Bosna i Hercegovina: Tri naroda, tri udžbenika istorije

Trideset godina posle sukoba, đaci u različitim delovima Bosne i Hercegovine uče različite istine ili delove istine o stradanjima i zločinima početkom devedesetih.

Sve do 2018. trajao je embargo na izučavanje rata u kom je stradalo sto hiljada ljudi, a raseljeno više od polovine stanovnika nekadašnje jugoslovenske republike.

Od tada svaka strana – srpska, bošnjačka i hrvatska – ima sopstveni nastavni program za časove istorije gde se na različite načine prikazuju zločini, žrtve i počinioci.

Postoje i takozvane „škole pod jednim krovom", u kojima učenici nisu razdvojeni samo nastavnim planom i programom, već i fizički.

Jedna od takvih obrazovnih ustanova nalazi se u mestu Busovača u centralnoj Bosni i koju pohađa 240 učenika bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, ali u različitim smenama.

„Škola funkcioniše kao dve razičite pravne institucije. Svaka smena obeležava svoje državne i verske praznike, mada deca tome ne pridaju mnogo značaja.

„Ja predajem u toj školi istoriju po dva različita programa", kaže profesorka istorije Emina Musić za BBC na srpskom.

• Praznik i(li) kamen spoticanja: 30 godina referenduma o nezavisnosti Bosne i Hercegovine
• Amir Reko: I heroj, i izdajica, i nepoželjan, i kandidat za Nobela
• „Ne pucaj, ne pucaj": Reči koje nisu sprečile Dobrovoljačku, krvavu epizodu rata u Sarajevu

Koliko su nacionalno obojene priče o skorašnjoj istoriji, pokazuje i to što ne postoji saglasnost ni o tome kad je rat počeo.

Sve tri strane navode drugi datum za početak rata, koji se ne razlikuju samo po mesecima, već i po godinama, pisao je BBC.

Dvadesetdvogodišnja Nia Abadžić završila je osnovnu i srednju školu u Sarajevu, u kojima, nije bilo prostora za dijalog, kako kaže, već je dominirala isključivo jedna retorika, i danas prisutna u medijima.

„Taj narativ se bazira na tragediji i žalosti", kaže studentkinja Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu.

„Mene i moje sestre, roditelji su učili da budemo otvorene za svaku diskusiju, jer ne možemo da imamo pravi stav o nečemu, ako ne čujemo različita mišljenja", dodaje Abadžić za BBC na srpskom.

Otac joj je učestvovao u ratu, kao pripadnik Armije BIH, a majka je radila za srpsku vladu do 1999. godine, ali je kao Albanka dobila otkaz, posle čega se preselila u Sarajevo.

„Razmišljanja i stavovi mojih roditelja su mi pomogli da danas budem osoba koja jesam i srećna sam kada sam okružena razlikošću i da mi nije važno ko je koje nacionalnosti", priča ona.

Bez obzira kojoj nacionalnosti pripadaji, ljudi u BiH su srdačni i druželjubivi, smatra i Jakša Pajić, apsolvent prava na Fakultetu u Banjaluci.

„Imao sam sreću da sam odrastao u internacionalnom okruženju - majka mi je poreklom Italijanka, a otac Srbin i uvek su mi o dešavanjima o ratu govorili objektivno i sa razumevanjem.

„Kao dete koje nije preživelo rat, lično ne nosim nikakav teret i ne želim da mi prošlost uništi budućnost", kaže Pajić za BBC na srpskom.

Da bi se došlo do razumevanja potreban je dijalog, a ne stalno međusobno optuživanje, dodaje on.

Dok su Nia i Jakša išli u osnovnu školu, o dešavanjima tokom ratova '90-ih se nije ništa učilo.

Međutim, Jakšina mlađa sestra, o tim događajima učila je u osnovnoj školi.

U njenim knjigama istorije, kaže, „ratni zločinci se poistovećuju sa herojima".

