Naučnici pronašli 'do sada najjače dokaze' o životu na dalekoj planeti

Naučnici su pronašli nove, ali nepotvrđene dokaze da na udaljenoj planeti koja orbitira oko druge zvezde mogu postojati naznake života.

Tim sa Kembridža koji proučava atmosferu planete po imenu K2-18b otkrio je znakove molekula koje na Zemlji proizvode samo prosti organizmi.

Ovo je drugi put da je moćni teleskop Džejms Veb (JVST) američke svemirske agencije (NASA) otkrio u atmosferi ove planete hemijske elemente povezane sa životom koji mogu biti obećavajući.

Potrebno je više podataka da bi se potvrdili ovi rezultati, rekao je naučni tim, kao i nezavisni astronomi.

Niku Madhusudan, vodeći istraživač, rekao mi je kako se nada da će uskoro doći do konačnih dokaza.

„Ovo su najjači dokazi do sada o mogućem životu tamo napolju.

„Mogu da kažem da ćemo moći da potvrdimo ovaj signal u roku od jedne do dve godine", dodao je.

Planeta K2-18b je dva i po puta veća od Zemlje i sedamsto biliona milja udaljena od nas.

Teleskop JVST je toliko snažan da može da analizira hemijski sastav atmosfere planete iz svetla koje se probije od malog crvenog Sunca oko kog orbitira.

• Hoćemo li naći život negde drugde u svemiru
• Naučnici su možda pronašli planetu na kojoj je moguć život
• Kako bi život mogao da putuje našom galaksijom

Atmosfera sadrži hemijski potpis najmanje jednog od dva molekula povezanih sa životom: dimetil sulfid (DMS) i dimetil disulfid (DMDS), otkrili su naučnici sa Kembridža.

Ove gasove na Zemlji proizvode morski fitoplanktoni i bakterije.

Iznenađujuće je koliko gasa je otkriveno tokom prozora jednog posmatranja, rekao je Madhusudan.

„Količina ovog gasa koju izračunavamo u atmosferi hiljadama je puta veća od onoga što imamo na Zemlji.

„Dakle, ako je veza sa životom stvarna, onda ova planeta buja od života.

„Ako budemo potvrdili da postoji život na planeti K2-18b, to bi praktično potvrdilo da je život vrlo uobičajen u galaksiji", kaže on.

Mnogo toga je u ovoj fazi još uvek „ako" i „ali", kao što tim profesora Madhusudana otvoreno priznaje.

Kao prvo, ovo najnovije otkriće nije prema standardima traženim da bi se potvrdilo otkriće.

Za to istraživači moraju da budu oko 99.99999 odsto sigurni da su njihovi rezultati ispravni a da se ne radi o slučajnom očitavanju.

U naučnom žargonu to je rezultat pet sigma.

Ovi najnoviji rezultati su tek tri sigma, 99,7 odsto.

Što zvuči kao mnogo, ali nije dovoljno da bi ubedilo naučnu zajednicu.

Ali je mnogo više od rezultata jedan sigma od 68 odsto koji je tim imao pre samo 18 meseci, a koji je u to vreme naišao na mnogo skepticizma naučne zajednice.

Čak i ako Kembridžov tim dođe do rezultata od pet sigma, to neće biti definitivan dokaz da život postoji na ovoj planeti, veruje Ketrin Hejmans sa Univerziteta u Edinburgu i kraljevskoj astronomkinji Škotske, koja je nezavisna od istraživačkog tima.

„Čak i uz tu izvesnost, i dalje je tu pitanje porekla ovog gasa.

„Na Zemlji ih proizvode mikroorganizmi u okeanu, ali čak i sa savršenim podacima ne možemo da kažemo zasigurno da je to biološkog porekla na tuđinskom svetu zato što se u Univerzumu dešava gomila neobičnih stvari a mi ne znamo koje druge geološke aktivnosti bi mogle da se dešavaju na ovoj planeti koje bi mogle da proizvedu te molekule", kaže ona za BBC njuz.

Sa tim stavom slaže se i tim sa Kembridža, koji sarađuje sa drugim grupama da bi video da li DMS i DMDS mogu da se proizvedu neživotnim načinom u laboratoriji.

Druge istraživačke grupe iznele su alternativna objašnjenja bez života za podatke dobijene sa planete K2-18b.

Vodi se burna naučna rasprava ne samo o tome da li su DMS i DMDS prisutni, već i o sastavu same planete.

Razlog zašto mnogi istraživači tvrde da planeta ima ogroman tečni okean jeste odsustvo gasa amonijaka u atmosferi planete K2-18b.

Njihova teorija je da amonijak apsorbuje ogromna vodena masa ispod.

Ali oni jednako mogu biti objašnjeni okeanom otopljene stene, što bi isključilo život, prema profesoru Oliveru Šortlu sa Univerziteta u Kembridžu.

„Sve što znamo o planetama koje orbitiraju oko drugih zvezda potiče od male količine svetla koja se odbije od njihovih atmosfera.

„Tako da je to neverovatno slabašan signal koji moramo da očitamo, ne samo u potrazi za znacima života, već i svega drugog.

„Što se tiče K2-18b, deo naučne rasprave još uvek se vodi o strukturi planete", kaže on.

Nikolas Vogan iz Istraživačkog centra Ejms NASA-e ima još jedno tumačenje podataka.

On je objavio istraživanje koje sugeriše da je K2-18b mini gasni div bez površine.

Oba ova alternativna tumačenja dovele su u pitanje druge grupe po osnovu da nisu dosledne sa podacima iz JVST-a, što samo potcrtava burnu naučnu debatu koja se vodi oko K2-18b.

Madhusudan priznaje da mu još uvek preostaje uspon uz naučnu planinu ako želi da odgovori na jedno od najvećih pitanja u nauci.

Ali on veruje da su on i njegov tim na pravom putu.

„Decenijama od danas, verovatno ćemo se osvrnuti na ovaj period i shvatiti da je to bio trenutak kad nam je živi univerzum bio nadohvat ruke.

„Ovo bi moglo da predstavlja prekretnicu, kada odjednom na fundamentalno pitanje da li smo sami u Univerzumu mi zapravo možemo da odgovorimo", zaključuje on.

• Najveći teleskop na svetu lansiran u svemir - omogućiće nam da vidimo prve zvezde
• Šta otkrivaju prve fotografije „mračnog univerzuma" sa teleskopa Euklid
• Može li biti života na Veneri? Teško

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.17.2025)