Пропао покушај привођења председника РС Милорада Додика, Шмит га казнио

Припадници Државне агенција за истраге и заштиту (СИПА) покушали су да ухапсе председника Републике Српске Милорада Додика у Источном Сарајеву, делу престонице Босне и Херцеговине (БИХ) већински насељено Србима.

Агенти СИПА-е покушали су да уруче налог за хапшењем Додику, председнику једног од два ентитета БиХ, док је био на састанку са представницима локалних власти Источног Сарајева.

СИПА је прекршила закон, нема право да поступа на територији РС, рекао је Додик.

Ова агенција поступала је по ранијем налогу суда Босне и Херцеговине који је Додика, као и председника Скупштине РС Ненада Стевандића оптужио за 'напад на уставни поредак БиХ'.

Седиште СИПА је управо у Источном Сарајеву, свега неколико стотина метара од линије која раздваја два ентитета - Федерацију БиХ и Републику Српску.

• Додик осуђен на годину дана затвора због непоштовања Високог представника за БиХ
• Милорад Додик, од реформатора до антизападног популисте
• Босна и Херцеговина: Да ли је Дејтонски споразум кочница

Додик: 'Шмит је кретенчина'

Неколико сати касније, Кристијан Шмит, високи представник у БиХ, наложио је да се обустави исплата буџетског новца Додиковом Савезу независних социјалдемократа (СНСД) и још једној странци - Уједињој Српској.

Та средства ће убудуће бити уплаћивана на рачун у Централној банци БиХ.

Шмит, кога Додик и власт РС не признају за високог представника јер није именован одлуком Савета безбедности Уједињених нација, оптужио је ове две стране да раде потпуно супротно од Дејтонског споразума којим је средином 1990-их оконлчан крвари рат у БиХ

„СНСД и УС инструментализују институције РС како би спречиле институције у БиХ да извршавају надлежности на територији целе државе.

„Територијални интегритет и суверенитет државе су неоспорни, оба ентитета имају права загарантована Дејтоном,

„Руководства СНСД-а и УС-а подстичу институције и грађане РС-а да чине кривична дела претећи им да ће бити кажњени. Грађани РС-а имају једнака права да одлучују сами о себи&qуот;, каже Шмит.

Додик је оштро прокоментарисао Шмитову одлуку.

„Које сујетне будале. То је кретеничина, која подлеже само сарајевској чаршији. Како је могуће да друге политичке партије примају, а нама да ускрати? Је л' то демократија, слободна земља?&qуот;, рекао је Додик.

Упитао је на основу чега то Шмит ради и да ли је то зато што га власти у РС не поштују.

„Ј**е ми се за њега и његове одлуке. Добијам плату поштом, ја сам председник РС, не добијам плату у странци, а видим да то вас у Федерацији БиХ забавља&qуот;, додао је Додик.

• Ко је Кристијан Шмит и какав га посао чека у Босни
• Кристијан Шмит за ББЦ на српском: „Желим да радим на томе да будем последњи Високи представник у БиХ&qуот;
• Колико је Кристијан Шмит променио изборе у Босни и Херцеговини

Интерпол одбио да распише потерницу за Додиком

Међународна полиција - Интерпол - претходно је одбила да распише потерницу за Додиком и Стевандићем.

Предлог за расписивање међународне потренице упутило је Тужилаштво БиХ, јер су Додик и Стевандић, користећи положај високих званичника РС и избегавајући законом прописане процедуре граничне контроле, прешли државну границу, саопштили су из Суда БиХ 27. марта.

Додик је био у Израелу, а потом и у Русији, где је разговарао са руским председником Владимиром Путином.

Стевандић се вратио у БиХ 18. марта.

Међутим, после протестне ноте Интерпол Београда, Генерални секретаријат Интерпола одбио је да распише потерницу, проценивши да захтев није у складу са Статутом те организације, саопштио је Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Србије (МУП).

Додик и Стевандић имају и држављанство Србије, раније је потврдио.

„Управо ме позвао председник Србије Александар Вучић да ми саопшти да је добио обавештење Директората Интерпола да је уважена жалба Србије и да је Интерпол одбио захтев Суда БиХ за расписивање црвене потернице за Стевандићем и за мном&qуот;, написао је Додик на мрежи Икс 2. априла увече.

