Влада Србије: Ко су министри у тиму Ђура Мацута

Иако настаје у време велике друштвене кризе и вишемесечних антивладиних протеста предвођених студентима, тим премијера Ђура Мацута доноси тек неколицину промена.

Изгласана је у дану када су студенти бициклисти имали састанак са европским парламентарцима у Стразбуру, блокирали улаз у Јавни медијски сервис у Београду, а у Краљеву трајао протест Пумпај, пумпај, Ибар водо.

Нова Влада Србије има 30 чланова, исто колико их је било у кабинету Милоша Вучевића, који је поднео оставку после напада на студенте у Новом Саду у току ноћи 28. јануара.

Не мењају се ни нека имена, нарочито у важним државним ресорима попут финансија, унутрашњих послова, одбране, енергетике и рударства, здравства.

Тако су, између осталих, министарска места задржали Синиша Мали, Братислав Гашић (одбрана), Златибор Лончар (здравство), Дубравка Ђедовић Хандановић (енергетика) и Марко Ђурић (спољни послови).

У министарским фотељама нашле су се и неке новајлије: професор филозофије Дејан Вук Станковић, правник Ненад Вујић, економисткиња Јагода Лазаревић, као и Борис Братина, професор филозофије.

Братина, нови министар за информисање и телекомуникације, једно је од највећих изненађења, јер се раније оштро противио уласку Србије у Европску унију, а на једном протесту је и запалио заставу европског блока.

Србија се, бар декларативно, залаже за улазак у ЕУ, председник Александар Вучић стално понавља да је земља „на европском путу&qуот;, али преговори о приступању европској заједници годинама тапкају у месту.

• Србија добила нову Владу, Мацут премијер
• Шта ради министар без портфеља
• Може ли експертска влада решити кризу у Србији

Блокаде факултета и протеста у Србији трају више од пет месеци, а предводе их студенти који између осталог траже одговорност за погибију 16 људи у паду надстрешнице недавно реконструисане железничке станице у Новом Саду.

Трагедија је покренула масовне протесте широм државе на којима се траже темељне друштвене промене.

Власт понавља да су првобитна четири студентска захтева испуњена, али студенти те тврдње негирају, додајући два нова и не одустајући од блокада факултета.

Осим премијера који је поднео оставку, у новом тиму у Немањиној 11 неће бити ни досадашњег потпредседника Владе Александра Вулина.

Вулин је од руског председника Владимира Путина добио је Орден пријатељства због сарадње тајних служби две земље, а Америка га је ставила под санкције, оптужујући га да је „уплетен у транснационални организовани криминал, илегалне операције наркотицима и злоупотребу јавне функције&qуот;.

У новој влади је девет жена.

Међу њима нема Тање Мишчевић, која је водила министарство за европске интеграције и дуго година је, и пре уласка у владу, сарађивала са европским институцијама.

Нема ни докторке Славице Ђукић Дејановић која се у мандату суочила са највећим протестима баш из ресора којим је управљала - просвете у основним и средњим школама и високом образовању.

Без министарске функције остала је и Ирена Вујовић, која је у претходним владама од 2020. водила ресор о животној средини.

Ко су нови министри?

У новој влади требало би да буде пет министара без портфеља и 10 новајлија.

• Синиша Мали, први потпредседник владе и министар финансија
• Ивица Дачић, потпредседник владе и министар унутрашњих послова
• Адријана Месаровић, потпредседница владе и министарка привреде
• Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде
• Сара Павков, министарка заштите животне средине
• Александра Софронијевић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
• Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике
• Јагода Лазаревић, министарка унутрашње и спољне трговине
• Ненад Вујић, министар правде
• Снежана Пауновић, министарка државне управе и локалне самоуправе
• Демо Бериша, министар за људска и мањинска прав и друштвени дијалог
• Братислав Гашић, министар одбране
• Марко Ђурић, министар спољне политике
• Немања Старовић, министар за европске интеграције
• Дејан Вук Станковић, министар просвете
• Златибор Лончар, министар здравља
• Милица Ђурђевић Стаменковски, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
• Јелена Жарић Ковачевић, министарка за бригу о породици и демографији
• Зоран Гајић, министар спорта
• Никола Селаковић, министар културе
• Милан Кркобабић, министар за бригу о селу
• Бела Балинт, министар науке, технолошки развој и иновације
• Хусеин Мемић, министар туризма и омладине
• Борис Братина, министар информисања и телекомуникација
• Дарко Глишић, министар за јавна улагања
• Новица Тончев, министар без портфеља
• Ђорђе Милићевић, министар без портфеља
• Усаме Зукорлић, министар без портфеља
• Ненад Поповић, министар без портфеља
• Татјана Мацура, министарка без портеља

Нови људи у влади

Међу онима који први пут званично стижу у Немањину 11 је Борис Братина кога је тај позив изненадио, рекао је у дану када је предложен нови састав Владе.

