Осмишљен у Америци, направљен у Кини: Епл у небраном грожђу

Сваки ајфон долази са етикетом на којој пише да је осмишљен у Калифорнији.

Танушни правоугаоник који управља животима многих од нас рођен је као пројекат у Сједињеним Америчким Државама.

Али је врло вероватно оживео хиљадама километара даље у Кини: земљи најтеже погођеној царинама Доналда Трампа, америчког председника, које су сада 245 одсто за неку извозну кинеску робу.

Епл продаје више од 220 милиона ајфона годишње и према већини процена, девет од 10 примерака направљено је у Кини.

Од блиставих екрана до батерија, у Кини се праве многе компоненте Епловог производа које се склапају у ајфоне, ајпеде или мекбукове.

Већина се шаље у САД, највеће Еплово тржиште.

Трамп је напречац изузео паметне телефоне, компјутере и још неке електронске уређаје од царина, али је то олакшање било кратког века.

Амерички председник је у међувремену наговестио да ће наметнути још царина.

„Нико се 'неће извући'&qуот;, написао је на друштвеној мрежи Трут соушал, док његова администрација истражује „полупроводнике и читав ланац снабдевања електронских производа&qуот;.

Светски ланац снабдевања који је Епл хвалио као предност, постао је слабост.

САД и Кина, две највеће светске економске силе, узајамно су зависне, а Трампове невероватне царине су преко ноћи преокренуле тај однос наглавачке.

Довеле су до неизбежног питања: ко је више завистан од њих две?

• Трамп изузео паметне телефоне и компјутере из одлуке о царинама
• Трампове царине одложене за све, осим за Кину
• Трамп прогласио трговински рат свету, Србија прошла најлошије на Балкану

Како је сламка спаса постала претња

Кина је имала огромне користи поставши домаћин монтажних трака једне од највреднијих компанија на свету.

Била је то визит-карта за Запад за квалитетну производњу, а успут је подстакла локалне иновације.

Епл је ушао у Кину 1990-их да би продавао компјутере преко добављача треће стране.

Негде око 1997. године, кад је био на ивици банкрота док се мучио да изађе на крај са ривалима, Епл је пронашао сламку спаса у Кини.

Млада кинеска привреда отварала се за иностране компаније како би појачала производњу и отворила више радних места.

Епл је званично стигао у Кину 2001. преко трговинске компаније из Шангаја и почео да прави производе у земљи.

Ушао је у партнерство са Фоксконом, тајванским произвођачем електронике који ради у Кини, да би правио ајподе, потом ајмекове и на крају ајфоне.

Како је Пекинг почињао све више да тргује са светом, потпомогнут Америком ни мање ни више, Епл је појачао присуство у „фабрици света&qуот;, како су је звали.

Кина у то време није била припремљена да прави ајфоне.

Али Епл је одабрао контингент добављача и помогао им да израсту у „производне суперзвезде&qуот;, тврди Лин Суепинг, стручњак за ланце снабдевања.

Као пример, он наводи компанију Беиђинг Ђингдиао, сада водећег произвођача прецизних машина велике брзине, које се користе за ефикасно прављење напредних компоненти.

Фирма, која је некада секла акрил, није се сматрала машинским произвођачем алата, али је на крају израдила машине за сечење стакла и постала „звезда Еплове обраде површине мобилних телефона&qуот;, каже Лин.

Епл је отворио прву продавницу у земљи у Пекингу 2008, у години када је град био домаћин Олимпијских игара, а однос Кине са Западом на рекордном врхунцу.

То је убрзо прерасло у 50 продавница, са муштеријама које су стајале у редовима испред њихових врата.

Како је Еплова профитна маржа раста, исто се дешавало и са монтажним тракама у Кини, са Фоксконом који је водио највећу светску фабрику ајфона у Џенгџоуу, у међувремену названу „Ајфон Ситијем&qуот;.

За Кину у убрзаном развоју, Епл је постао симбол напредне западњачке технологије – прост, а опет оригиналан и згодан.

Већину Еплових најцењенијих ајфона сада производи Фокскон.

Напредни чипови који их покрећу праве се на Тајвану, код највећег произвођача чипова на свету ТСМЦ-а.

Производња захтева и ретке земљане елементе који се користе у аудио апликацијама и камерама.

Око 150 од 187 Еплових најбољих снабдевача из 2024. имали су фабрике у Кини, показује анализа Некеи Азије.

„Нема ланца снабдевања на свету који нам је толико важан као Кина&qуот;, изјавио је Тим Кук, извршни директор Епла, у интервјуу 2024.

Претња царинама: Фантазија или амбиција?

Током Трамповог првог председничког мандата, Епл је успео да избегне царине које је амерички председник тада увео Кини.

Али је овог пута Трамп издвојио Епл за пример пре него што је укинуо царине на неке електронске производе.

Он верује да ће претња од високих царина заправо да подстакне компаније да праве производе у Америци.

„Армија милиона и милиона људски која уврћу сићушне завртње да би правили ајфоне – тако нешто стиже у Америку&qуот;, рекао је Хауард Латник, министар трговине, у интервјуу почетком априла.

