Libanski pokret Hezbolah na raskršću posle rata sa Izraelom

Prošle godine, 17. septembra oko 15:30 časova, na pejdžer koji je bolničar Adam dobio na početku smene u bolnici u Libanu stigla je poruka.

Uređaje je podelilo Hezbolah, šiitska grupa, hiljadama svojih članova, pa tako i Adamu, i on je rekao da su on i njegove kolege na taj način čekale da budu obaveštene o hitnim slučajevima ili katastrofama.

„Pejdžer je počeo neprestano da pišti i na njemu je pisalo 'uzbuna'", ispričao je Adam, koji nije želeo da se predstavi pravim imenom iz bezbednosnih razloga.

Izgledalo je kao da je poruku poslalo vođstvo grupe.

• Da li Hezbolah ima više pristalica ili protivnika u Libanu
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.
• Izrael i Hezbolah kažu da ne žele rat, ali su obe strane spremne za njega

Da bi je pročitao, morao je da pritisne dva dugmeta, istovremeno, s obe ruke.

Adam je to uradio mnogo puta, ali se pištanje samo nastavilo.

„A potom, najednom, dok sam sedeo za radnim stolom", kaže on, „pejdžer je eksplodirao."

Na njegovom telefonu, Adam mi je pokazao snimak sobe, koji je napravio njegov kolega svega nekoliko minuta nakon što je bio spasen.

Na podu se vide tragovi krvi.

„Pokušao sam da otpuzim do vrata zato što sam ih zaključao dok sam se presvlačio", rekao je on.

Eksplozija je otvorila rupu u drvenom radnom stolu.

Primećujem predmet bež boje.

„To je moj prst", rekao je on.

Hezbolah je poznat po tome da je moćna milicija i proglašen je terorističkom organizacijom u zemaljama kao što su Velika Britanija i Amerika.

Ali u Libanu je on i značajan politički pokret zastupljen u parlamentu i kao socijalna služba.

Ovde biti član Hezbolaha ne znači nužno da ste borac.

Štaviše, mnogi ljudi nisu.

Adam mi je ispričao da to nikad nije bio.

Ljudi mogu da rade u širokom dijapazonu institucija ove grupe koje obuhvataju bolnice i hitne službe, na primer.

Hezbolah je odlučio da opremi članove jednostavnim pejdžerima za komunikaciju umesto pametnim telefonima za koje se plašio da bi mogao da ih iskoristi Izrael, njegov smrtni neprijatelj, za sakupljanje osetljivih informacija o grupi.

Ispostavilo se, međutim, da su uređaji koje je Hezbolah podelio bili deo dugogodišnje složenog izraelskog plana: u pejdžerima je bilo sakriveno eksplozivno punjenje, koje je samo čekalo da bude aktivirano – a upravo se to i desilo toga dana.

U napadu je Adam, koji ima 38 godina, izgubio palac i dva prsta leve ruke, i deo prsta na drugoj ruci.

Bio je oslepljen na desno oko, koje je zamenjeno staklenim, a samo delimično može da vidi na drugo.

Pokazao mi je sliku sebe u bolničkom krevetu, nastalu svega sat vremena posle eksplozije, sa spaljenim licem koje je potpuno okrvavljeno i prekriveno zavojima.

Uprkos njegovim ranama, Adam je ostao posvećen Hezbolahu.

Pitao sam ga kako se oseća kad pogleda sebe takvog.

„Veoma dobro", kaže on na engleskom.

Potom mi na arapskom govori: „Zato što mi verujemo da su rane neka vrsta odlikovanja od Boga. Priznanje za ono kroz šta prolazimo boreći se za pravednu stvar."

Ali ova grupa više ne prestavlja onu silu koja je bila nekada otkako joj je zadat težak udarac u izraelskoj kampanji bombardovanja i invaziji na Liban, koji su usledili posle napada pejdžerima, i trenutno se suočava sa ozbiljnim problemima.

Kod kuće vlada veliko nezadovoljstvo među nekim pristalicama zbog nedostatka sredstava za obnovu, dok se nova vlada zemlje zariče da će potpuno razoružati grupu.