„Морао бих да се присетим шта сам мислио о нашим медијима током претходног периода, али сада није прилика да о томе говорим&qуот;, рекао је Братина.

У званичној биографији пише да је ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Био је апсолвент на Електротехничком факултету, одсек за техничку физику, пре него што се пребацио на филозофију.

На митингу одржаном 24. марта 2009. године у Београду, поводом 10 година од НАТО бомбардовања, запалио је заставу Еворпске уније.

„Или сте Србин и против уласка у Европску унију или сте против Србије.

„Сад ћемо да вам покажемо шта мислимо о уласку у ЕУ... Србија, Русија, не треба нам Унија&qуот;, рекао је пре него што је запалио заставу.

Био је члан крајне десничарског покрета „СНП 1389&qуот;.

Супротстављао се и одржавању „Параде поноса&qуот;.

Попут предложеног мандатара Мацута, и Братина је члан Вучићеве организације у настајању - Покрета за народ и државу.

Велики је противник студентских протеста и блокада факултета широм Србије који трају више од пет месеци, са главим захтевом да се утврди одговорност за погибију 16 људи у паду надстрешнице железничке станице у Новом Саду.

„Све ово што се догађа са универзитетима је чиста злоупотреба и на њу треба законски реаговати, у најмању руку отпустити те наставнике, ако не и друге наставнике, видети улогу ректората у свему овоме и то не само београдског нивоа, него генерално ректората&qуот;, рекао је Братина за Тањуг у децембру 2024, пренео је Истиномер.

Ново име је и Ненад Вујић, министар правде, доскорашњи директор Правосудне академије.

Од октобра 1999. до априла 2000. био је правни саветник у невладиној организацији Фонд за хуманитарно право.

Пружао је правну помоћ избеглицама, расељенима и водио истрагу и извештавање о нестанку Срба и киднапованих људи.

Од маја 2001. до децембра исте године био је правни саветник и заменик шефа канцеларије Норвешког центра за избеглице у Краљеву.

Током каријере највише се бавио људским правима, пише на сајту Правосудне академије.

Међу новим именима је и Дејан Вук Станковић, који од Славице Ђукић Дејановић преузима „врућ кромпир&qуот; и ресор просвете у јеку студентских протеста, али и вишегодишњег незадовољства многих просветних радника.

У званичној биографији се наводи да је Дејан Вук Станковић магистар филозофских наука.

Од 2003. године предаје на Учитељском факултету предмет Филозофија са етиком.

Станковић је један од професора који није подржао студентске протесте и често гостује на разним телевизијама где га представљају као аналитичара.

У мају 2023. нападнут је у једном београдском кафићу.

Крајем 2024. кандидовао се за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Министар науке, технолошког развоја и иновација биће академик Бела Балинт, један од чланова оснивачког одбора Покрета за народ и државу.

Познати хематолог са Војномедицинске академије више од четири деценије запослен је на Институту за трансфузилогију ВМА.

Експериментални је хематолог на Институту за медицинска истраживања, редовни је професор на Медицинском факултету ВМА, али и у Европској школи за трансфузиологију у Милану.

Међу онима који су добили прилику да се докажу су и Јагода Лазаревић, која је задужена за спољну и унутрашњу трговину.

На ово место долази из Министарства спољних послова.

Њен претходник Томислав Момировић оставку на ту функцију поднео је 20. новембра, дан пошто је Вучић изјавио да због трагедије у Новом Саду очекује оставке у влади и на другим местима.

Сара Павков, 33-годишња чланица владајуће СНС, биће министарка животне средине, уместо Ирене Вујовић, у чијем је кабинету и радила.

За њу се први пут чуло 2021. године када је као председавајућа климатског самита ЦОП26 у Глазгову у говору поздравила Вучића, на шта је председник рекао да је то сасвим нормална ствар.

У СНС је од 2012. године, преносе медији.

Драган Гламочић ће други пут водити српску пољопривреду.

На министарско место долази са функције саветника за пољопривреду и аграрну реформу Александра Вучића.

Александра Софронијевић је нова министарка грађевинарства.

Ову функцију је већ обављала од децембра 2024. када је дотадашњи министар Горан Весић поднео оставку због новосадске трагедије.

Софронијевић је била у саставу готово сваке владе од 5. октобра 2000. до данас.

Уочи пада режима Слободана Милошевића, бившег југословенског и српског председника, она је незаконито доделила његовој породици 79 ари и 38 квадратних метара земљишта на Дедињу, саопштила је невладина организација Мрежа за реституцију.

