„Могла бих да живим 30 година, али планирам да умрем": Приче људи о еутаназији

Ејприл Хабард седи на позоришној сцени, где планира да умре касније ове године.

Она није смртно болесна, али ова 39-годишња извођачица перформанса и бурлеске одобрена је за потпомогнуто умирање према све либералнијим канадским законима.

Упозорење: У тексту су детаљи и описе који би могли да узнемире неке читаоце

Она је говорила за ББЦ њуз из Бас стоп театра, интимног аудиторијума са мање од 100 седишта, у источном граду Халифаксу, у Новој Шкотској.

Осветљена једним јединим рефлектором на сцени на којој је наступала много пута раније, она ми прича о плановима да умре ту „неколико месеци&qуот; пред њен 40. рођендан који јој се ближи.

Придружиће јој је мала група чланова породице и пријатеља.

Ејприл планира да буде у „великом удобном кревету&qуот; за нешто што назива „слављеничким&qуот; тренутком, када ће јој медицински професионалац убризгати смртоносну дозу у њен крвоток.

„Желим да будем окружена људима које волим и да ме сви држе у великом загрљају, и да могу да удахнем последњи дах окружена љубављу и подршком&qуот;, каже она.

Ејприл је рођена са спином бифидом, а касније јој је постављена дијагноза тумора при дну кичме за које каже да јој изазивају стални, реметилачки бол.

• Еутаназија у свету и Србији: „Ово је крај какав желим&qуот;
• Жеља за умирањем пре него што завлада деменција
• Суд у Италији подржао еутаназију у посебним случајевима

Она узима јаке опиоиде против болова више од 20 година и пријавила се за Медицински потпомогнуто умирање (МАИД) у марту 2023. године.

Иако би са њеним стањем могла да живи још деценијама, она се квалификовала за рано окончање живота седам месеци после пријављивања.

Они који су смртно болесни могу да добију одобрење у року од 24 часа.

„Моја патња и болови се појачавају и немам више онај квалитет живота који ме чини срећном и испуњеном&qуот;, каже Ејприл.

Сваки пут кад се помери или удахне, каже да осећа као да се ткиво са дна њене кичме „развуче као гумица која је превише растегнута&qуот; и да је њени доњи екстремитети доводе у агонију.

Срели смо се са Ејприл док, скоро 5.000 километара даље , посланици анализирају предлоге за легализовање потпомогнутог умирања у Енглеској и Велсу.

Они су гласали да у начелу подрже ове планове у новембру 2024. године.

Уследили су, међутим, месеци детаљних расправа, а потребно је још гласања у Доњем и Горњем дому парламента пре него што овај предлог може постати закон.

Ове недеље је ББЦ присуствовао смрти човека у Калифорнији, где су закони о потпомогнутој смрти много сличнији онима који се тренутно разматрају у Вестминстеру.

Критичари кажу да је Канада пример „склиске падине&qуот;, што значи да једном кад усвојите закон о потпомогнутом умирању то ће неизбежно проширити распон закона и довести до његове слабије контроле.

Канада сада има један од налибералнијих система потпомогнуте смрти на свету, сличан оном који је на снази у Холандији и Белгији.

Она је увела МАИД 2016. године, испрва за смртно болесне одрасле особе са озбиљним и неизлечивим физичким болестима, које изазивају неподношљиву патњу.

Захтев за смртну болест је уклоњен 2021, и у року од две године, канадска влада планира да учини МАИД доступним одраслим особама искључиво са менталним болестима и без физичких патњи.

Противници МАИД-а нам кажу да ће смрт почети да се доживљава као стандардна опција лечења за оне са инвалидитетима и сложеним медицинским проблемима.

„Лакше је у Канади добити медицински потпомогнуто умирање него добити владину подршку за живот&qуот;, каже Ендрју Гарза, консултант за свест о инвалидитетима и Ејприлин пријатељ.

Ендрју, који има церебралну парализу и користи инвалидска колица, каже да поштује Ејприлину одлуку.

Али каже:

„Кад би се мој инвалидитет погоршао и моје потребе за негом повећале, и даље бих желео да останем ту.

„Знати да постоји закон који каже да лако можете себи да окончате живот - то је нешто веома страшно.&qуот;

Пре него што се пријавила за МАИД, процену Ејприл су урадила два независна лекара који су били у обавези да је обавесте о начинима за ублажавање њене патње и да јој понуде алтернативне начине лечења.