U susednoj Siriji, grupa koja je svrgla s vlasti Bašara al-Asada presekla je rutu koju je koristio Iran, njegov glavni pomagač, za snabdevanje oružjem i novcem.

Posetila sam zajednice u južnom Libanu koje su bile uništene u izraelskim napadima i uverila se da podrška Hezbolahu tamo deluje nepoljuljano.

Ali u stavovima kakvi se retko izražavaju u medijima, drugi koji su ga ranije podržavali sada kažu da je rat bio greška i čak doveli u pitanje budućnost grupe kao vojne sile.

Hezbolah, ili Božja stranka, nastala je osamdesetih kao odgovor na izraelsku okupaciju Libana tokom libanskog građanskog rata.

Do dana današnjeg, uništenje Izraela ostaje jedan od njegovih glavnih zvaničnih ciljeva.

Njihov poslednji rat vodio se 2006. godine, posle kog su usledile godine relativnog mira.

Nasilje je izbilo ponovo 2023. godine, nakon što je Hamas 7. oktobra napao Izrael, ubivši oko 1.200 ljudi i uzevši više od 250 talaca.

Kad je Izrael počeo da bombarduje Gazu, Hezbolah je krenuo da ispaljuje rakete na severni Izrael, rekavši da deluje iz podrške Palestincima.

Izrael je odgovorio vazdušnim napadima na južni Liban i desetine hiljada ljudi su bile prisiljene da beže sa obe strane granice.

Napadi pejdžerima predstavljali su prekretnicu u onome što su bili, sve do tada, intenzivirajući ali relativno svedeni sukobi.

Uređaji su eksplodirali dok su ljudi radili, bili u kupovini ili sedeli kod kuće.

Desetine njih su poginule, među njima dvoje dece, a hiljade ljudi je ranjeno, dok su mnogi od njih ostali osakaćeni.

Napad je izazvao bes u Libanu, zbog onoga što je doživljeno kao njegova neselektivna priroda.

Da kasnije su voki-tokiji, koje je koristila grupa, odjednom takođe eksplodirali.

Bio sam na sahrani nekih od žrtava pejdžera kad se čula glasna detonacija.

Članovi Hezbolaha, očajni, zamolili su nas da isključimo kamere i telefone, jer niko nije znao šta bi sledeće moglo da eksplodira.

Narednih nedelja, Izrael je izvršio nemilosrdnu kampanju bombardovanja i kopnenu invaziju u južnom Libanu.

Širom zemlje, poginulo je oko 4.000 ljudi, a skoro 18.000 drugih je bilo ranjeno.

Po Hezbolah, sukob se pokazao katastrofalnim.

Izvršeni su atentati na najviše vođe grupe, ubijeni su mnogi njeni borci, a veći deo njegovog arsenala je bio uništen.

Među mrtvima je bio i Hasan Nasralah, šef Hezbolaha više od 30 godina, ubijen u masivnom vazdušnom napadu na tajni štab grupe ispod stambenih zgrada u naselju Dahijeh, gde je Hezbolah smešten u Bejrutu.

Krajem novembra, razbijena, grupa je pristala na mirovni sporazum koji je praktično značio predaju.

Južni Liban je srce libanske šiitske zajednice, koja čini većinu baze podrške Hezbolaha, i jedan od regiona zemlje u kom grupa tradicionalna ima značajno prisustvo.

Putovao sam do pograničnog grada Kfar Kile, koji je pre rata imao 15.000 stanovnika i bio je jedan od prvih koji je pao kad je Izrael izvršio invaziju.

Deklarisani ratni cilj Izraela bio je da omogući povratak stanovnika u severne zajednice, napuštene zbog Hezbolahovih napada.

U Kfar Kili, gotovo da ništa nije ostalo da stoji, a žute zastava Hezbolaha bile su pobodene na ogromnim gomilama razbijenog betona i izuvijanog metala.

Tridesetsedmogodišnja zvana Alija došla je sa mužem i tri ćerke, koje imaju 18, 14 i 10 godina.

Najmlađa je nosila bedž sa slikom nasmejanog Nasralaha.

