Копнена површина погођена сушом утростручена од 1980-их, открива студија

Површина земљишта које погађа суша се утростручила од 1980-их, тврди се у новом извештај о утицајима климатских промена.

Прошле године је 48 одсто копнене површине Земље било погођено екстремном сушом бар месец дана, што је велики пораст у односу на 1980-их, када је просек износио 15 одсто, показује извештај о утицају климатских промена на здравље који годишње објављује медицински часопис Лансет,

Скоро трец́ина света, 30 одсто, била је погођена екстремном сушом три месеца или дуже у 2023. години, док је просек током 1980-их био пет одсто.

У новој студији наведени су неки од најновијих података о сушама у свету који показују колико брзо се шире површине која погађа ова природна непогода.

• Кукуруз и соја најтеже погођени сушом у Србији
• Због суше „изронио&qуот; вековима стар град на Филипинима
• Суша у Амазонији: „Никад нисмо доживели овако нешто“

Суша се сматра екстремном када је током шест месеци количина падавина веома мала или је веома висок ниво испаравања из биљака и земљишта, или се то дешава истовремено.

То представља непосредан ризик за воду и канализацију, безбедност хране и јавно здравље, и може да утиче на снабдевање енергијом, транспортне мреже и привреду.

Узроци појединачних суша су сложени, јер постоји много различитих чинилаца који утичу на доступност воде, од природних временских појава до начина на који људи користе земљиште.

Али климатске промене мењају глобалне обрасце падавина због чега поједини региони постају склонији суши.

Пораст сушних периода посебно је озбиљан у Јужној Америци, на Блиском истоку и на Рогу Африке.

У Амазонији у Јужној Америци, суша прети да промени обрасце временских прилика.

Суша убија дрвец́е које подстиче формирања кишних облака, што нарушава деликатно уравнотежене циклусе падавина, чиме се ствара повратна спрега која узрокује додатне суше.

Међутим, док се велики делови копнене масе исушују, истовремено се повец́авају и екстремне падавине.

У последњих 10 година, у 61 одсто света забележено је повец́ање екстремних падавина у поређењу са просеком за период од 1961. до 1990. године.

Веза између суша, поплава и глобалног загревања је сложена.

Услед високих температура повец́ава се испаравање воде из земље због чега су периоди без кише још сушнији.

Али климатске промене такође мењају обрасце падавина.

Како се океани загревају, више воде испарава у ваздух.

Ваздух се такође загрева, што значи да може да задржи више влаге.

Када се та влага крец́е изнад копна или се сједини са олујом, долази до интензивније кише.

Годишњи извештај часописа Лансет открио је да утицај климатских промена на здравље достиже рекордне нивое.

Прошле године је због суше 151 милион људи више него током 1990-им имало проблем снабдевања храном, што је допринело неухрањености.

Број смртних случајева старијих од 65 година повезаних са врућином такође је порастао за 167 одсто у поређењу са 1990-тим.

Такође, услед виших температура и обилнијих киша шире се вируси које преносе комарци.

Број оболелих од денга грознице је достигао рекордан ниво, а денга, маларија и вирус Западног Нила су се проширили на подручја где их раније никада није било.

Због пораста броја пешчаних олуја, милиони људи више него раније су изложени опасном загађењу ваздуха.

„Клима се брзо мења”, каже Марина Романело, извршна директорка годишњег извештаја о климатским променама часописа Лансет.

„Мења се тако да ствара услове на које нисмо навикли и са којима наши системи не могу да се изборе”.

За серијал Живот на 50 степени, ББЦ светски сервис је посетио неке од најтоплијих делова света, где је и раније била велика потражња за водом.

Открили смо да екстремна суша и падавине додатно отежавају приступ води.

Од 2020. године, екстремна суша погађа пољопривредне усеве у североисточној Сирији и деловима Ирака.

Последњих неколико година, Хасака, град у коме живи милион становника, нема чисту воду.

„Пре 20 година, било је воде у реци Хабури, али је она годинама исушена јер нема кише”, каже Осман Гадо, шеф за испитивање квалитета воде у граду Хасаки.

„Људи немају приступ слаткој води”.

А када немају приступ води, људи копају бунаре, али подземне воде могу бити загађене, због чега се људи разбољевају.

Град се водом за пиц́е снабдева из система бунара који су удаљени 25 километара, али и они пресушују.

Одец́а се не пере и деца се не купају редовно, због чега су кожне болести и дијареја широко распрострањени.

„Људи су спремни да убију комшију због воде”, каже становник Хасаке за ББЦ.

„Људи су свакодневно жедни”.

Прошле године је 77 одсто земљишта у Јужном Судану било погођено сушом најмање месец, а половина земље је била изложена екстремној суши најмање шест месеци.

Истовремено, више од 700.000 људи је било погођено поплавама.

• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• „Запањујућа“ 2023. потврђена као најтоплија година откад се врше мерења
• Зашто урагани постају разорнији и опаснији

„Ствари се погоршавају”, каже старија становница Њакума.

„Када уђемо у воду, разболимо се. А храна коју једемо није довољно хранљива”.

Њакума је за неколико месеци два пута имала маларију.

Њена породица је изгубила читаво стадо стоке током поплава прошле године и сада преживљавају од државне помоц́и и хране коју сами пронађу у природи.

„Јести ово је као јести блато”, каже Сандеј, Њакумин муж, док на поплављеном подручју тражи подземна стабла локвања.

Током суше, реке и језера пресушују, а земљиште се спржи, што значи да се стврдне и изгуби биљни покривач.

Ако уследи јака киша, земља не може да упије падавине па се вода слива и изазива бујичне поплаве.

„Биљке могу да се прилагоде екстремној суши у одређеној мери, али поплаве заиста нарушавају њихову физиологију”, каже Романело.

„То је заиста лоше за безбедност снабдевања храном и пољопривреду”.

Ако не смањимо емисије гасова са ефектом стаклене баште и зауставимо даљи раст глобалне температуре, можемо да очекујемо још више суша и интензивније падавине.

Претходна 2023. је била најтоплија година од када се води евиденција.

„Тренутно смо још увек у позицији да некако можемо да се прилагодимо климатским променама.

„Али ће промене достићи тачку која ће бити граница наших могућности.

„Тада ц́емо видети много неизбежних последица”, каже Романело.

„Што више дозвољавамо раст глобалне температуре, то ће последице бити горе”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Ново упозорење научника: Планета може бити топлија и за три степена
• Зашто атмосферске реке постају све разорније
• Шта је озонски омотач и каква му се будућност смеши
• Делови Сахаре под водом први пут после пола века
• Планина Фуџи никад дуже без снега
• Црква из 16. века у Мексику изронила из воде услед велике суше

(ББЦ Невс, 04.02.2025)