„Заштита постоји&qуот;, каже она, кад јој указујемо на особе са инвалидитетом које се осећају угрожене потпомогнутим умирањем, или питање да ли се МАИД користи као пречица уместо квалитетније неге.

„Ако то није прави избор за вас и ако ви не предводите ту иницијативу и сами бирате МАИД, нећете моћи да га добијете сем уколико то није из правих разлога&qуот;, додаје она.

Било је 15.343 смрти у склопу МАИД-а 2023. године, што је отприлике свака двадесета смрт у Канади – то је проценат који је драматично скочио од 2016. године и један је од највећих на свету.

Просечне године корисника биле су 77.

У свим сем у шачици случајева, смртоносну дозу су дали доктори или медицинске сестре, што је такође познато као добровољно еутаназија.

Један доктор са којим смо причали, Ерик Томас, рекао је да је помогао 577 пацијената да умру.

Докторка Конија Траутон, председница Канадског удружења процењивача и пружалаца услуге МАИД-а, такође је помогла стотинама пацијената да умру откако је усвојен овај закон.

Процедура је иста сваки пут - она долази код куће особе која је добила одобрење од МАИД-а и пита је да ли жели да то уради тога дана.

Она каже да пацијенти увек сами управљају читавим процесом и потом јој дају „одобрење и кажу да су спремни за то&qуот;.

„То ми даје част, обавезу и привилегију што могу да им помогнем у тим последњим тренуцима док је њихова породица око њих, док су они који их воле око њих и да знам да су ту одлуку промислили, пажљиво и темељно&qуот;, додаје она.

Ако је одговор потврдан, она отвара лекарску торбу.

Показавши ББЦ-ју шта се даље дешава, докторка Траутон кратко подвезује моју руку.

Показује ми где би игла ушла у вену са задње стране моје руке како би омогућила интравенозну инфузију смртоносног лека.

У својој лекарској торби она има и стетоскоп.

„Необично је, али ових дана га користим више да одредим да ли неко нема откуцаје срца него да ли их има&qуот;, каже ми она.

Око 96 одсто одобрења за МАИД потпада под „прву категорију&qуот;, у којој је смрт „прилично предвидива&qуот;.

Докторка Траутон каже да то значи да се пацијент „налази на путањи ка смрти&qуот;, што може да варира од некога ко има рапидно ширећи канцер и свега неколико недеља живота до неког другог са Алцхајмером „ко би могао да има још пет до седам година живота&qуот;.

Преосталих 4 одсто смрти под МАИД-ом спадају под „другу категорију&qуот;.

То су одрасли људи, попут Ејприл, који не умиру али доживљавају патњу која је за њих неиздржива од „тешког и неизлечивог медицинског стања&qуот;.

То је у огромном контрасту са предлогом закона лабуристичке посланице Ким Лидбитер за легализовање потпомогнутог умирања у Енглеској и Велсу, према ком од пацијената мора да се очекује да умре у року од шест месеци.

Предлог закона у Вестминстеру неће дозволити лекарима да дају смртоносну дозу – пацијенти ће морати сами да узму тај лек, обично тако што ће га прогутати.

За смрти преко интравенозне инфузије обично је потребно неколико минута, јер смртоносни лек уђе директно у крвоток, док гутање лека значи да је пацијентима обично потребно око сат или два да умру, али може да потраје и значајније дуже, мада они обично остану без свести после неколико минута.

Докторка Траутон ми је рекла да она сматра канадски систем бржим и ефикаснијим, баш као и други пружаоци услуге МАИД-а.

„Брине ме да ако неки људи не могу да гутају због процеса њихове болести, и ако не могу да узму читаву количину лека због потешкоћа са дисањем или гутањем, шта ће се онда догодити?&qуот;.

• Пар у срећном браку одлучио да умре - истовремено
• Мајка тражи право на смрт за сина

'Канада је пала са литице'

Али противници тврде да се он користи као јефтинија алтернатива пружању адекватне социјалне или здравствене подршке.

Једна од њих је докторка Рамона Коељо, лекарка опште праксе у Лондону, у Онтарију, чија служба помаже многим маргинализованим групама и онима који имају проблема да добију медицинску и социјалну помоћ.

Она је део Одбора за преглед смрти од МАИД-а, заједно са докторком Траутон, који анализира све случајеве у покрајини.

Докторка Коељо ми је рекла да је МАИД „потпуно ван контроле&qуот;.