„Znala sam da je ovo moja kuća samo zbog ostataka ovog bilja ovde, ruža, i ovog drveta", rekla mi je Alija.

Sa ulice je pokazala ono što je mogla da prepozna u ruševinama.

„Ovo je kauč. Ono tamo, zavese. Ono je bila dnevna soba. A ono tamo spavaća. Ono je bicikl moje ćerke", rekla je.

„Ništa ne može da se spase."

Prema Svetskoj banci, troškovi obnove i renoviranja procenjeni su na 11 milijardi dolara širom zemlje.

Jedan od momentalnih izazova za Hezbolah bio je da pruži finansijsku pomoć ljudima pogođenim ratom, što je bilo ključno za održavanje podrške pristalica.

Oni koji su izgubili kuće dobili su 12.000 dolara za plaćanje godišnje stanarine.

Ali grupa nije obećala novac za obnovu uništenog ili za odštetu za uništene firme.

Ograničena podrška već izaziva veliko nezadovoljstvo.

Alijina radnja imala je zalihe u vrednosti xod 20.000 dolara i brine se da joj niko neće pokriti gubitak.

Iran, koji podržava Hezbollah, jedan je od mnogih izvora sredstava, oružja i obuke za ovu grupu.

Ali međunarodni saveznici Libana žele da preseku svaku finansijsku podršku Irana, kako bi izvršili još veći pritisak na Hezbolah, i kažu da neće biti pomoći ako libanska vlada ne bude preduzela korake protiv Hezbolaha.

I dok je grupa oslabljena u vojnom pogledu, kritičari doživljavaju ovo kao jedinstvenu priliku da je razoružaju.

Alija mi rekla: „Ne želimo nikakvu pomoć koja dolazi uz uslovljavanje o našem naoružanju... Nećemo im dozvoliti da nam oduzmu naše dostojanstvo, našu čast, da nam oduzmu naše oružje, samo da bi nam izgradili kuću. Mi ćemo je izgraditi sami."

Ne iznenađuje što pristalice Hezbolaha ostaju prkosne.

Za mnoge je ove grupa fundamentalni deo njihovih života, ključna za njihove identitete.

Ali Hezbolahova moć može da se vidi – i oseti – izvan njegove baze.

Pre rata, njegovo vojno krilo smatralo se jačim od libanske nacionalne armije.

Solidan parlamentarni blok značio je da bukvalno nijedna krupna odluka nije moguća bez pristanka Hezbolaha.

Zbog narušenog libanskog političkog sistema, grupa ima predstavnike u vladi.

Ukratko, Hezbolah ima sposobnost da parališe državu i mnogo puta u prošlosti je to i činila.

Ali rat je takođe oslabio položaj grupe kod kuće.

U januaru je libanski parlament izabrao novog predsednika, bivšeg šefa generalštaba vojske Džozefa Auna, posle dvogodišnje pat-pozicije za koju su kritičari okrivljavali Hezbolah.

U prošlosti su njegovi poslanici i saveznici napuštali sednice kad god bi bilo zakazano glasanje.

Ali Hezbolah, teško ranjen i sa zajednicama kojima je preko potrebna pomoć, smatrao je da više ne može da blokira taj proces, koji se doživljavao kao ključan za dobijanje dela blokirane međunarodne pomoći.

U inauguracijskom govoru, Aun je obećao da će pretvoriti libansku vojsku u jedinog nosioca oružja u zemlji.

On nije pominjao Hezbolah, ali svi su shvatili poruku.

Kad se sve sabere i oduzme, Hezbolahova budućnost bi mogla da zavisi od Irana.

Jedan od razloga zašto je Iran želeo jak Hezbolah u Libanu bilo je odvraćanje bilo kakvog izraelskog napada, naročito na njegova nuklearna postrojenja.

Toga sada više nema.

Druge grupe koje podržava Iran u regionu, deo onoga što on naziva Osovinom otpora, takođe su značajno oslabljene, među njima i Hamas u Gazi i Huti u Jemenu.

A pad Asadovog režima u Siriji presekao je iranski kopneni koridor do Libana – i Hezbolaha.

