Чудо са Јелове горе
Спутник 17.04.2025
Када оде један од најзнаменитијих заљубљеника у Дунав, вероватно велика река умири свој ток. Промени се и давно освојени видик на две воде, а свет се, вец́ смањен на љуску од јајета претвори – у тачку.
Баш то се догоди када српску књижевност и културу напусти један из плејаде њене истинске господе, власник најскупљих песничких речи – Љубомир Симовиц́. Још од када се давне 1958. године појавио са „Словенским елегијама“, „Веселим гробовима“, „Источницама“… никада Симовиц́ева реч није прец́утана нити је дочекана равнодушно. Од одобравања и наклона вансеријском таленту до полемика и „ујдурми“ које су их пратиле, те су речи увек садржале јасан ауторски став – да,
