Избори у Никшићу и Херцег Новом: Без већих промена

У другом највећем граду у Црној Гори све је мање-више исто после недељних локалних избора.

Странке које чине власт и на државном нивоу највероватније ће остати на челу Никшића, упркос спорењима да ли би носилац листе коалиције „За будућност Никшића&qуот; (ЗБНК) Марко Ковачевић требало да остане председник општине.

Према прелиминарним и незваничним резултатима, опозициона Демократска партија социјалиста (ДПС) остала је појединачно најјача, али не може да направи власт.

ДПС је, према тим резултатима, освојио 14.196 гласова (16 мандата), ЗБНК 13.986 (15 мандата), Покрет Европа сад (ПЕС), на чијем је челу црногорски премијер Милојко Спајић, 5.109 (пет мандата), Демократе 2.962 (три мандата), а Европски савез 2.075 (два мандата).

Парламентарни статус нису избориле неке странке, међу којима Грађански покрет (ГП) УРА Дритана Абазовића, који је добио тек 764 гласа, преносе подгоричке Вијести.

Пошто никшићки парламент има 41 одборничко место, за формирање власти потребан је најмање 21 глас.

Ако се ЗБНК, ПЕС и Демократе договоре, имали би већину од 23 одборника.

У истом дану гласало се и на мору, у приморској општини Херцег Новом, где се девет листа борило за 34 места у локалном парламенту.

Ни тамо није било промена.

Демократска Црна Гора, која је на изборе изашла са Удружењем грађана „Отворена Бока&qуот;, прогласила је победу на локалним изборима у Херцег Новом.

Листа на чијем челу је садашњи председник општине Стеван Катић, освојила је, према њиховим пројекцијама, 12 мандата, јавља Радио-телевизија Црне Горе.

• Зашто су важни избори у Никшићу
• Избори у Подгорици: ДПС-у највише гласова, али тас на ваги биће листа председника Црне Горе
• Шта је Мило Ђукановић Никшићу, а шта Никшић Милу Ђукановићу

Избори у Никшићу су врло значајни јер представљају одмеравање политичке снаге партија на власти и у опозицији, рекла је уочи избора Николета Ђукановић, доценткиња Универзитета Доња Горица у Подгорици.

„Никшић је дуго био стожер данашњег опозиционог ДПС-а и његових коалиционих партнера, а у овом последњем сазиву, власт у локалном парламенту формирала је актуелна парламентарна већина&qуот;, каже за ББЦ на српском.

На претходним изборима 2021, листа предвођена ДПС-ом тадашњег црногорског председника Мила Ђукановића, остварила је најбољи појединачни резултат, али недовољан да формира већину.

Власт су формирале листе За будућност Никшића тадашњег Демократског фронта, чији је Ковачевић био кандидат, и Мир је наша нација предвођена Демократама Алексе Бечића.

Странке су тада биле део нове владајуће коалиције на државном нивоу у Црној Гори, свеже формиране после пораза ДПС-а у лето 2020. године.

Црна Гора, која је прогласила независност 2006. године, од 2017. чланица је НАТО савеза и важи за једног од најперспективнијих кандидата за чланство у Европској унији на Балкану.

• Како су Мило Ђукановић и Момир Булатовић дошли на власт у Црној Гори
• Успон Мила Ђукановића - од раскида са Милошевићем до најдуговечнијег лидера Црне Горе

Борба за Никшић 2.0.

Родно место Мила Ђукановића, симбола дуготрајне власти на Балкану, предводника деценијама неприкосновене странке ДПС, последњих година снажно је упориште просрпских странака.

Предводе их Милан Кнежевић и Андрија Мандић, председник Скупштине Црне Горе, обојица блиски званичном Београду.

Они су били стожери и коалиције Демократски фронт која се распала 2023.

Протекла кампања у Никшићу је била мирнија него пре четири године и готово незанимљива, указује политиколошкиња.

„И даље је функционерска, видимо злоупотребу ресурса, како државних, тако и локалних.

„Приметне су примесе утицаја фактора са стране, али је на претходним изборима, било продорније и видиљивије, те је и њихов утицај на крајњи резултат био већи&qуот;, каже Николета Ђукановић.

Проблем су и даље несређени бирачки спискови који не одражавају реално стање, али то погодује свим политичким странкама без изузетка, додаје она.

У Никшићу према последњем попису живи нешто више од 66.000 хиљада људи, али је приметан одлазак младих, што није реткост на читавом Балкану.

Политичари су током предизборне кампање углавном говорили о економским и социјалним питањима - повећању плата и животног стандарда.

Али нису изостајале и идентитетске поруке, указује Николета Ђукановић.

„Томе се углавном окретала опозиција питајући се да ли су Црногорци у Никшићу, али и у целој Црној Гори угрожени утицајем Београда и Русије, али и њихових експоната у Подгорици и бивших чланица ДФ-а&qуот;, утисак јој је.

• Кад ни породица не гласа за кандидата на изборима
• Попис у Црној Гори: Најбројнији Црногорци и православци, најзаступљенији српски језик

Херцег Нови: 'Мирно море'

На приморју је било много мање напето.

У односу на Никшић, мање се говорило о изборима у Херцег Новом, где су Бечићеве демократе годинама на власти - а тако ће вероватно и остати.

У недељу је нешто више од 25.000 гласача у Херцег Новом бирало седми састав локалне скупштине од стицања независности 2006. године.

За мандате у локалном парламенту борило се девет листа, а према незваничним резултатима највише гласова освојила коалиција предвођена Демократама.

Листе „Стеван Катић - Знамо се по дјелима&qуот; освојила је 12 мандата уз подршку од 31,90 одсто бирача.

На другом месту је „Новска листа - Наш град, наш брод&qуот;, која је освојила 10 мандата и 25,51 одсто гласова.

Трећу позицију деле две листе са по пет мандата.

Листа „За будућност Херцег Новог и Боке&qуот; освојила је 12,54 одсто гласова, док је &qуот;ДПС - Херцег Нови - Град какав нам треба&qуот; остварила резултат од 15,03 одсто.

У локални парламент улазе још и листа „Грађански покрет за Херцег Нови - Идемооо&qуот; са једним освојеним мандатом и 4,57 одсто гласова, као и „УРА - Другачије - др Дритан Абазовић&qуот;, која је такође освојила један мандат уз 3,60 одсто подршке.

Мандат је освојила и листа „Европски савез - Најбоље што можеш - СД, СДП, ЛП и грађани&qуот;, са освојених 3,42 одсто гласова.

Политичка ситуација у Црној Гори се у последњих пет година знатно променила.

После 2020. и пада са власти ДПС и Мила Ђукановића, земља је била у политичком лимбу, без стабилне владајуће већине, па се неколико пута ишло на биралишта.

У међувремену је дошло и до раскола двојице нових најмоћнијих личности црногорске политике - председника Јакова Милатовића и Милојка Спајића, дојучерашњих сабораца.

„Политичка сцена је толико затрована, да мислим да би многим партијама много паметније било да су у опозицији и да остваре циљ који су обећали грађанима, него да преизборна обећања буду празна прича&qуот;, каже Николета Ђукановић.

• Раскол у Европи сад: Следи ли Црној Гори нова политичка криза
• Шта је у Црној Гори променио успон Покрета Европа сад, а где су данас партије које су срушиле власт ДПС-а
• Реконструисана Владе Црне Горе: Ушли министри из просрпских странака и Бошњаци

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.14.2025)