић сматра да треба искористити председавање Пољске Европском унијом, од јануара 2025.

„Они су строги према Русији, али су подржали Србију у другим стварима које је у међувремену урадила.

„Можда би преко Пољске могло да се утиче на Балтик, а да се Хрватска 'омекша' тако што се неће нападати Тонино Пицула, новоизабрани известилац Европског парламента (ЕП) за Србију из те земље&qуот;, додаје.

Представници власти у Србији су оштро говорили о Пицули после његовог именовања.

Хрватски дипломата је у међувремену посетио Београд, али ни тродневни боравак током ког се сусрео са представницима власи и опозиције није прошао глатко.

Сусрете са Пицулом одбили су председник Србије Александар Вучић, премијер у оставци Милош Вучевић, као и Миленко Јованов, шеф посланичке групе СНС-а у скупштини, који је поручио да има важније обавезе, попут „слагања чарапа по боји&qуот;.

• Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда
• Колико су земље Балкана напредовале ка ЕУ
• Румунија и Бугарска од 1. јануара без граница

Два кластера у 12 година

До сада су отворена само два кластера, односно скупа преговарачких поглавља.

Укупно их је шест.

Постоје и два засебна: поглавље 34 - Институције и 35 - остала питања у оквиру којег је и процес дијалога са Приштином.

Србија је до сада привремено затворила два поглавља, а отворила 22.

Посланица Ковач подсећа да је још у децембру 2021. године када је и отворен кластер 4 „могао да се отвори још један, али да је речено да не буде превише и одложено је за јануар&qуот;.

У међувремену избио је рат у Украјини и Србији се од тада замера што Русији није увела санкције.

Вучић је средином новембра 2024. изјавио да је „циљ да се до краја 2026. испуне сви критеријуми за чланство у ЕУ&qуот;.

Много је посла, а мало времена, каже Страхиња Суботић, али указује да мењањем неких ствари, али и наратива, који је битан, има шанси.

„Лоша вест је за нас што нисмо успели да убедимо све државе чланице да смо спремни да се посветимо решавању проблема.

„Ако решимо сва друга питања, неће држава попут Бугарске моћи да блокира&qуот;, закључује.

Цлицк хере то сее тхе ББЦ интерацтиве

• Шта пише у Анексу споразума Србије и Косова и да ли решава сва отворена питања
• Ивица Дачић за ББЦ на српском: „Санкције Русији зависе од интереса Србије“
• Мануел Зарацин: „Питање је за Србију шта ће бити са њом ако остане на погрешној страни&qуот; око увођења санкција Русији

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.26.2025)