Шта је изазвало помор пчела у Србији

Током више од 30 година колико се бави пчеларством, епидемиолог Родољуб Живадиновић није сведочио толико масовном угинућу медоносних пчела као овог пролећа.

У просеку, половина пчела је угинула, мада има региона и где су угинућа 90 одсто, каже Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), за ББЦ на српском.

Ова организација је позвала пчеларе да пријаве какво је тренутно стање у кошницама, а већина је рекла да су „нагло остали без пчела&qуот;.

Прошлогодишња летња суша оставила је пчеле без неопходне хране и оне нису стигле да одгаје нову генерацију.

Тако ослабљенима, без довољно протеина из полена, теже им је било и да се изборе са болестима које иначе вребају, објашњава Живадиновић.

• Шта је лажни мед и како се Србија бори против фалсификата
• Зашто људи мрзе осе, а воле пчеле
• Како изгледа живот у „самачком” хотелу за пчеле

Нису, међутим, само медоносне пчеле које живе у кошницама угрожене, већ и други опрашивачи, каже Јована Била Дубаић, доценткиња на Биолошком факултету, за ББЦ на српском.

Иако је познато да пестициди, уништавање природних станишта и паразити угрожавају дивље опрашиваче, тешко је прецизно одредити колико их страда због ових опасности, додаје.

После тешких првих недеља пролећа, пчелари нису сигурни да ли ће обновити кошнице.

Живадиновић каже да ће затражити помоћ Министарства пољопривреде.

Шта се десило пчелама овог пролећа?

Од средине марта пчелари упозоравају да је ове године број угинулих пчела значајно већи него што би се очекивало.

Прво смо посумњали на паразит вароу, али смо дубљом анализом, дошли до нешто другачијих закључака, каже председник СПОС-а.

Према њиховим подацима, у Србији има око 1,6 милиона кошница и око 20.000 регистрованих пчелара.

Пчелама је свакодневно потребна огромна енергија - само у једној секунди махну крилима 230 до 240 пута, објашњава Живадиновић.

„Зато пчела поједе око 50 пута више него човек, посматрано по тежини.

„Ако поједе храну која није добра, она је у проблему&qуот;, каже Живадиновић, чије се кошнице налазе у близини Алексинца.

Суша у јулу и августу 2024. оставила је пчеле без довољно полена, јединог извора протеина за њих, објашњава.

Због недовољно хране неке пчеле угинуле су пре времена, а оне које су преживеле биле су слабе.

„Када је изложен стресу, човеку избије херпес на устима.

„Исто је и код пчела, међу којима има више од 20 познатих вируса.

„Када дође до неког стреса, попут лоше исхране, неки од вируса може да се активира&qуот;, прича.

Поред вируса, угинућима је кумовао и паразит који није на време сузбијен, или су коришћења недовољно ефикасна средства, сматрају пчелари.

Научници упозоравају да климатске промене, које доводе не само до дужих периода летњих суша, већ и топлијих зима, и промењеног начина падавина утичу на смањење броја пчела.

Председник пчелара каже да и због пораста угљен-диоксида у полену биљака има мање протеина, што такође угрожава ове инсекте.

Данас пчеле живе два пута краће него пре 50 година, још један је од налаза истраживача.

Шта угрожава друге опрашиваче?

Климатске промене пореметиле су живот и других опрашивача, важних за опстанак биљака које човек једе, али и оних других које чине кичму планете, каже Јована Била Дубаић.

Опрашивачи, између осталих, могу да буду и други инсекти.

Смањењу њиховог броја доприносе и уништавање станишта, као и патогени паразити које човек може да пренесе са једног на други краја планете.

Највећа опасност је међутим прекомерна употреба пестицида.

„Пестициди се одобравају у односу на то да ли су смртоносни за пчеле, а нико не говори о њиховом другом погубном утицају.

„То значи да их не убијају, али имају негативне ефекте, слабећи их и скраћујући им животни век, што је глобални проблем&qуот;, каже.

Дивље опрашиваче на крају могу да угрозе и медоносне пчеле, додаје.

„Превелики број кошница на једном месту, где нема довољно хране за све, може негативно да утиче на друге опрашиваче.

„Медоносне пчеле су веома ефикасне у сакупљању полена, и могу да потисну друге инсекте.

„Зато морамо да узимамо у обзир шта је то што нам природа пружа, и да на основу процене количине хране у неком пределу кажемо колико кошница може да ту да буде&qуот;, указује доценткиња Биолошког факултета.

'Треба нам помоћ државе'

Више од 90 одсто оних којима су угинуле пчеле не намеравају да обнове кошнице, сматра Родољуб Живадиновић.

Каже их је „све стигло&qуот;, посебно преплављеност тржишта лажним медом, који се продаје по нижој цени од правог.

„Имамо проблем са природом, са сушом, са нелојалном конкуренцијом.

„Испада да пчелари никоме и нису потребни. А без пчела неће имати ко да опраши пољопривредне културе и тако ће опасти и принос у пољопривреди&qуот;, каже.

Она наводи примере више биљака које захваљујући пчелама дају вишеструко већи род.

„Пчеле нису машина. Не можете да јој приђете и помузете као краву.

„То је специфично живо биће и бављење пчеларством захтева много знања&qуот;, говори.

А да би се наставило, Живадиновић каже да ће бити потребна финансијска помоћ државе.

„Затражићемо од Министарства пољопривреде бар исплату субвенцију, за које су већ обезбеђена средства, сходно броју кошница узимљених у јесен.

„Била би нам то помоћ да превазиђемо овај проблем.&qуот;

• Можете ли да замислите свет без инсеката
• Дремка пчела, прождрљива мува и 'ванземаљац': Најбоље фотографије инсеката
• Паметан трик бумбара изазива раније цветање биљака

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.09.2025)