Čak i ako Iran odluči da ponovo počne da naoružava Hezbolah, to neće biti tako lako.

Nasralaha je nasledio Naim Kasem, njegov bivši zamenik, koji se ne doživljava ni kao harizmatičan ni uticajan.

S vremena na vreme, javljaju se glasine o unutrašnjim razmiricama.

I šire se šaputanja o pobuni u njegovim redovima.

U južnom Libanu, sreo sam se sa biznismenom koji je želeo da ostane anoniman, u strahu da bi mogao da postane meta na društvenim mrežama.

Na zidu njegove kancelarije, nekada su visile slike lidera Hezbolaha.

On je sada kritički nastrojen prema ovoj grupi.

„Greške su bile ogromne", kazao je on.

„Hezbolah je odlučio da se upusti u rat da bi podržao Gazu bez pravih proračuna, bez savetovanja sa narodom ili libanskom državom."

(Do današnjeg dana, u izraelskom ratu u Gazi poginulo je više od 50.000 Palestinaca, prema Ministarstvu zdravlja koje vodi Hamas.)

On mi je rekao da mnogo pristalica deli njegov stav.

„Ako Hezbolah ne bude uradio pravu procenu situacije... uništiće sami sebe i nauditi nama usput. Mi smo sami sebi navukli na vrat ovo razaranje i sada patimo."

U sklopu mirovnog sporazuma, Hezbolah je pristao da skloni oružje i borce iz južnog Libana, a zapadni diplomatski zvaničnik mi je rekao da je grupa uglavnom to i učinila.

Od Izraela se zahtevalo da povuče vlastite trupe, ali je on ostao na pet položaja, rekavši da je to neophodno radi bezbednosti njegovih pograničnih zajednica.

Izraelska vojska je takođe izvršila vazdušne napade na ciljeve i ljude za koje kaže da su povezani sa Hezbolahom.

Liban tvrdi da ostanak Izraela na libanskoj teritoriji i njegovi napadi predstavljaju kršenje sporazuma.

Razgovori o razoružanju Hezbolaha najverovatnije će biti dugi i teški.

Izvor blizak grupi rekao mi je da je jedna od opcija da Hezbolahov arsenal, za koji se veruje da još uvek obuhvata projektile dugog dometa, bude stavljen pod kontrolu države, dok njegovi borci, za koje se procenjuje da ih ima nekoliko hiljada, mogu biti integrisani u libansku armiju.

Biznismen mi je rekao: „Mnogo porodica, naročito ranjenih i palih boraca, potpuno zavise od Hezbolaha. Ti ljudi neće odmah napustiti Hezbolah... Bez plana, to bi bio recept za unutrašnju sukob. To bi navelo Libance da zarate jedni sa drugima."

Nedeljama sam pokušavao da intervjuišem nekog predstavnika Hezbolaha, ali niko od njih nije bio dostupan.

Adam, žrtva pejdžera, sada je nastavio da radi kao bolničar.

On, međutim, više ne radi noćne smene, jer ne vidi dobro.

Od eksplozije mu je takođe ostao šrapnel u glavi i grudima.

Budući da se lako umara, mora da uzima stalne pauze da bi se odmorio.

Sesije fizioterapije mu pomažu da se prilagodi korišćenju onoga što mu je ostalo od levog placa i srednjeg prsta.

Istaknuta u njegovoj dnevnoj sobi stoji uramljena slika njega sa ranjenim rukama kako drži pejdžer.

Pokazao mi je jednu drugu sliku, njegove osakaćene ruke, samo što se na njoj sada takođe nalazi tetovirana poruka koja glasi da su njegove rane jeftina žrtva u čast i slavu Nasralaha, pokojnog lidera Hezbolaha.

On, kao i mnogi drugi, još uvek veruje u svrhu grupe, i u ulogu koja ona nosi.

• Prazna sela i ruševine na granici Libana i Izraela
• Sukob Izraela i Hezbolaha u nekoliko mapa
• Izrael ubio dugogodišnjeg vođu Hezbolaha

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.05.2025)