Студенти траже изборе - шта каже власт, а шта опозиција
После више од пет месеци протеста, студенти који блокирају универзитете траже ванредне парламентарне изборе у Србији. Шта одговара власт и каква је реакција опозиције?

После више од пет месеци протеста, студенти који блокирају универзитете траже ванредне парламентарне изборе у Србији.
„Тражимо моментално распуштање Народне скупштине и расписивање ванредних парламентарних избора&qуот;, поручили су студенти у блокади на друштвеним мрежама у понедељак увече са назнаком да је у питању „нова фаза борбе&qуот;.
Позвали су „народ да подржи листу којој ће студенти у блокади свих високошколских установа на територији Србије пренети своје поверење&qуот;.
У саопштењу које потписују „Студенти у блокади свих високошколских установа на територији Србије&qуот; подсећају да „више од пет месеци&qуот; покушавају да „свим легитимним и мирним средствима&qуот; дођу до испуњења њихових захтева, а да за то „власт не показује ни најмању иницијативу&qуот;.
Председник Србије Александар Вучић је поручио из Москве, где ће присуствовати обележавању 80 година од победе над фашизмом у Другом светском рату, да се „неће дуго чекати на изборе&qуот;.
„Нека се припремају за изборе.
„Када ће да буду, онда када ненадлежна предметна институција то буде расписала&qуот;, рекао је Вучић за РТС, алудирајући на студентске поруке да „није надлежан&qуот;.
хттпс://твиттер.цом/студентблокаде/статус/1919474731696218245
Шта одговара власт?
Највиши представници власти у Србији до сада су више пута говорили како су сви студентски захтеви испуњени, пре свега објављивање целокупне докумантације о паду надстрешнице новосадске железничке станице.
Кажу и да је покренут правни процес против осумњичених за пад надстрешнице када је 1. новембра погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена.
Студенти и неки њихови професори, међутим, тврде да власт није испунила ниједан од првобитна четири захтева.
Потом су придодали још три захтева, од којих је последњи - расписивање ванредних парламентарних избора.
„Како време пролази, маске падају. Видите да су на пољу чисте политике.
„Од четири захтева дошли смо до тога да су тражили прелазну владу, читајте Ђиласову (Драган Ђилас је један од опозиционих лидера).
„Када су видели да нема ништа од тога, када су видели да им председник Вучић никад неће дати мандат, онда су се сетили да треба да траже ванредне изборе. А зашто их нису тражили у новембру, децембру?&qуот;, рекао је лидер владајуће Српске напредне странке Милош Вучевић.
Он је током студентских протеста поднео оставку, а уместо њега владајућа коалиција изабрала је нову владу коју предводи универзитетски професор Ђуро Мацут.

Ана Брнабић, висока званичница СНС и председница Скупштине Србије, поручује да се показало да су студентски захтеви били само параван и да је све од почетка била политика.
„Блокадери појма немају ни који су им захтеви ни ко је, у складу са Уставом и законима, надлежан за те захтеве, иначе не би могли да изјаве глупост да траже изборе како би им се испунили захтеви&qуот;, написала је Брнабић на мрежи Икс.
Ивица Дачић, председник Социјалистичке партије Србије, сматра да нема разлога за одржавање ванредних парламентарних избора.
„Србији је потребна политичка стабилност и наставак економског развоја.
„Влада има стабилну парламентарну већину. Ја нисам присталица било каквих ванредних догађаја, већ редовних избора и то нисам никад крио&qуот;, рекао је Дачић за ТВ Пинк.
Каже и да се не плаши резултата избора и додаје да „они који траже изборе не разумеју да то може да буде крај њиховог сна да могу нешто на њима да ураде&qуот;.
- Може ли експертска влада решити кризу у Србији
- Шта је прелазна влада и да ли би Србија могла да је добије
- Опозиција предлаже 'Владу народног поверења', власт одговара: 'Ви немате ничије поверење'
На претходним парламентарним изборима, СНС је убедљиво победила, освојивши довољно мандата да усваја законе и доноси одлуке у скупштини.
Са лојалним коалиционим партнерима та већина је више него убедљива.
СНС влада Србијом од 2012. године, а Вучић је пре две године одступио са места страначког лидера, поставши, како је рекао, обичан члан.
Ипак, његово име било је на листи за изборе, као што је било и најчешће помињано и виђено у предизборној кампањи.
Од одржавања парламентарних и локалних избора 17. децембра 2023. године, трајали су протести опозиционог савеза Србија против насиља, који су оптужили власт за наводно прекрајање резултата и тражили су понављање гласања.
Власт је одбацила све тврдње и наводи да опозициони блок није пружио доказе, нити је уложио приговоре званичним изборним органима.
Домаћи и страни посматраћи објавили су потом извештај у којем су навели низ неправилности на тим изборима.
Протести су били мирни, све до 24. децембра када су лидери опозиционог блока позвали присталице да упадну у зграду Скупштине града Београда, тврдећи да су победили у Београду и да власт припада њима.
Демонстранти су разбијали врата и прозоре на историјском београдском здању, да би полиција реаговала, ухапсивши неколико десетина људи, а против појединих су покренути поступци.
Опозициони блок Србија против насиља потом се распао и поделио на мање странке које имају одвојене посланичке клубове у скупштини.