„Не бих то назвала чак ни склиском падином&qуот;, каже она. „Канада је већ пала са литице.&qуот;

„Кад људи имају суицидалне мисли, ми бисмо им обично помагали саветовањем и негом, и људима са смртним и другим болестима могли смо да ублажимо патњу и помогнемо им да имају бољи живот&qуот;, каже она.

„А опет сада то гледамо као одговарајући захтев да умру и да им се оконча живот веома брзо.&qуот;

Док сам био на клиници докторке Коељо, упознали су ме са Вики Велан, пензионисаном медицинском сестром чија је мајка Шерон Скрибнер умрла у априлу 2023. године од рака плућа у 81. години.

Вики ми је рекла да је у последњим данима њене мајке у болници њој упорно била нуђена опција МАИД-а од медицинског особља, описујући то као „продају стратегију&qуот;.

Њена породица, која је католичка, извукла је њихову мајку из болнице да би ова могла да умре код куће, где Вики каже да је њена мајка имала „лепу, мирну смрт&qуот;.

„Тај програм чини да помислимо да ми не може да издржимо и да не смемо нимало да патимо и да су сада некако они одлучили да умирање мора бити потпомогнуто, а овамо смо умирали сами годинама.

„Одједном сада говоре људима да је то боља опција. То је лаган излаз и мислим да то људима одузима наду.&qуот;

• Скоро свака двадесета смрт у Канади је медицински потпомогнута
• Британски парламент гласао за закон о помоћи при умирању

„Није како желим да живим&qуот;

Да ли је Канада, дакле, пример „склиске падине&qуот;?

Свакако је истина да су се критеријуми за подобност ове услуге драматично проширили откако је закон уведен пре девет година, тако да би за критичаре одговор био убедљиво потврдан и послужио као упозорење за Велику Британију.

Канадски закони о потпомогнутом умирању били су усмеравани судским одлукама.

Њен Врховни суд упозорио је парламент да забрана потпомогнутог умирања крши Повељу о правима и слободама ове земље.

Проширење подобности за оне који нису смртно болесни делимично је била реакција на једну другу судску одлуку.

У Великој Британији, судије највиших судова изнова су понављале да је било каква потенцијална промена закона у вези са потпомогнутим умирањем питање за Парламент, након што су такви као што су Тони Никлинсон, Дајен Прити и Ноел Конвеј поднели тужбе тврдећи да бланко забрана потпомогнутог самоубиства крши њихова људска права.

Ејприл зна да би неки људи могле да је погледају, као младу жену, и запитају се зашто она жели да умре.

„Ми смо мајстори за маскирање и да не дозвољавамо људима да виде да патимо&qуот;, каже она.

„Али у реалности, има дана кад ја то напросто више не могу да сакријем, а има и много дана кад не могу да подигнем главу са јастука и не могу више да једем.

„То није како желим да живим наредних, 10, 20 или 30 година.&qуот;

Додатно извештавање: Џошуа Фалкон

• Холандија одобрила еутаназију и деце млађе од 12 година
• Тражила еутаназију и добила - доктори сад морају пред суд

Како је у Америци?

Широм САД, потпомогнуто умирање, које неки критичари више воле да називају потпомогнутим самоубиством, легално је у 10 савезних држава, баш као и у Вашингтону.

Орегон је био једно од првих места на свету које је понудило помоћ при умирању за неке пацијенте, 1997. године, и има више од 25 година искуства за собом.

То је постао модел на којем су се заснивали други амерички закони о потпомогнутом умирању.

У Орегону, потпомогнуто умирање је доступно за смртно болесне, ментално способне одрасле особе за које се очекује да ће умрети у року од шест месеци ' и то морају да одобре два лекара.

Од 1997. године, смртоносна доза лека била је преписана за 4.274 људи - са 2.847 (67 одсто) смрти.

Две трећине пацијената у држави који су затражили помоћ да умру прошле године имало је рак.

Отприлике сваки десет је имао неуролошко стање и отприлике исти проценат срчано обољење.

Од 367 пацијената који су узели смртоносну дозу лека прошле године, огромна већина (91,6 одсто) рекла је да је главни разлог за бригу био губитак самосталности, док су остали навели:

• Губитак достојанства - 234 пацијената (63,8 одсто)
• Губитак контроле над телесним функцијама - 171 (46,6 одсто)
• Забринутост да су постали терет породици и пријатељима - 159 (43,3 одсто)
• Неодговарајућа контрола бола - 126 (34,3 одсто)
• Финансијске импликације лечења - 30 (8,2 одсто)

У Орегону, као и у другим америчким државама које дозвољавају потпомогнуто умирање, смртоносни лек пацијент мора да узме сам - исто је предложено и у Енглеској и Велсу.