„Председник Трамп је јасно ставио до знања да Америка не може да се ослони на Кину за прављење кључне технологије као што су полупроводници, чипови, паметни телефони и лаптопови&qуот;, изјавила је Керолин Ливит, портпаролка Беле куће.

„Ове компаније се сада, на налог председника, упињу да преселе производњу у САД што је пре могуће&qуот;, додала је.

Али су многи скептични.

Помисао да Епл може да пресели монтажну операцију у САД је „чиста фантазија&qуот;, верује Илај Фридмен, некадашњем члану академског саветодавног одбора компаније.

Он каже да компанија разматра диверсификацију ланца снабдевања из Кине још од 2013. кад је баш ушао у одбор, али да САД никада нису биле опција.

Фридмен додаје да Епл није остварио велики напредак у наредној деценији, али да је „уложио истински напор&qуот; после пандемије, када су строги кинески карантини услед ковида нашкодили производном учинку.

„Најважније нове локације за монтажу биле су у Вијетнаму и Индији, али се већина монтаже за Епл и даље одвија у Кини&qуот;, подсећа.

Епл није одговорио на ББЦ-јева питања, али на интернет страници компаније пише да њен ланац снабдевања обухвата „хиљаде компанија у више од 50 земаља&qуот;.

Погледајте сукоб радника Ајфон фабрике и полиције у Кини током пандемије

Предстојећи изазови

Било каква промена у актуелном статус кво Епловог ланца снабдевања представљао би огроман ударац за Кину, која покушава да покрене производњу после пандемије.

Многи од разлога због којих је земља желела да постане производни центар за западне компаније раних 2000-тих и данас су оправдани.

То ствара стотине хиљаде радних места и земљи даје кључну предност у светској трговини.

„Епл се нашао у епицентру напетости између САД и Кине, а царине осликавају трошкове те изложености&qуот;, каже Џигар Диксит, консултант за ланце снабдевања и операције.

То би могло да објасни зашто Кина није попустила пред Трамповим претњама, него је одговорила наметима од 125 одсто на амерички увоз.

Кина је увела и контролу извоза на широк дијапазон кључних ретких земљаних минерала и магнета које има у огромним залихама, задавши ударац Америци.

Али ће америчке царине које ће се и даље примењивати на друге кинеске секторе направити штету.

Не суочава се само Пекинг са вишим царинама.

Трамп је јасно ставио до знања да ће узети на зуб земље које су део кинеског ланца снабдевања.

Једна од њих је Вијетнам, где је Епл преселио производњу ајпода.

Ова држава се суочавала са царинама од 46 одсто и пре него што је Трамп увео паузу од 90 дана, тако да пресељење производње негде другде у Азију није лак излаз из ове кризе.

„Сва замислива места за огромне Фоксконове погоне за монтажу са десетинама или стотинама хиљада радника је у Азији, а све те земље се суочавају са вишим царинама&qуот;, каже Фридмен.

Шта ће Епл сада да ради?

Компанија се бори против велике конкуренције од кинеских фирми док влада гура производњу напредне технологије у трци са Америком.

Сада када је „Епл развио способност Кине за производњу електронских уређаја, Хуавеј, Шаоми, Опо и други могу да искористе његов разређени ланац снабдевања&qуот;, каже Лин.

Епл је 2024. изгубио позицију највећег продавца паметних телефона у Кини од Хуавеја Вива.

Кинези не троше довољно због посустале привреде, а будући да је ЧетГПТ забрањен у Кини, Епл има проблема да задржи предност међу купцима који желе телефоне покретане вештачком интелигенцијом.

Понуио је и ретке попусте на ајфоне у јануару да би појачао продају.

И док ради под све чвршћим стиском Сија Ђинпинга, кинеског председника, Епл мора да ограничи употребу блутута и ердропа (систем преношења података) на уређајима јер Комунистичка партија Кине жели да цензурише политичке поруке које деле људи.

Пребродио је гушење технолошке индустрије које је дотакло оснивача Алибабе и мулти-милијардера Џека Маа.

Епл је најавио улагање од нешто више од 500 милијарди евра у САД, али можда неће бити довољно да би се умирила Трампова администрација на дуже стазе.

Имајући у виду неколико наглих заокрета и неизвесност која прати Трампове царине, очекује се још непредвиђених намета.

Они би поново могли да смање маневарски простор компанији и оставе јој још мање времена на располагању.

Диксит каже да царине на паметне телефоне неће оштетити Епл ако се поново буду појавиле, али ће свакако извршити одређени „притисак – и оперативно и политички&qуот; на ланац снабдевања који неће моћи брзо да се ублажи.

„Очигледно се тежина непосредне кризе умањила&qуот;, каже Фридмен, говорећи о изузећу за паметне телефоне.

„Али заиста не мислим да то значи да Епл може да се опусти.&qуот;

Додатно извештавање: Фан Ванг

• Кина узвраћа Америци, уводи 34 одсто царина, Трамп одговара: 'Није вам то требало'
• Скупо плаћена грешка - Запад је Кини отворио врата светске трговине
• Епл се понаша „као гангстер из Кума&qуот; са новим правилима за продавницу апликација

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.19.2025)