Захвалио се Вучићу, мађарском премијеру Виктору Орбану, као и „председницима свих осталих држава које су упутиле жалбу, разумејући политичку позадину судског прогона којем сам изложен&qуот;.

Претходно је Тужилаштво БиХ, чије деловање је забрањено у Републици Српској, издало 12. марта судској полицији наредбу за привођење двојице званичника и премијера РС Радована Вишковића.

Председник Републике Српске потписао је 5. марта указ о проглашењу четири закона претходно усвојена у Скупштини РС.

Уставни суд Босне и Херцеговине два дана касније је привремено укинуо Закон о високом судском и тужилачком савету Републике Српске, измене Кривичног закона, Закон о посебном регистру непрофитних организација и Закон о непримењивању закона и забрани деловања вануставних институција БиХ.

Од закона који су ступили на снагу 7. марта посебно је споран последњи на списку, јер предвиђа одбацивање правосудних институција на државном нивоу и полицијских агенција и експлицитно забрањује рад Суда БиХ, Тужилаштва и Државне агенције за истраге и заштиту.

Додиков маневар је напад на суверенитет БиХ и функционисање институција власти у складу са Уставом БиХ, оцењује Касим Трнка, стручњак за уставно правно у пензији.

То значи да ентитет као нижа административо-територијална јединица „одузима надлежности институцијама власти државе БиХ&qуот;, каже Трнка за ББЦ.

Може се тумачити и као самовољно преузимање надлежности будући да је предвиђена процедура за пренос надлежности са нивоа државе на ниже нивое гласањем у државном парламенту, објашњава.

„Ово је насилно, једнострано и противуставно деловање&qуот;, сматра сарајевски професор.

Законе је претходно усвојила Народна скупштина РС пошто је у Суду БиХ изречена првостепена осуђујућа пресуда Додику због неизвршавања одлука високог представника у БиХ Кристијана Шмита.

Додик, коме не прети непосредна опасност од хапшења, рекао је раније да намерава да игнорише пресуду, која постаје коначна после жалбеног процеса.

Осуде Додикових потеза стигле су и из Америке, а државни секретар Марк Рубио позвао је на сузбијање „опасног и дестабилизујућег понашања&qуот;.

„Ово није 1992. година и ми нећемо допустити стварање сигурносног вакума (...) Нећемо допустити да се тешко постигнути мир угрози&qуот;, рекао је генерални секретар НАТО Марк Руте током посете БиХ 10. марта.

Нагласио је да НАТО у потпуности подржава суверенитет и територијални интегритет БиХ, али и Уред Високог представника.

ЕУФОР је спреман да одржи сигурно и стабилно окружење у БиХ, закључио је Руте.

После распада Југославије и крвавог рата, Дејтонским споразумом 1995. године Босна и Херцеговина је подељена на два ентитета.

Један је Федерација БиХ, са претежно људима бошњачке и хрватске националности, док је други Република Српска, са већинским српским становништвом.

Запаљива реторика

Уставни суд је заседао по хитном поступку јер су им се обратили представници две државне институције: Доњег дома Парламента БиХ и Председништва БиХ.

Да је акт о непримењивању државних закона на територији РС супротан Уставу БиХ, сматра и Милан Благојевић, доктор правних наука и некадашњи професор уставног права из Бањалуке, административног центра Републике Српске.

„И његово објављивање у Службеном гласнику и ступање на снагу представља кршење Устава БиХ&qуот;, каже Благојевић.

Закони су ступили на снагу нешто мање од 48 сати пошто их је Додик потписао, што је неуобичајено јер акти обично постају званични осам дана од објаве у Службеном гласнику.

„Очигледно се властима јако журило да искористе међународни моментум када су се и велике силе и значајни актери међународних односа позабавиле питањем настанка кризе у међународним односима&qуот;, сматра Трнка.

Даљи ток догађаја може се пратити само са забринутошћу имајући у виду да је Додик међу првима увео „ирационално вођење политике&qуот;, а речник „престројио на популистички начин пун вређања&qуот;, оцењује Асим Мујкић, професор Факултета политичких наука у Сарајеву, за ББЦ.

„Запаљива реторика коју употребљава могла би лако да произведе или иницира сукоб.