Отприлике сваки трећи којем је преписана смртоносна доза је на крају и узме.

Орегон је важан за присталице потпомогнутог умирања у Енглеској и Велсу зато што они истичу да је закон у овој држави остао ограничен на смртно болесне одрасле особе од његовог увођења.

Међутим, противници указују на то да су нека правила ипак у међувремену попустила.

Укинут је захтев за боравиште, што значи да је услуга отворена за људе изван савезне државе.

Број потпомогнутих смрти је такође значајно порастао током година.

Мушкарац из Калифорније позвао ББЦ да присуствује његовој смрти

Фергус Волш и Камила Хорокс, ББЦ

Ово је последња слика Вејна са супругом Стелом (десно) и децом Емили и Ешлијем (лево), настала на дан његове смрти

Десет је сати изјутра и, за нешто више од два сата, Вејн Хокинс ће бити мртав.

Сунце обасјава бунгалов у којем овај осамдесетогодишњак живи у Сан Дијегу, у Калифорнији, са Стелом, супругом са којом је у браку више од пет деценија.

Куцам на врата и упознајем његову децу - Емили (48) и Ешлија (44) - који су провели последње две недеље уз оца.

Вејн седи на фотељи на којој проводи већину дана.

Смртно болестан, сувише је слаб да би напуштао кућу.

Позвао је ББЦ новинаре да присуствују његовој смрти по калифорнијским законима о потпомогнутом умирању.

Ако посланици у Лондону буду гласали за легализацију ове праксе у Енглеској и Велсу, то ће омогућити неким смртно болесним људима да умру у Великој Британији на исти начин.

Упозорење: У тексту су детаљи и описи који би за неке људе могли да буду узнемирујући

Пола сата након што сам стигао у Вејнову кућу, гледам га како гута три таблете против мучнине, чија је сврха да смање ризик од тога да поврати смртоносне лекове које планира ускоро да узме.

Јесте ли сигурни да вам је овај дан последњи?, питам га.

„Потпуно сам посвећен&qуот;, одговара он.

„Чврсто сам решио и донео одлуку пре више недеља - од тада се нисам поколебао.&qуот;

Његова породица тражи једну последњу фотографију, коју правим, и можете да је видите на врху ове странице.

Као и обично, Стела и Вејн се држе за руке.

Убрзо потом, пристиже доктор Дони Мур.

Он је имао прилику да упозна породицу у последњих неколико недеља, посетивши их у неколико наврата док је истовремено водио властиту клинику за окончање живота.

Према калифорнијском закону, он је оно што је познато као задужени лекар који мора да потврди, поред другог лекара, да је Вејн подобан за помоћ при умирању.

Улога доктора Мура је да буде делом лекар, делом саветник у овој ситуацији, у којој се већ раније нашао у 150 случајева потпомогнуте смрти.

На високој полици у Вејновој спаваћој соби налази се смеђа стаклена флаша која садржи фини бели прашак - мешавину пет лекова, седатива и средстава против болова, која је била испоручена на његову кућу четири недеље раније.

Дозе лека унутра су стотинама пута јаче од оних који се користе у редовном здравству и „гарантовано&qуот; су смртоносне, објашњава доктор Мур.

За разлику од Калифорније, предложени закон у Вестминстеру би захтевао од лекара да лично донесе такав лик њима.

Кад Вејн сигнализира да је спреман, доктор меша лекове са соком од вишње и ананаса да би ублажио његов горак укус - и предаје му ружичасту течност.

Нико, чак ни доктор, не зна колико дуго ће му бити потребно да умре након што узме смртоносне лекове.

Доктор Мур ми објашњава да, према његовом искуству, смрт обично наступа од 30 минута до два сата после узимања лека, али је у једној прилици било потребно чак 17 сати.

Ово је прича о томе како је и зашто Вејн одлучио да умре.

И зашто су неки други људи одлучили да не пођу истим путем.

Први пут смо упознали брачни пар неколико недеља раније, кад је Вејн објаснио зашто ће спровести у дело одлуку да има потпомогнуту смрт - контроверзну меру у другим деловима света.

„Неких дана је бол малтене више него што могу да поднесем&qуот;, рекао је он.

