Уз одлазак љубомира симовића (1935–2025), великана српске књижевности Мудри песник наших драма
Дневник 18.04.2025

У последњем нашем разговору, телефонском дабоме, а поводом одласка нашег заједничког пријатеља и Љубиног школског друга Мирослава Радоњића, чврсто смо се договорили да ћемо се ускоро видети.
Уговорили смо чак и место, у Београду наравно. Нисмо, међутим, прецизирали време нашег сусрета. Сада је јасно да ће наш наредни сусрет бити ко зна где, свакако не у Београду. „Ча Љубу“, како сам га из поштовања звао, упознао сам давно, не сећам се више када и где, али памтим да смо се видели – свакако не први пут – пошто сам се 1994. године вратио из Марсеја где сам, као тадашњи селектор Стеријиног позорја, гледао инсценацију његовог комада Путујуће позориште