Sukob u Bosni i Hercegovini okončan je Dejtonskim sporazumom 1995. godine, kada je zemlja podeljena na dva entiteta - Federaciju BiH i Republiku Srpsku.

U udžbenicima koji se koriste u različitim entitetima, žrtve i stradanja drugih naroda se gotovo ne spominju.

Na primer, u udžbeniku istorije za 9. razred osnovne škole, profesora Dragiše Vasića, koji je od septembra 2024. u nastavnom planu i programu u entitetu Republike Srpske.

U lekciji u kojoj se izučava takozvani „Građanski rat u BIH i stvaranje Repubike Srpske", Radovan Karadžić se opisuje kao pesnik, psihijatar i političar, te vođa Srpske demokratske stranke koji je imao izuzetno važnu ulogu u stvaranju RS.

U tekstu se nigde ne spominje zbog čega je ovaj bivši predsednik osuđen na doživotnu kaznu zatvora pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić se opisuje kao važan general u odbrani Srba u Hrvatskoj, te najzaslužnija ličnost za stvaranje srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini.

Pominje da je izručen Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu, ali ne i zbog čega.

Osuđen je pravosnažno pred sudom u Hagu na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici kada je ubijeno više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka i ratnih zločina u Bosni.

O genocidu u Srebrenici, žrtvama i stradanjima drugih naroda, osim srpskog, u Vasićevom udžbeniku ne piše ništa.

Početkom januara, Ustavni sud Bosne i Hercegovine stavio je van snage deo nastavnog programa u Republici Srpskoj koji se odnosi na „Temu 11. Republika Srpska i Odbrambeno-otadžbinski rat", iz njegove knjige.

S druge strane, u dodatku udžbenika za istoriju devetog razreda, autora Almira Bećirovića i Nazima Ibrahimovića, koji se od 2022. godine nalazi u nastavnom planu i programu Tuzlanskog kantona, naglašena je isključivo perspektiva žrtve bošnjačkog naroda.

• Boško i Admira - sarajevska ljubavna priča iz koje se nije mnogo naučilo
• Kako je pre više od tri decenije Sarajevo postalo centar sveta
• „Željo ti je, ba, institucija": Vek fudbala sarajevskog Željezničara - priča o ljubavi, gradu i ratu

Kakvu istoriju bi mogli da uče - sudske utvrđene činjenice

Osim ovih, Balkanska istraživačka mreža BIRN je analizirala borjne udžbenike istorije.

U periodu od aprila 2021. godine do marta 2023, napravili su bazu sudski utvrđenih činjenica, posle čega je profesorka istorije na Filozofskom fakutetu u Sarajevu, Melise Forić-Plasto, pripremila te materijale za korišćenje u školama u Bosni i Hercegovini.

„Naše analize su pokazale da u udžbenicima istorije za osnovne škole u BiH postoje tri istorije, u kojima se neretko nalaze činjenice koje nisu tačne", kaže Džana Brkanić iz BIRN-a.

U izradi su koristili sve presude u Hagu iz kojih su izvučene činjenice, koje su potom prilagođene za korišćenje u nastavi.

„Pripremili smo i multimedijalne materijale u kojima nismo koristili krvave scene, ali smo ostavili svedočanstva ljudi koji su svedoci rata i određenih zločina".

Ovaj materijal BIRN je ponudio svim ministarstvima obrazovanja u bosanskim kantonima, na koje je podeljena Federacija BiH i ministarstvu obrazovanja Republike Srpske.

Potpisali su memorandume samo sa ministarstvima iz Sarajevskog kantona i iz Tuzlanskog kantona, koji su ovu bazu uvrstili kao dodatni materijal za učenje istorije.

Od ministarstva Republike Srpske, BIRN nikada nije dobio odgovor.

„Iz Sarajevskog i Tuzlanskog kantona su nas pozivali kao novinare da držimo deci časove.