„Не видим никакав смисао у спором и болном умирању, док су на вас привезане разне ствари – интубација, цевчице за храњење&qуот;, казао ми је он.

„Не желим ништа од тога.&qуот;

Вејн је испричао како је гледао двојицу рођака како умиру „несрећним&qуот;, „грозоморним&qуот; смртима од срчане инсуфицијенције.

„Мрзим болнице, оне су грозне. Пре бих умро на улици.&qуот;

• Шпанија легализовала еутаназију
• Новозеланђани на референдуму легализовали еутаназију

Вејн је упознао Стелу 1969. године; њих двоје су се венчали четири године касније.

Испричао нам је да је то било нешто попут уговореног брака, јер је његова мајка упорно позивала Стелу на вечеру све док на крају није био стављен пред свршен чин да је позове да изађу.

Живели су много година у Аркати, у северној Калифорнији, окружени густом шумом секвоје, где је Вејн радио као пејзажни архитекта, док је Стела била наставница у основној школи.

Ишли су на летовање и камповање заједно са децом.

Сада је Вејн смртно болестан од инсуфицијенције срца, што га је већ довело близу смрти.

Он има и мноштво других здравствених проблема, међу којима су рак простате, цироза јетре и сепса, што му изазива озбиљне болове у кичми.

Од њега се очекује да поживи мање од шест месеци, што га и квалификује за потпомогнуту смрт у Калифорнији.

Његов захтев за смрт био је одобрен од два доктора, а смртоносни лек ће дати самом себи.

Током нашег првог сусрета затражио је да се ББЦ врати да би присуствовао његовом последњем дану, рекавши да жели да смртно болесне одрасле особе у Великој Британији имају исто право на потпомогнуту смрт као и он.

Доктор Дони Мур каже да је учествовао у десетинама потпомогнутих смрти

„Велика Британија је прилично добра са слободама, а ова је само још једна од њих&qуот;, рекао је он.

„Људи би требало да могу да бирају време своје смрти док год испуњавају услове као што су преосталих шест месеци живота или мање од тога.&qуот;

Стела (78) подржава његову одлуку.

„Познајем га више од 50 година. Он је веома самосталан човек. Одувек је знао шта жели у животу и одувек је поправљао ствари. На тај начин функционише и сада. Ако је ово његов избор, дефинитивно се слажем с њим и видела сам га како се истински пати са овом болешћу коју има. Не желим му то.&qуот;

Вејн би се квалификовао за процес према предложеним новим законом о потпомогнутом умирању у Енглеској и Велсу.

Ове мере ће се вратити у Доњи дом касније овог месеца, када ће сви посланици добити прилику да расправљају и гласају о изменама предлога закона о смртно болесним одраслим особама (окончање живота).

Предложени закон, који је поднела лабуристичка посланица Ким Ледбитер, каже да свако ко жели да оконча властити живот мора да има менталну способност да сам донесе ту одлуку, мора од њега да се очекује да ће иначе умрети у року од шест месеци и мора да да две одвојене изјаве - потписане и у присуству сведока - о жељи да умре.

Мора да задовољи два независна лекара да је подобан.

Посланици у Вестминстеру су гласали да подрже потпомогнуто умирање у начелу у новембру прошле године, али су остали огорчено подељени по овом питању.

Ако на крају буду одлучили да подрже предлог, он би могао да постане закон током наредне године а да ступи на снагу у оквиру наредне четири.

Постоје поделе и овде у Калифорнији, где је потпомогнуто умирање уведено 2016. године.

Мишел и Мајк Картер, обоје са 72 године и у браку 43 године, лече се од рака – Мајк има рак простате који се проширио на лимфне чворове, а Мишел има узнапредовали смртоносни рак јајника који се проширио на већи део њеног тела.

„Држала сам мајку за руку док је умирала; држала сам оца за руку док је умирао&qуот;, рекла ми је Мишел.

„Верујем да постоји слобода избора, међутим, кад сам ја у питању, бирам палијативну негу… Имам Бога и имам добре лекове.&qуот;

Мишелин лекар, специјалиста за палијативну негу доктор Винсент Нгујен, тврдио је да закони о потпомогнутом умирању у САД доводе до „тихе принуде&qуот; због које рањиви људи мисле да је њихова једина опција да умру.

„Уместо да се окончавају животи људи, хајде да осмислимо програме за њихову негу&qуот;, рекао је он.

