Живот папе Фрање у сликама

Папа Фрања је преминуо у 88. години, након што је више од деценије био на челу Римокатоличке цркве.

Његово последње јавно појављивање било је у недељу 20. априла, када је са балкона базилике Светог Петра у Ватикану хиљадама окупљених верника пожелео срећан Ускрс.

Пре него што је кардинал Хорхе Марио Бергољо 2013. године изабран за наследника папе Бенедикта Шеснаестог, сматрао се аутсајдером.

Његово именовање било је историјско.

Био је први папа из Латинске Америке и први језуита на челу Римокатоличке цркве.

У наставку представљамо неке од најважнијих тренутака из његовог живота.

Хорхе Марио Бергољо, који је рођен је 17. децембра 1936. године у аргентинској престоници Буенос Ајресу, постао је један од најутицајнијих верских вођа у свету.

Био је најстарији од петоро деце у радничкој породици италијанског порекла.

Његово детињство обележили су једноставност и дубока вера.

Након што је 1969. године заређен за свештеника, Бергољо је брзо напредовао у језуитском реду, а 1973. године је постао старешина аргентинских језуита.

За надбискупа Буенос Ајреса постављен је 1998. године.

Стекао је углед због бриге за народ, нарочито сиромашне, и његове скромности.

Одлучио је да живи у скромном стану, користи јавни превоз и буде непосредно присутан међу верницима, одбацујући привилегије високог црквеног положаја.

Папа Јован Павле Други именовао га је за кардинала 2001. године, након чега је преузео разне дужности у Римској курији, главном административном органу Свете столице.

Папа Фрања се појавио на балкону на Тргу Светог Петра у Ватикану 13. марта 2013. године.

Одевен једноставно у бело, сада је имао ново име које је изабрао у част Светог Фрање Асишког, заштитника природе, животиња и птица, чиме је најавио да ће његов понтификат бити обележен милосрђем, понизношћу и друштвеном правдом.

Још од смрти папе Гргура Трећег, родом из Сирије, 741. године, сви поглавари Римокатоличке цркве били су Европљани.

Многи су се надали да ће његова неконвенционална биографија донети нову енергију Ватикану и оснажити његову свету мисију.

Од самог почетка, папа Фрања је јасно ставио до знања да ће његов понтификат бити посвећен једноставности и служењу Богу.

Његове речи које су одјекнуле широм света: „Ох, како бих желео сиромашну цркву, и то за сиромашне”.

Као поглавар Римокатоличке цркве, уложио је велике напоре да приближи источне и западне хришћанске традиције и умањи хиљадугодишњи раскол са Православном црквом.

Сарађивао је са англиканцима, лутеранима и методистима, а успео је да доведе и челнике Израела и Палестине на заједничку молитву за мир.

Током понтификата, суочио се и са изазовима.

Противиле су му се конзервативне струје унутар Римокатоличке цркве, које су сматрале да се превише удаљава од традиционалног учења.

Када је на почетку понтификата упитан о хомосексуалцима, одговор: „Ко сам ја да судим?” доспео је на насловне стране широм света

Највећи изазов са којим се суочио ипак су биле оптужбе да није довољно одлучно реаговао на случајеве сексуалног злостављања деце.

Папа је увео обавезу свештеницима да надређенима пријављују сваку сумњу на злостављање, истичући да узбуњивачи морају да буду заштићени од било каквог застрашивања, иако ова обавеза није свуда у свету подједнако поштована.

Папа Фрања је 8. децембра 2015. године отворио ванредни Јубилеј године милосрђа.

Током тог периода, посвећеног Божјем милосрђу, врата главних римских цркава, међу којима је била и базилику Светог Петра, била су отворена за вернике.

Био је први папа који је учествовао на самиту Г7, 2024. године, на којем су се окупили лидери најразвијенијих светских економија.

Говорећи на форуму у Италији, упозорио је на озбиљне претње човечанству, посебно ратове који се воде, као што су сукоби у Украјини и Гази.

Апеловао је да се регулише употреба вештачке интелигенције у свету, упозоравајући на њене претње етици и људским правима.

У аутобиографији Живот, моја прича кроз историју, папа је истакао да неће да се повуче, упркос спекулацијама које су се појавиле након што му се погоршало здравствено стање.

Након што му је дијагностикован бронхитис, у болницу је примљен 14. фебруара 2025. године, где је дуже задржан због додатних здравствених компликација.

Папа Фрања је предводио 1,2 милијарде католика широм света са визијом милосрђа, понизности и друштвене правде, показујући да живот и на највишој црквеној функцији који је посвећен служењу Богу и једноставности може да остави дубок траг.

• Од избацивача до понтифика: Пет ствари које можда нисте знали о папи Фрањи
• Фрања: Традиционални папа из Јужне Америке који је променио католичку цркву
• Папа Фрања је био гласни критичар моћних, његов утицај се осећао далеко изван вере

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.22.2025)