- Вучићев народни покрет за државу - шта се може очекивати
- Вучићев сабор у Београду: 'Садимо семе будућности Србије'
- Вучић на митингу изнео захтеве, студенти у Новом Пазару „пумпали&qуот; цео дан
Какав је став опозиције?
Опозиционе странке за сада су углавном резервисане и различито реагују на студентски захтев.
Парламентарне опозиционе странке до сада су критиковале изборне услове и говориле да је предуслов било каквих избора да се промени изборна регулатива како су тражили и европски посматрачи после претходног гласања.
За сада се није огласила Странка слободе и правде (ССП), коју предводи Драган Шилас и која је најјача опозициона снага у републичкој скупштини.
Милош Јовановић, председник Нове Демократске странке Србије (ДСС) и један од лидера коалиције НАДА, каже да је „велика штета ако се одустало од идеје прелазне владе, јер она представља једино разумно решење којим се зиаста и дошло до демократских и слободних, то јест поштених избора&qуот;.
Нова ДСС и даље сматра да је прелазна влада једино могуће решење, а за чију реализацију је потребно заједништво свих опозиционо опредељених грађана, рекао је Данасу.
„Ако се то не деси, а ова, нова идеја то заједништво наруши, направиће се страшна грешка и биће пропуштена још једна прилика да у Србији ствари крену да се нормализују&qуот;, додаје.
Јовановић је рекао и да избори које би организовао Александар Вучић не могу бити ни слободни ни демократски.
„Чуди што је некоме на памет пала таква идеја јер ју је до сада једино помињао тај исти Вучић&qуот;, поручује.
Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС), чланица коалиције НАДА, јесте за изборе, али пре тога да буде направљена прелазна влада и створе се поштени изборни услови, рекао је лидер странке Војислав Михаиловић.
За разлику од ДСС-а, Демократска странка саопштава да подржава захтев студената за расписивањем ванредних парламентарних избора, „иако смо више пута нагласили да у Србији нема услова за фер и поштене изборе&qуот;.
„Уважавамо чињеницу да студенте овог тренутка подржава две трећине грађана Србије&qуот;, додају у саопштењу.
И Зелено-леви фронт, који има неколико посланика у републичкој скупштини, подржава захтев студената за ванредним изборима.
Студентима нуде сарадњу у вези са израдом изборних услова који су, кажу, највећи проблем.
Александар Јовановић Ћута, лидер Еколошког устанка, рекао је да подржава захтев студената за ванредним изборима.
Подршку студентским захтевима дао је и опозициони покрет Крени-промени који није у републичкој скупштини, али је добио највише гласова од свих опозиционих странака на изборима за Скупштину града Београда.
- Бранко Ружић за ББЦ: О протестима 1996. и данас, 'тројанском коњу' и 'несташном детету' СПС-а
- Шта даље после највећег студентског протеста у Београду
- Могу ли студентске побуне да доведу до промене
Шта су до сада тражили студенти?
Студенти у блокади су најпре изнели четири захтева, па су додали још два.
Блокаде су покренули студенти Факултета драмских уметности у Београду (ФДУ) после напада на њих 22. новембра, током одавања почасти настрадалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду.
Тада су тражили:
- Објављивање целокупне документације о реконструкцији Железничке станице и кривична одговорност за смрт 16 људи.
- Потврда идентитета и покретање кривичних пријава против одговорних за нападе на студенте и професоре.
- Одбацивање кривичних пријава против ухапшених и приведених током студентских протеста.
- Повећање буџета за високо образовање за 20 одсто.
Међутим, после инцидента на протесту 15. марта у Београду, студенти су почетком априла као пети захтев навели детаљну истрагу о томе шта се догодило.
Уз то, студенти у блокади су затражили да Универзитет у Београду иступи са радикалнијим мерама отпора у форми коју та институција сматра адекватном.
Скоро два месеца после демонстрација у Београду није познато шта је изазвало јак звук који се чуо током одавања поште погинулима у паду надстрешнице новосадске станице.
После различитих информација о извору звука који је створио хаос током протеста, званичници су потврдили да Србија поседује звучни уређај који је био постављен код Скупштине Србије, али тврде да није употребљен.
После уласка Вучића на интензивну негу Универзитетско-клиничког центра Србије, где су били повређени у пожару у Кочанима у Северној Македонији, објавили су и шести захтев.
Захтевају покретање поступка и разрешење надлежних у Универзитетском клиничком центру Србије и у Ургентном центру.
Директори ових здравствених установа су, како наводе студенти, дозволили људима да уђу у интензивну негу и снимају пацијенте, чиме су грубо нарушили њихово здравље и право на приватност.
- Шта је интензивна нега и ко сме да уђе
- Утичу ли студентски протести на привреду Србије
- Јесу ли студентски протести у Србији 'обојена револуција' како тврде власти
До Стразбура и Брисела
Протести се више од шест месеци одржавају у градовима и општинама широм Србије.
Више од 80 студената су у међувремену возили бицикле до Стразбура како би, кажу, скренули пажњу европских званичника и институција на стање у Србији, а после њих су се ка Бриселу са истим циљем упутили тркачи.
- Могу ли промене у Србији да крену са локала
- Студентске блокаде и институције: Ко је надлежан за испуњење захтева
- Пад надстрешнице у Новом Саду: Оптужница враћена тужилаштву на допуну истраге
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 05.07.2025)
