Босна и Херцеговина: Три народа, три уџбеника историје

Тридесет година после сукоба, ђаци у различитим деловима Босне и Херцеговине уче различите истине или делове истине о страдањима и злочинима почетком деведесетих.

Све до 2018. трајао је ембарго на изучавање рата у ком је страдало сто хиљада људи, а расељено више од половине становника некадашње југословенске републике.

Од тада свака страна – српска, бошњачка и хрватска – има сопствени наставни програм за часове историје где се на различите начине приказују злочини, жртве и починиоци.

Постоје и такозване „школе под једним кровом&qуот;, у којима ученици нису раздвојени само наставним планом и програмом, већ и физички.

Једна од таквих образовних установа налази се у месту Бусовача у централној Босни и коју похађа 240 ученика бошњачке и хрватске националности, али у различитим сменама.

„Школа функционише као две разичите правне институције. Свака смена обележава своје државне и верске празнике, мада деца томе не придају много значаја.

„Ја предајем у тој школи историју по два различита програма&qуот;, каже професорка историје Емина Мусић за ББЦ на српском.

• Празник и(ли) камен спотицања: 30 година референдума о независности Босне и Херцеговине
• Амир Реко: И херој, и издајица, и непожељан, и кандидат за Нобела
• „Не пуцај, не пуцај&qуот;: Речи које нису спречиле Добровољачку, крваву епизоду рата у Сарајеву

Колико су национално обојене приче о скорашњој историји, показује и то што не постоји сагласност ни о томе кад је рат почео.

Све три стране наводе други датум за почетак рата, који се не разликују само по месецима, већ и по годинама, писао је ББЦ.

Двадесетдвогодишња Ниа Абаџић завршила је основну и средњу школу у Сарајеву, у којима, није било простора за дијалог, како каже, већ је доминирала искључиво једна реторика, и данас присутна у медијима.

„Тај наратив се базира на трагедији и жалости&qуот;, каже студенткиња Факултета за криминалистику, криминологију и сигурносне студије Универзитета у Сарајеву.

„Мене и моје сестре, родитељи су учили да будемо отворене за сваку дискусију, јер не можемо да имамо прави став о нечему, ако не чујемо различита мишљења&qуот;, додаје Абаџић за ББЦ на српском.

Отац јој је учествовао у рату, као припадник Армије БИХ, а мајка је радила за српску владу до 1999. године, али је као Албанка добила отказ, после чега се преселила у Сарајево.

„Размишљања и ставови мојих родитеља су ми помогли да данас будем особа која јесам и срећна сам када сам окружена разликошћу и да ми није важно ко је које националности&qуот;, прича она.

Без обзира којој националности припадаји, људи у БиХ су срдачни и дружељубиви, сматра и Јакша Пајић, апсолвент права на Факултету у Бањалуци.

„Имао сам срећу да сам одрастао у интернационалном окружењу - мајка ми је пореклом Италијанка, а отац Србин и увек су ми о дешавањима о рату говорили објективно и са разумевањем.

„Као дете које није преживело рат, лично не носим никакав терет и не желим да ми прошлост уништи будућност&qуот;, каже Пајић за ББЦ на српском.

Да би се дошло до разумевања потребан је дијалог, а не стално међусобно оптуживање, додаје он.

Док су Ниа и Јакша ишли у основну школу, о дешавањима током ратова '90-их се није ништа учило.

Међутим, Јакшина млађа сестра, о тим догађајима учила је у основној школи.

У њеним књигама историје, каже, „ратни злочинци се поистовећују са херојима&qуот;.

Сукоб у Босни и Херцеговини окончан је Дејтонским споразумом 1995. године, када је земља подељена на два ентитета - Федерацију БиХ и Републику Српску.

У уџбеницима који се користе у различитим ентитетима, жртве и страдања других народа се готово не спомињу.

На пример, у уџбенику историје за 9. разред основне школе, професора Драгише Васића, који је од септембра 2024. у наставном плану и програму у ентитету Републике Српске.

У лекцији у којој се изучава такозвани „Грађански рат у БИХ и стварање Репубике Српске&qуот;, Радован Караџић се описује као песник, психијатар и политичар, те вођа Српске демократске странке који је имао изузетно важну улогу у стварању РС.

У тексту се нигде не спомиње због чега је овај бивши председник осуђен на доживотну казну затвора пред Међународним кривичним судом у Хагу.

Бивши командант Војске Републике Српске, Ратко Младић се описује као важан генерал у одбрани Срба у Хрватској, те најзаслужнија личност за стварање српског ентитета у Босни и Херцеговини.

Помиње да је изручен Међународном кривичном суду у Хагу, али не и због чега.

Осуђен је правоснажно пред судом у Хагу на доживотну казну затвора због геноцида у Сребреници када је убијено више од 8.000 муслиманских мушкараца и дечака и ратних злочина у Босни.

О геноциду у Сребреници, жртвама и страдањима других народа, осим српског, у Васићевом уџбенику не пише ништа.

Почетком јануара, Уставни суд Босне и Херцеговине ставио је ван снаге део наставног програма у Републици Српској који се односи на „Тему 11. Република Српска и Одбрамбено-отаџбински рат&qуот;, из његове књиге.

