Како су израчунате царине Доналда Трампа

Амерички председник Доналд Трамп увео је царине од 10 одсто на робу из већине земаља која се увози у Америку, а још већу царинску стопу за, како каже, „најгоре кршитеље&qуот;.

Али како су тачно ове царине, практично порез на увоз, израчунате?

ББЦ тим за утврђивање чињценица (Верифи) је проучио прорачуне који стоје иза ових бројки.

• Трамп прогласио трговински рат свету, Србија прошла најлошије на Балкану
• Да ли је Америка жртва неправедне трговине, како тврди Трамп
• Од 'земље за коју нико није чуо', до највиших могућих царина: Упознајте Лесото

Како су извршени прорачуни?

Кад је Трамп представио огромну картонску табелу са детаљима царина у Ружином врту Беле куће, испрва је претпостављено да су намети израчунати на основу комбинације постојећих царина и других трговинских препрекаа (као што су прописи).

Али касније је Бела кућа објавила нешто што изгледа као компликована математичка формула.

Међутим, ако раставите ову формулу изнад, видећете да се она своди на просту математику: узмите трговински дефицит за Америку у роби за одређену земљу, поделите га са укупним бројем увоза робе из те земље и онда тај број поделите са два.

Формула такође урачунава колико царине зависе од цена робе и колико ће на те царине утицати те цене.

Али зацртане вредности које је користила Бела кућа поништавају једне друге.

Трговински дефицит настаје кад земља купи (увезе) више физичких производа из других земаља него што им их прода (извезе).

На пример, Америка купи више робе из Кине него што јој прода - постоји дефицит у роби у вредности од 295 милијарди долара.

Укупна количина робе коју купи од Кине је 440 милијарди долара.

Кад поделите 440 са 295 добијете 67 одсто и то поделите са два и заокружите.

Стога царина уведена Кини износи 34 одсто.

Слично томе, примењено на ЕУ, преко формуле Беле куће стиже се до царине од 20 одсто.

Погледајте видео: Трампове царине - како их је обзнанио

Да ли су Трампове царине реципрочне?

Многи коментатори су истакли да ове царине нису реципрочне.

Реципрочно би значило да су засноване на ономе што земље већ наплаћују Америци у облику постојећих царина, плус нецаринске баријере (ствари као што су регулатива која подиже трошкове).

Али документ званичне методологије Беле куће јасно ставља до знања да нису на овај начин израчунавали за све земље којима су увели царине.

Уместо тога, царине су биле израчунате на основу тога да ли ће то елиминисати амерички трговински дефицит са сваком земљом.

Трамп је одступио од формуле наметањем царине земљама које купују више робе од САД него што јој продају.

На пример, Америка тренутно нема трговински дефицит са Великом Британијом.

А опет је Великој Британији уведена царина од 10 одсто.

Укупно гледано, новим режимом царина погођено је више од 100 земаља.

'Много ширих последица'

Трамп верује да је Америка жртва нефер споразума у светској трговини.

Према његовом мишљењу, друге земље засипају америчко тржиште јефтином робом - што штети америчким компанијама и кошта их губитком радних места.

Истовремено, ове земље постављају препреке које чине америчке производе мање конкурентним у иностранству.

И зато, користећи царине да елиминише трговинске дефиците, Трамп се нада да ће оживети америчку производњу и заштитити тамошња запослења.

Али да ли ће овај нови режим царина постићи жељени ефекат?

ББЦ тим за утврђивање чињеница је разговарао са великим бројем економиста.

Став огромне већине је да иако би царине могле да смање трговински дефицит између Америке и појединачних земаља, оне неће смањити укупан трговински дефицит између Америке и остатка света.

„Да, смањиће билатералне трговинске дефиците између Америке и тих земаља.

„Али очигледно ће бити много ширих последица које нису обухваћене овим прорачунима&qуот;, каже професор Џонатан Портс са Краљевског колеџа у Лондону.

То је зато што постојећи укупни амерички дефицит није изазван искључиво трговинским баријерама, већ тиме како функционише америчка привреда.

Под један, Американци троше и улажу много више него што зарађују, а тај јаз значи да Америка купује више од света него што му продају.

И тако, док год се то буде наставило, Америка би могле да настави да има дефицит упркос повећању царина својим светским трговинским партнерима.

Неки трговински дефицити би такође могли да постоје из разних других легитимних разлога - не само због царина.

На пример, куповина хране која је лакша или јефтинија за производњу у клими других земаља.

„Формула је добијена путем обрнутог инжењеринга да би се рационализовало наплаћивање царина земљама са којима Америка има трговински дефицит.

„Не постоји економско оправдање да се то ради и то ће скупо коштати светску економију&qуот;, каже Томас Сампсон из Лондонске школе за економију.

• Да ли је могућ трећи мандат Доналда Трампа
• Трамп најавио царине од 25 одсто на увоз аутомобила у Америку
• Русија наставља сарадњу са Америком упркос Трамповој изјави да је 'веома љут' на Путина

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.04.2025)