„Али не можемо говорити о озбиљнијем сукобу с обзиром да ни у Републици Српској нити било где у Босни и Хецерговини постоје групе или снаге вољне да нешто такво ураде&qуот;, мишљења је професор филозофије.

НАТО неће дозволити сигурносни вакум у земљи, поручио је после састанка са командантом штаба Кемал Адемовић, из Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Реакције

Сједињене Америчке Државе поручиле су да осуђују Додикове поступке којима се доводи у питање уставни поредак Босне и Херцеговине.

Амерички државни секретар Марк Рубио рекао је да поступци председника Републике Српске подривају институције Босне и Херцеговине и прете њеној сигурности и стабилности, позивајући на сузбијање 'тог опасног понашања'.

„Позивамо политичке лидере у БиХ на конструктиван и одговоран дијалог&qуот;, написао је Рубио на мрежи Икс.

Високи представник у Босни и Херцеговини (БиХ) Кристијан Шмит позвао је релевантне институције да искористе доступне домаће правне инструменте како би се одржао и заштитио уставни поредак БиХ.

„Имам непоколебљиво поверење у способност државних институција БиХ да делују&qуот;, рекао је Шмит за сарајевски портал Рапорт.

Шмит, врховни ауторитет у земљи, у складу са „бонским овлашћењима&qуот; има могућност да законе прогласи неважећим.

Овим законима се урушава уставноправни поредак, функционалност домаћих институција и угрожавају основне слободе кретања, рекла је Анита Хипер, портпаролка за спољне послове и безбедносну политику Европске уније.

ЕУ позива руководство РС да се, како је наведено, суздржи од провокативне реторике и деловања које изазивају поделе и доводи у питање суверенитет, целовитост и територијални интегритет БиХ.

Министар одбране БиХ Зукан Хелез у ранијој објави на Фејбуку написао је како Додик планира ситуацију довести до усијања, а онда побећи у суседну Србију.

„Додик мора да буде ухапшен. Због кризе коју је изазвао Додик мора да лежи у затвору. Због антиуставног деловања и кршења Дејтонског мировног споразума, Додику не сме бити дозвољено да побегне из Босне и Херцеговине&qуот;, поручио је Хелез.

Члан Председништва Босне и Херцеговине Денис Бећировић је затражио од земаља чланица Европске уније да ангажују већи број војника ЕУФОР-а на територији БиХ, а постоје незваничне најаве да стиже 400 војника, преноси Кликс.

Став о дешавањима у Босни и Херцеговини изнела је и званична Анкара.

„Турска помно и са забринутошћу прати дешавања након судске пресуде изречене Додику&qуот;, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Турске.

Додик се у Београду срео са председником Србије Александром Вучићем који је рекао да Србија подстиче дијалог у БиХ и да ће настојати да сачува мир у региону „готово по сваку цену&qуот;.

Политичари у Сарајеву ће покушати да искористе Европу као „тројанског коња&qуот; за уништење РС, тврди Вучић.

„Јасно је да ће Европа покушати да се издвоји као посебна целина од САД и да ће се оштро супротстављати Русији.

„Таквој Европи је потребно да негде показује моћ и силу, о томе морамо да водимо рачуна у РС и у Београду&qуот;, рекао је Вучић.

Зашто Додик све ово ради?

Усвајање закона у Народној скупштини су реакција на првостепену пресуду Суда БиХ по којој је Додик осуђен на годину затвора и шест година забране вршења функција јер није поштовао одлуке високог представника за Босну и Херцеговину.

Додик је уочи пресуде најавио низ акција којим одбацује надлежности државе, незадовољан процесом против њега.

Потписивање закона је доказ панике јер Додик јасно губи подршку, оцењује професор Мујкић.

Аргумент проналази у чињеници да је на скупу подршке у Бањалуци на дан пресуде дошло 6.000 људи.

„То су јасни сигнали сваком популистичком вођи да нешто није у реду.&qуот;

Стварање безбедносне кризе у БиХ делимично и план Србије у којој месецима расте незадовољство и бунт грађана, сматра он.

„Овакве теме би могле да скрену пажњу и помогну режиму Александра Вучића.&qуот;

Додикова навика је да у политичким преговорима наступа агресивно, сматра Мујкић.