„Нека знају да су вољени, да су жељени и да су вредни тога.&qуот;

Он каже да овај закон значи да се доктори од исцелитеља сада доживљавају као убице, док је порука здравственог система „да вам је боље да сте мртви, зато што сте скупи и ваша смрт је јефтинија за нас.&qуот;

Неки активисти за права особа са инвалидитетом кажу да се због потпомогнутог умирања осећају небезбедно.

Ингрид Тишер, која има мишићну дистрофију и хроничну респираторну инсуфицијенцију, рекла ми је: „Порука коју то шаље људима са инвалидитетом у Калифорнији је да заслужују потпомогнуто самоубиство уместо превенцију суицида кад изразе жељу да умру.&qуот;

„Шта то говори о томе ко смо ми као друштво?&qуот;.

Критичари често кажу да једном кад је потпомогнуто умирање легализовано, временом заштита око таквих лекова еродира у склопу „склиске падине&qуот; ка опуштенијим критеријумима.

У Калифорнији је испочетка постојао обавезни период хлађења од 15 дана између првог и другог захтева пацијента за помоћ при умирању.

То је смањено на 48 сати зато што су многи пацијенти умирали током периода чекања.

Верује се да ће процес одобрења замишљен у Вестминстеру износити око месец дана.

'Збогом', каже Вејн породици

Испред Вејнове куће ујутро на дан његове смрти, усамљена птица почиње да пева гласну и сложену мелодију.

„Ено оног дрозда тамо напољу&qуот;, каже Вејн Стели, док им осмеси титрају на лицима.

Вејн мрзи ту птицу зато што му не да ноћу да спава, шали се Стела, док га држи за руку са једне стране поред његове фотреље.

Емили и Ешли су крај Стреле.

Доктор Мур, који седи са Вејнове друге стране, предаје му ружичасту течност коју овај испија без оклевања.

„Лаку ноћ&qуот;, каже он својој породици ' типичан хумор од човека који је рекао да је чврсто решен да умре према властитим условима.

Сад је 11.47 сати.

После два минута, Вејн каже да му се спава.

Доктор Мур му каже да замисли да хода у бескрајном мору цвећа са благим поветарцем на кожи, што делује одговарајуће за пацијента који је провео толики део живота у природи.

После три минута, Вејн улази у дубоки сан из којег се никад више неће пробудити.

У неколико наврата подиже главу да би дубоко удахнуо без отварања очију, а у једном тренутку чак почиње тихо да хрче.

Доктор Мур говори породици да је ово „најдубљи сан који можете да замислите&qуот; и уверава Емили да не постоји шанса да се њен отац пробуди и пита: „Да ли је успело?&qуот;

„Ох, то би тако личило на њега&qуот;, каже Стела уз смех.

Породица почиње да се присећа одмора у планинама и вожњи у великом комбију који су претворили у кампер.

„Ја и тата смо га изоловали и поставили кревет позади&qуот;, каже Ешли.

На зиду су фотографије Емили и Ешлија као мале деце поред огромних изрезбарених бундева за Ноћ вештица.

Доктор Мур и даље милује Вејнову руку и повремено му проверава пулс.

За човека за кога Емили каже да је „увек ходао, увек био напољу, увек био активан&qуот;, ово су последњи тренуци животног путовања, проведени у окружењу оних који му највише значе.

У 12.22, доктор Мур каже: „Мислим да је преминуо... Сада је у миру.&qуот;

Напољу је дрозд ућутао.

„Нема више бола&qуот;, каже Стела загрливши децу.

Излазим напоље да оставим породицу насамо и мало размислим о ономе што смо управо видели и снимили.

Извештавам о медицинској етици за ББЦ више од 20 година.

Био сам присутан испред стана у Цириху 2006. године у којем је докторка Ен Тарнер, пензионисана лекарка, умрла уз помоћ групе Дигнитас, али у Калифорнији је био први пут да сам био очевидац потпомогнуте смрти.

Ово није само прича о смрти једног човека у Калифорнији - ово је прича о нечему што би могло да постане реалност и у Енглеској и Велсу за оне који се квалификују за потпомогнуту смрт и одлуче да умру на овај начин.

Било да сте за предложени нови закон у Вестминстеру или против њега, смрт вољене особе је дубоко лично и емотивно време за породицу.

Свака смрт оставља трага, баш као што ће то учинити и Вејнова.

Додатно извештавање: Џошуа Фалкон

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.10.2025)