Демо Бериша, председник Матице Албанаца у Србији нови је министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Његово име је и у Вучићевом Покрету за народ и државу.

Радио је у војсци све до 2005. године када се пензионисао.

На место министарке државне управе и локалне самоуправе долази дугогодишња посланица из редова социјалиста Снежана Пауновић.

Нови-стари министри

Један од оних који већ годинама има министарску функцију је Синиша Мали, члан Главног одбора СНС, који ће и у наредном периоду бити задужен за финансије и имаће место првог потпредседника.

Исту функцију по доласку на власт СНС 2012, када је Дачић био премијер, носио је Александар Вучић, тада као министар одбране.

„Синиша Мали је најбољи министар економије у Европи и било би бесмислено мењати га&qуот;, изјавила је Ана Брнабић.

Ивица Дачић наставља са функцијом министра унутрашњих послова.

Ово место му је било поверено и од 2008. до 2014. године у владама са демократама и напредњацима.

Братислав Гашић, један од најбилижих Вучићевих сарадника, остаје министар одбране.

Он је раније био министар унутрашњих послова, а једно време је био на челу српске тајне службе - Безбедносно-информативне агенције.

Златибор Лончар, министар здравља задржао је ову позицију.

На суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића заштићени сведок Дејан Миленковић Багзи оптужио га је за сарадњу са вођом 'земунаца' Душаном Спасојевићем и Милорадом Улемеком Легијом, преноси Истиномер, позивајући се на писање Блица.

Лончар је то демантовао.

Он је био министар од 2014. до 2022, када га је на кратко заменила Даница Грујичић, све до прошле године.

Остаје и Ненад Поповић, са вишегодишњим стажом министра без портфеља - од 2017. до 2022., када је и он направио малу паузу.

Председник је конзервативне и евроскептичне Српске народне партије, која је коалициони партнер СНС, а важи за човека са блиским пословним везама у Русији.

Због сарадње са руским фирмама, од 2023. под санкцијама је Америке.

Никола Селаковић остаје министар културе, Дубравка Ђедовић Хандановић и даље води Министарство енергетике, а одбојкаш Зоран Гајић спорт.

Један од оних који су заротирали фотеље јесте Немања Старовић, који је сада министар за европске интеграције, а не за рад.

На ово министрско место он је заменио Тању Мишчевић, која је од 2013. била шефица Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Србије Евопској унији, а од 2022. до 2024. била је министарка за европске интеграције.

Милан Кркобабић, дугогодишњи лидер Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), који је место на челу ове странке наследио од оца и оснивача ПУПС-а Јована Кркобабића, остаје у фотељи министра за бригу о селу.

Његов син Стефан Кркобабић налази на челу ПУПС посланичке групе у Народној скупштини Србије.

Милица Ђурђевић Стаменковски, лидерка покрета Заветници која је направила коалицију са СНС, иако су донедавно били противници, прелази из ресора за бригу о породици и демографији на чело Министарства за рад.

На министарским функцијама без портфеља требало би да остану Татјана Мацура, Усаме Зукорлић, Ђорђе Милићевић и Новица Тончев.

Министарске функције задржали су и један од главних СНС оперативаца Дарко Глишић (јавна улагања), као и Хусеин Мемић, министар туризма и омладине из СДПС Расима Љајића.

Погледајте видео: Како се прави влада у Србији

Кога нема?

Из претходне владе нема неколико имена.

Поред Вулина и Вучевића, нема ни Славице Ђукић Дејановић из редова Социјалистичке партије Србије, досадашње министарке просвете.

Ни доскорашњи министар пољопривреде Александар Мартиновић није предложен, као ни министарка животне средине Ирена Вујовић.

Међу кандидатима није било ни Томислава Жигманова, из Демократског савеза Хрвата у Војводини који је био министар за људска и мањинска права.

Немањину 11 напушта у јеку низа протеривања Хрвата из Србије.

Без места остаје и Маја Поповић, досадашња министарка правде, једне од најважнијих грана власти, која је годинама на мети великих критика како званичника ЕУ, тако и опозиције и разних невладиних организација.

Владавина права је једна од главних замерки европске владе Србије у преговорима о псрступању и један од кључних услова свим потенцијалним новим чланицама.

Без функције ће остати и научница Јелена Беговић, која је била задужена за ресор науке.

У време док је Беговић била министарка Србија је добила организацију светске изложбене манифестације ЕКСПО 2027, што Вучић и власт означавају као најважнији догађај у новијој историји земље.

Историчар Дејан Ристић више није министар информисања и телекомуникација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.16.2025)