„Захтева много да привуче пажњу међународне заједнице, а онда добије много мање, али искључиво везано за његов интерес.

„Овај пут Додик неће добити ништа&qуот;, додаје Мујкић.

Шта значи за људе?

Закони могу унети и правну несигурност.

Према важећим законима, банкари, нотари и трговци аутомобилима дужни су финансијском оделу Државне агенције за истраге и заштиту пријавити сваку трансакцију изнад 15.000 евра.

У супротном им према Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма прети казна.

Истовремено, према изменама Кривичног закона Републике Српске прети им казна затвора до пет година ако се повинују институцијама које су од сутра „неуставне&qуот; и чије се одлуке не спроводе на територији дела БиХ.

Судећи по објавама на друштвеним мрежама, многи страхују од етничких инцидената.

Ипак, становници Сарајева кажу да се не плаше.

Док с двојицом другова шета поред реке Миљацке, Харис Врце разговара о спорту и свакодневним активностима.

„Није ме страх&qуот;, каже кратко.

Док седи на глупи испод крошњи липа Сафета Меркез за ББЦ каже да верује у рад институција.

„Није ме страх. Ваљда се тужилаштво показати делотворно.&qуот;

Њен суграђанин Енес, пензионер, сматра да су политичари неозбиљни и да се не баве кључним проблемима „обичног човека.&qуот;

„Ово је лудило. Лудило. Уместо да се баве проблемима радника, они звецкају оружјем&qуот;, каже Енес за ББЦ.

Радници СИПА-е под лупом

Једна од агенција која је директно на удару нових закона је Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА), посебно запослени из Републике Српске.

Око 300 њих могло би кривично да одговара уколико остану на радним местима у СИПА-и чије је седиште у Источном Сарајеву, свега неколико стотина метара од међуентитетске линије.

„Нико неће ићи у затвор јер иде на посао. Ни шест месеци, ни пет година&qуот;, поручио је недавно Ненад Вуковић, делегат из реда Срба у горњем дому Парламента БиХ.

Вуковић, опозициони политичар из РС, каже да се гнуша најава да ће имена оних који остану да раде у државним институцијама бити исписана на „плочама издајника&qуот;.

Опозионе политичаре који не подржавају потезе власти и позиве на отказе Срђан Амиџић, министар финансија Босне и Херцеговине и Додиков близак сардник, описује као „назови Србе&qуот;.

Додик је више пута најавио да припадници СИПА-е, Суда и Тужилаштва БиХ треба да дају отказе у државној агенцији и затраже посао у ентитетским институцијама.

Званичан позив стигао је у четвртак од Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

„Биће одмах преузети и постаће припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске заснивањем радног односа&qуот;, саопштила је Мирна Миљановић из Министарства унутрашњих послова РС.

Шта даље?

На ово питање треба да одговоре политичари на власти, сматра професор уставног права Благојевић.

„Они као да се губе, као да лутају, стварају проблеме где не треба.

„Доводе у опасан положај Републику Српску која не би требало да предузима овакве активности јер је то супротно Уставу БиХ&qуот;, упозорава он.

Тужилаштво је за привођење наредбу издало судској полицији, и затражило асистенцију МУП-а Републике Српске, а позив послало преко Агенције за истраге и заштиту (СИПА), која, такође, према недавно усвојеном закону, има забрану деловања у РС.

За дело напада на уставни поредак је по Кривичном закону БиХ запрећена минимална казна затвора од пет година.

Додик је објавом на Иксу поручио да се неће одазвати на позив Тужилаштва.

„Постоје органи гоњења&qуот;, каже Трнка.

Тужилаштво има право да тражи принудно привођење, а „наредбу проводи Судска полиција БиХ, или СИПА&qуот;, каже Благојевић.

Суд БиХ може да на затхев тужилаштва одреди притвор због опасности од „бекства или опасности од понављања кривичног дела&qуот;, објашњава.

Не би био први пут на овим просторима да неко на тај начин избегне судске поступке, указује Мујкић.

„Без шире заједнице, Европске уније мислим да се не може нешто посебно постићи у смислу привођења или даљег процесуирања тог човека (Додика)&qуот;, упозорава он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.24.2025)