Царине: Трамп се привремено повукао, али партији ни издалека није крај
Кинеска привреда је свакако претрпела тежак ударац од казнених царина на њеном највећем тржишту.
Трамп и људи око њега уложили су херојске напоре како би представили протекле дане мање хаотично.
У тренутку писања овог текста, Трампова партија шаха у четири димензије зауставила је Кину.
Кинеска привреда је свакако претрпела тежак ударац од казнених царина на њеном највећем тржишту.
Али чак и кад се узме у обзир председниково повлачење, Америка је подигла огроман царински зид, који није виђен још од 1930-их година прошлог века.
Свету су остале универзалне царине од 10 одсто, без обзира на то да ли та земља (на пример, Велика Британија или Аустралија) заправо продаје мање Америци него што Америка продаје њој.
Тренутно не постоји разлика између Европске уније, која има велики трговински дефицит у роби и била је спремна да одговори одмаздом, и Енглеске.
- Да ли је могућ трећи мандат Доналда Трампа
- Трамп прогласио трговински рат свету, Србија прошла најлошије на Балкану
- Русија наставља сарадњу са Америком упркос Трамповој изјави да је 'веома љут' на Путина
Такође, људи нервозно ишчекују шта би могло да следеће да се догоди.
Једно од питања је да ли ће председник Трамп увести царине на лекове, другу највећу извозну робу за Енглеску.
Плус, у игри је и потенцијални логистички хаос од слабо примећеног вишемилионског лучког пореза на сваки брод који пристане у Америци а „прављен је у Кини&qуот;.
То је више од половине светске трговинске флоте – а на снагу треба да ступи следећег петка.
Чак и уз Трампову декларисану паузу од 90 дана на примену већих царина, преостаје превише неизвесности да би компаније пролазиле кроз мукотрпно преусмеравање светске трговине.
Последице по Кину
Кључно питање данас, међутим, јесте да ли су две највеће светске економске суперсиле укрстиле рогове као успаљени јелени.
Царине при овим астрономски високим стопама тешко погађају пословања обе земље које заједнички чине око 3 одсто читаве светске трговине.
Главни ауто-пут светске привреде је практично одсечен.
Видљиве, опипљиве последице свега овог постаће веома стварне веома брзо: кинеске фабрике ће се затворити, а радници ће морати да лутају од погона до погона у потрази за послом.
Пекинг ће морати да организује стимулативни пакет да би надокнадио губитак читавих процената БДП-а, што је она врста ствари које се догоде кад природна катастрофа сравни неки велики град са земљом.
Болно, али решиво по одређену цену, мада не заувек.
У међувремену, САД ће доживети да потрошачке цене скоче у небеса.
Председник Трамп би могао да наложи овим америчким компанијама да не подижу цене, али последице ће почети да се осећају веома брзо.
У теорији ће то бити у супротности са оним што се дешава у другим земљама у свету.
Преко границе у Канади, или у Европи, не само да неће бити таквог пораста цена робе из Кине, већ би цене чак могле да почну да опадају.
Од трговинских ратова до ратова валута
Трговински ратови ових размера не остају ограничени само на проток робе.
Они обично прерастају у ратове валута.
Оно што смо видели пре неко вече била је трговинска пометња која се проширила на кредитна тржишта, нарочито на америчко тржиште обвезница, пошто је већ погодила цене акција.
И заиста, дошло је до непроцењивог разоткривања теорије игре у овом сукобу.
Трампова администрација је обелоданила кључну тачку притиска својом забринутошћу за „весело&qуот; – како га је Трамп назвао – тржиште обвезница.
И док се вечерња трговина дугом америчке владе настављала у Азији, ефективна каматна стопа на те обвезнице скочила је на 5 одсто.
Та врста зајмова не би смела да се креће на тако хаотичан начин.
Последњи пут када се овакво нешто дешавало било је током „трке за кешом&qуот;, кључним тренутком финансијске крхкости на самом почетку пандемије.
Свет се усредсредио на питање живота или смрти у марту 2020. године, али је ова потенцијална додатна криза била ублажена само хитном интервенцијом.
Практично гледано, председников корак уназад био је нека врста хитне промене политике.
Да ли је кинеска влада стајала иза тог пораста продаје обвезница америчке владе у Азији?
Вероватно није.
Међутим, оно што се десило у среду указало је на Трампову рањивост.
Каматне стопе обвезница америчке владе скочиле су на 5 одсто у вечерњем трејдингу у Азији.
Кина је други највећи поседник дуга америчке владе на свету и ако би се одлучила за то, одбацивање тог дуга био би катастрофалан за Америку.
Али ако би то урадила, то би значило узајамно осигурано економско уништење – губици за Кину били би огромни.
Још важније, оно што су тржишта обвезница поручивала Трампу било је да су дубоко скептична према његовој политици царина.
Америка поседује Федералне резерве, које имају извесну моћ да умире тржишта обвезница.
Али у овом тренутку не изгледа као да ће им њихов председник Џером Пауел прискакати у помоћ.
Скептицизам тржишта обвезница одражава сентимент новог министра финансија Скота Бесента.
Он сада врши притисак на Трампа да постигне трговинске споразуме са савезницима зато што је Америци потребно да се они ухвате у коштац са Кином.
Имајући у виду да је Америка претходно назвала те исте блиске савезнике преварантима, пљачкашима и сецикесама, нема шансе да је то све време била њена стратегија.
А то јесте важно.
Америци су потребни ЕУ, Велика Британија и остатак Г7 на њеној страни кад је у питању Кина.
Кини је вероватно потребно само да те земље остану неутралне и наставе да усисавају њене извоз.
Остатак света је видео како се Трампов тим мучи да објасни увођење царина острвима на којима живе пингвини или сиромашним афричким привредама и како председник лично понавља тврдњу да намерно руши берзу.
И били су сведоци чињенице да су царинске стопе промењене након што су већ ступиле на снагу, као и апсурдне природе једначина уз чију помоћ су израчунате.
У том контексту је Трампово руковање ситуацијом вратило полуге моћи назад у руке остатка света, зато што ни пријатељ ни непријатељ неће знати око чега тачно преговара са оваквом Америком.
Дошло је до затишја, које су сви једва дочекали, али оно би могло да буде поприлично кратког века.
- Анализа ББЦ уредника: 2025. као 1968. и 1989, после ње можда више ништа неће бити исто - због Трампа
- Може ли Европа да се одбрани без Америке
- Трамп је растурио светски поредак и оставио европске земље да се брзо снађу како знају и умеју
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.13.2025)














