Сниматељка: Родна неравноправност и узнемиравање учестали у филмској индустрији

Иако проценат жена на местима фотографа, сниматеља и техничког особља у филмској индустрији и медијима расте, њихов положај често није равноправан у односу на мушке колеге, а сведоци смо и сексуалног узнемиравања, посебно у филмској индустријии, рекла је сниматељка Анђела Достанић. 

На конференцијама за медије и иза филмских и телевизијских камера у последњих неколико година виђа се отприлике сразмеран број мушкараца и жена, са нешто већим уделом мушкараца.

Ипак, пораст заступљености жена у било којој делатности отвара велики простор за родну неравноправност, физичко и вербално узнемиравање, па чак и говор мржње. 

Достанић, која се бави снимањем у медијској и филмској индустрији, завршила је основне студије антропологије, а сада је мастер студент документарног филма и за агенцију Бета је говорила о односу жена сниматеља у филмској индустрији и медија и родној неравноправности. 

На питање да ли се у свом послу, односно у свакодневном животу на радном месту, сусрела са неким примерима родне неравноправности, Достанић је рекла да у послу тога, нажалост, има доста. 

"Имам и један пример - на једној телевизији, чије име нећу навести, сам одбијена за посао само зато што сам жена. Шеф сниматеља (те телевизије) и ја смо се договорили да је њима потребна још једна особа у тиму. Ја сам се њему допала на основу разговора и  рекао је да могу да почнем са радом. Ипак, када се обратио свом надређеном, односно особи која је моје ангажовање требало да потврди и одобри, он је рекао да већ имају једну жену у тиму, те да им није потребна још једна", рекла је она. 

Достанић је указала на чињеницу да у филмској индустрији долази до учесталог сексуалног узнемиравања, које је нормализовано. 

{Видео2:}

"Присуствовала сам томе да људи на одређеним "позицијама моћи" добацују женама неслане шале, чак их и додирују. Тада немате коме ни да се обратите: они (људи на "позицијама моћи") су често врло добро повезани и чувају једни другима леђа. Евентуално решење је да одете на суд или да то некако документујете, али питање је шта ћете добити од тога", објаснила је она. 

На питање да ли се у раду за медије сретала са омаловажавањем или неприкладним коментарима мушких колега на рачун њене способности за обављање тог посла, Достанић наводи да такви случајеви постоје, али да ситуација није толико проблематична као у филмској индустрији. 

{Видео3:}

"Дешавало се, то су значајно суптилнији коментари. Ипак, када се неко понуди да ми понесе нешто од опреме, ја то радо прихватим. Некад дођете на конференцију за медије, неко вас први пут види и добаци вам "Је л’ знаш ти како да убациш тај кабл у ту камеру?" и томе слично. Ипак, то ништа није превише изражено. Има много мушких сниматеља који су заиста дивни. Неки малициозни коментари су дефинитивно упућени мени и мојим колегиницама, али то дефинитивно није толико проблематично као у филмској индустрији", казала је она. 

На питање да ли постоји неко логично објашњење за то што се мушкарци чешће виђају на позицијама сниматеља и монтажера у обе индустрије, као и да ли постоји простор за побољшање, односно већу укљученост жена у овим пословима, Достанић се послужила историјским примером жена у улози монтажера. 

{Видео4:}

"Занимљиво је да су се монтажом током историје прво бавиле жене, а не мушкарци. Тако је било и у Холивуду и у Совјетском савезу. Како су се тада монтирале траке на којима се налазио филм, ту је била потребна велика мануелна прецизност и посвећеност детаљима, што су особине које су се традиционално везивале за жене. Посао монтажера се раније поредио са послом шнајдерке, док се посао снимања више везивао за мушкарце", објаснила је она.

Достанић је додала да се ситуација данас, ипак, све више мења.  

{Видео5:}

"Много је жена сниматељки. За који год пројекат да сам се пријавила и у коју год медијску кућу сам дошла, нисам била сама. То се дефинитивно мења. С друге стране, мислим да је женама мало теже да дођу на позицију врха неког сектора, на пример да дођу на позицију директора фотографије и слично. Ту је више могућности отворено мушкарцима, али, како се мења друштво, и то се мења. Мислим да ће бити све боље и боље", закључила је она. 

Пројекат "Сви имају реч - заједно за родну равноправност у школама" спроводе Академија женског лидерства и Медијски центар Бета, а подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе "Млади и медији за демократски развој".

(Бета, 17.04.2025)