BBC vesti na srpskom

Шта је кривично дело изазивање панике и може ли се злоупотребити

Од бивших југословенских република, ово кривично дело имају још само Србија и Црна Гора, док у већини европских држава оно не постоји.

BBC News 14.04.2025  |  Јелена Субин - ББЦ новинарка
policija, policija srbije, srpska policije
Фонет
Са једног од ранијих протеста у Новом Саду (архивска фотографија)

Праћење временске прогнозе ми је хоби.

Али када сам хтела на друштвеној мрежи да објавим да ће за викенд дувати јак, олујни, ветар праћен кишом, другарица ме је опоменула и рекла да то не радим.

„Хоћеш да те приведу због ширења панике.

„Знаш ли да можеш у затвор због тога јер је то кривично дело”, насмејала се, а мени није било пријатно.

Кривично дело изазивање панике и нереда уведено је у Кривични законик Србије 2005. године.

Дејан Илић, колумниста и публициста Пешчаника, приведен је због овог кривичног дела задржан 48 сати у полицији, саопштило је Треће основно јавно тужилаштво у Београду,

Убрзо је пуштен на слободу, али уз кривичну пријаву.

„Ово кривично дело постојало је и раније, у време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

„И тада је било оштро критиковано, јер је погодно за злоупотребу и притисак на политичке неистомишљенике”, каже Иван Ђокић са Правног факултета у Београду за ББЦ на српском.

„Ко изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира (...), казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

„Ако је дело учињено путем средстава јавног информисања, казна затвора је од шест месеци до пет година&qуот;, пише у Кривичном закону.

Људи морају конкретно и тачно да знају на шта се забрањено понашање односи, а овде је то тумачење прилично широко и даје простор да се употреби и злоупотреби, додаје Ђокић.

„Од бивших република СФРЈ ово дело имају само Србија и Црна Гора, док у већини европских држава оно не постоји”, каже он.

Због чега је саслушан колумниста?

У емисији на ТВ Нова 29. марта Дејан Илић је између осталог рекао: „Имате да бирате - или ћете тим људима отворити врата да се склоне, а отварање врата је та прелазна влада, или ћете се помирити са тим да ће тећи крв улицама, да ћемо изгубити не знам колико живота и не знамо чије животе, да бисмо се ослободили њих”.

Десетак дана касније је приведен.

„По мени, то је мишљење које је у јавности изговорено безброј пута.

„Неразумно је да се због тога кривично гони”, каже Владица Илић из Београдског центра за људска права за ББЦ на српском.

Каже да је задржавање од 48 сати изузетна мера, а не правило.

„Ово је порука за све људе који данас говоре критички и слободно како могу да заврше”, каже.

На друштвеним мрежама брзо се проширила вест да је Илић приведен.

Међутим, прошло је мање од 48 сати када је Илић одведен на саслушање код тужиоца заједно са адвокатом, после чега му је укинута мера задржавања, саопштило је Министарство унутрашњих послова Србије.

Шта је спорно са кривичним делом изазивања панике и нереда?

Дело је непрецизно и оставља простор за широко тумачење, кажу правници.

„Паника није баш јасно законом дефинисана и отвара могућност да се свашта стави ако је неко злонамеран”, каже Стефан Ћорда, адвокат за ББЦ на српском.

Тај који изговара лажну вест, наставља Ћорда, мора да зна да она није истинита, а то је често тешко доказиво, а нарочито да је довела и до стварања панике.

„Да неко свестно шири лажну вест је најтеже доказати”, истиче Ћорда.

Сличног става је и доцент са Правног факултета.

„Тешко је некада утврдити и доказати када је реч о ставовима, мишљењима и тврдњама да ли су лажне или не”, каже Иван Ђокић.

Када је нешто очигледно - није проблем, али у пракси је то редак случај, додаје.

„Чак и када је вест допринела тежем нарушавању јавног реда и мира и то је ствар процене, јер шта је 'теже' даје простор за неко тумачење.

„И раније је ово дело било погодно средство да се власт разрачуна са неким политичким противницима и неистомишљеницима”, каже.

Тужилац може лако неког да оптужи за изазивање панике, али постоји неко поверење у правосудни ситем, објашњава.

„Ипак, то даје простор за притисак на људе.

„Отвара простор за озбиљне злоупотребе”, каже Ђокић.

Адвокат Ћорда истиче да је овим делом дата велика моћ државним органима и да могу свакога да оптуже за оно што им не одговара.

„Тако покушавају да угасе слободу говора и слободу мишљења, под изговором изазивања панике и нереда.

„Идеја је да се унесе страх у народ, тачније, не да се јавност заштити, већ да се застраши”, каже Ћорда.

Ковид паника и звучни топ

Када је на почетку пандемије 2020. године многима стигла СМС порука да ће Србију задесити италијански и шпански сценарио, где је било много заражених, подношене су кривичне пријаве због ширења панике.

„Тужбе су стизале против директора оператера који је слао СМС, али и тадашњег Кризног штаба (државног тела основаног за решавање здравствене кризе).

„Врло брзо је уследило ванредно стање, па су се оптужени бранили да то ипак није била лажна вест”, објашњава Ћорда.

Током пандемије било је и привођења становника у Србији због „ширења страха и панике” око вакцинације.

Нарочито оних који су били и највећи противници имунизације, о чему су писали на друштвеним мрежама.

О истом делу говори се и ове године после великог студентског протеста у Београду 15. марта.

Прво основно тужилаштво у Београду прво је покренуло истрагу да ли су они који су тврдили да су „били изложени удару звучног топа” починили кривично дело изазивања панике и нереда.

Исто тужилаштво је потом отворило истрагу да би утврдило шта се тачно догодило у центру Београда.

„Тужилаштво у Србији је врло брзо рекло да није био звучни топ, док Европски суд за људска права у Стразбуру тражи да државни органи спроведу делотворну истрагу.

„Не може се на основу два сведочења нешто одбацити. Србија често губи спорове у Стразбуру, јер се поступци покрећу или одбацују без делотворне истраге”, каже Стефан Ћорда.

Тек када је Стразбур реаговао, тужилаштво у Србији је зауставило поступак по основу изазивања панике, додаје адвокат.

Погледајте видео: Продоран хук, страх и прекид тишине - шта знамо о инциденту на протесту 15. марта

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.14.2025)

BBC News

Прочитајте још

Кључне речи

Забава, најновије вести »