„Međutim, smatramo da je potrebno prvo da se radi sa nastavnicima, od koji su mnogi preživeli rat i nekima od njih je teško da pričaju i uče decu o tim događajima", kaže Brkanić.

„Većina mladih nema sopstveni stav po pitanju prošlosti, već su njihovi stavovi uglavnom kreirani na stavovima prethodne generacije, zapravo njihovih roditelja", kaže Nerma Halilović Kibrić, profesorka sa Fakulteta kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije u Sarajevu.

Ona je tokom 2016. i 2017. godine radila istraživanje sa mladima na tri najveća Univerziteta - u Sarajevu, Mostaru i Banjaluci - čiji su rezultati pokazali da postoji veliko nepoverenje između različitih etničkih grupa.

„U takvim okolnostima društva u kom danas živimo, obrazovanje bi trebalo da doprinosi razvijanju dijaloga, ali je u Bosni i Hercegovini to suprotno", kaže ona za BBC na srpskom.

Dijalog jedino rešenje

Drugačijih primera ima širom BiH, iako su nekad manje vidljivi u medijima.

Profesorka italijanskog jezika i književnosti Fillološkog fakulteta u Banjaluci Sanja Kobilj kaže da su do sada imali nekoliko programa saradnje između studenata iz dva različita entiteta i da je to bilo „zaista izvanredno iskustvo".

„Za razliku od moje generacije, mladi u Republici Srpskoj, u Sarajevu ili u Mostaru imaju manje strahopoštovanja prema autoritetima i više mogućnosti za razvoj kritičkog mišljenjenja, te smatram da ratna prošlost ne može da ugrozi njihovu budućnost", veruje Kobilj.

Poseban izazov je Srebrenica, zauvek obeležena genocidom, čije su žrtve sahranjene u obližnjim Potočarima.

U ovoj opštini na istoku BIH, koja je podelom pripala Republici Srpskoj, učenici bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, od prvog do petog razreda u osnovnoj školi nemaju nacionalnu grupu predmeta, te uče po važećem programu ministarstva obrazovanja RS.

Stariji đaci, od petog do devetog razreda, u toj školi sa ukupno 200 đaka, imaju nacionalne grupe predmeta i pohađaju različite smene.

Da bi se prevazišle podele i naučili o stradanjima svih strana, deca iz Srebrenice, Potočara i obližnjeg Bratunca pohađaju muzičku školu „Kuća dobrih tonova", gde se osim muzike uče i dijalogu.

„Kada prvi put neko dođe u Srebrenicu, u vazduhu se oseća genocid, koji nikada ne treba da se zaboravi.

„Ali ima i jedna važna stvar, a to je da ne treba ostati u prošlosti, već se brinuti o živim ljudima u koje treba da se ulaže", kaže za Ismar Porić, direktor ove muzičke škole iz Srebrenice koja postoji već 14 godina i kroz koju je prošlo više od 3000 polaznika.

„Deca koja su ovde rođena posle rata, nose jedno breme na leđima. Oni znaju čak mnogo više nego što bi jedno dete trebalo da zna o tim strašnim događajima.

„Mi im nudimo alate za razvoj kritičkog mišljenja, ne namećući im naša razmišljanja ili uverenja", kaže on za BBC na srpskom.

Ipak, razdvajajućih osnovnih i srednjih škola, poput ovih u Srebrenici i Busovači – ima na 56 mesta u Bosni i Hercegovini, ali pojedini mladi i njihovi roditelji i u njima sponatno prelaze nevidljive međunacionalne granice.

Dešavalo se da učenici hrvatske nacionalnosti upišu smer koji je po bosanskom planu i programu, kaže profesorka Emina Musić.

„Mlade ljude ovde ne zanima politika. Njihov motiv je da imaju dobro zanimanje i da mogu da se zaposle", zaključuje ona.

• Kako je propao pokušaj britanskog lorda da spreči rat u Jugoslaviji
• Kako se sećamo Dejtona
• Kad je zaista počeo rat u Bosni i Hercegovini

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.06.2025)