С друге стране, у додатку уџбеника за историју деветог разреда, аутора Алмира Бећировића и Назима Ибрахимовића, који се од 2022. године налази у наставном плану и програму Тузланског кантона, наглашена је искључиво перспектива жртве бошњачког народа.

• Бошко и Адмира - сарајевска љубавна прича из које се није много научило
• Како је пре више од три деценије Сарајево постало центар света
• „Жељо ти је, ба, институција&qуот;: Век фудбала сарајевског Жељезничара - прича о љубави, граду и рату

Какву историју би могли да уче - судске утврђене чињенице

Осим ових, Балканска истраживачка мрежа БИРН је анализирала борјне уџбенике историје.

У периоду од априла 2021. године до марта 2023, направили су базу судски утврђених чињеница, после чега је професорка историје на Филозофском факутету у Сарајеву, Мелисе Форић-Пласто, припремила те материјале за коришћење у школама у Босни и Херцеговини.

„Наше анализе су показале да у уџбеницима историје за основне школе у БиХ постоје три историје, у којима се неретко налазе чињенице које нису тачне&qуот;, каже Џана Брканић из БИРН-а.

У изради су користили све пресуде у Хагу из којих су извучене чињенице, које су потом прилагођене за коришћење у настави.

„Припремили смо и мултимедијалне материјале у којима нисмо користили крваве сцене, али смо оставили сведочанства људи који су сведоци рата и одређених злочина&qуот;.

Овај материјал БИРН је понудио свим министарствима образовања у босанским кантонима, на које је подељена Федерација БиХ и министарству образовања Републике Српске.

Потписали су меморандуме само са министарствима из Сарајевског кантона и из Тузланског кантона, који су ову базу уврстили као додатни материјал за учење историје.

Од министарства Републике Српске, БИРН никада није добио одговор.

„Из Сарајевског и Тузланског кантона су нас позивали као новинаре да држимо деци часове.

„Међутим, сматрамо да је потребно прво да се ради са наставницима, од који су многи преживели рат и некима од њих је тешко да причају и уче децу о тим догађајима&qуот;, каже Брканић.

„Већина младих нема сопствени став по питању прошлости, већ су њихови ставови углавном креирани на ставовима претходне генерације, заправо њихових родитеља&qуот;, каже Нерма Халиловић Кибрић, професорка са Факултета криминалистику, криминологију и сигурносне студије у Сарајеву.

Она је током 2016. и 2017. године радила истраживање са младима на три највећа Универзитета - у Сарајеву, Мостару и Бањалуци - чији су резултати показали да постоји велико неповерење између различитих етничких група.

„У таквим околностима друштва у ком данас живимо, образовање би требало да доприноси развијању дијалога, али је у Босни и Херцеговини то супротно&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Дијалог једино решење

Другачијих примера има широм БиХ, иако су некад мање видљиви у медијима.

Професорка италијанског језика и књижевности Филлолошког факултета у Бањалуци Сања Кобиљ каже да су до сада имали неколико програма сарадње између студената из два различита ентитета и да је то било „заиста изванредно искуство&qуот;.

„За разлику од моје генерације, млади у Републици Српској, у Сарајеву или у Мостару имају мање страхопоштовања према ауторитетима и више могућности за развој критичког мишљењења, те сматрам да ратна прошлост не може да угрози њихову будућност&qуот;, верује Кобиљ.

Посебан изазов је Сребреница, заувек обележена геноцидом, чије су жртве сахрањене у оближњим Поточарима.

У овој општини на истоку БИХ, која је поделом припала Републици Српској, ученици бошњачке и хрватске националности, од првог до петог разреда у основној школи немају националну групу предмета, те уче по важећем програму министарства образовања РС.

Старији ђаци, од петог до деветог разреда, у тој школи са укупно 200 ђака, имају националне групе предмета и похађају различите смене.

Да би се превазишле поделе и научили о страдањима свих страна, деца из Сребренице, Поточара и оближњег Братунца похађају музичку школу „Кућа добрих тонова&qуот;, где се осим музике уче и дијалогу.

„Када први пут неко дође у Сребреницу, у ваздуху се осећа геноцид, који никада не треба да се заборави.

„Али има и једна важна ствар, а то је да не треба остати у прошлости, већ се бринути о живим људима у које треба да се улаже&qуот;, каже за Исмар Порић, директор ове музичке школе из Сребренице која постоји већ 14 година и кроз коју је прошло више од 3000 полазника.

„Деца која су овде рођена после рата, носе једно бреме на леђима. Они знају чак много више него што би једно дете требало да зна о тим страшним догађајима.

„Ми им нудимо алате за развој критичког мишљења, не намећући им наша размишљања или уверења&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Ипак, раздвајајућих основних и средњих школа, попут ових у Сребреници и Бусовачи – има на 56 места у Босни и Херцеговини, али поједини млади и њихови родитељи и у њима спонатно прелазе невидљиве међунационалне границе.

Дешавало се да ученици хрватске националности упишу смер који је по босанском плану и програму, каже професорка Емина Мусић.

„Младе људе овде не занима политика. Њихов мотив је да имају добро занимање и да могу да се запосле&qуот;, закључује она.

• Како је пропао покушај британског лорда да спречи рат у Југославији
• Како се сећамо Дејтона
• Кад је заиста почео рат у Босни и Херцеговини

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.06.2025)