Papa Franja sahranjen uz prisustvo više stotina hiljada vernika i državnika

Papa Franja sahranjen je u nedelju, 26. aprila, u bazilici Svete Marije Velike (Santa Maria Maggiore), uz prisustvo najbližih.

Kovčeg sa njegovim telom bio je prethodna tri dana u bazilici Svetog Petra u Vatikanu, ispred koje se u nedelju okupilo 400.000 ljudi, među kojima i svetski lideri, pre nego što se povorka uputila ka bazilici Svete Marije Velike.

Papa Franja, koji je preminuo u 88. godini na Uskršnji ponedeljak, nije želeo da bude sahranjen unutar zidina Vatikana, čime je prekinuta tradicija duža od veka.

Njegova želja bila je da to bude u crkvi u Rimu, u koju je često odlazio da se pomoli, neretko pre i posle putovanja u inostranstvo.

„Bio je papa među ljudima, otvorenog srca prema svima.

„Bio je i papa koji je obraćao pažnju na znake vremena i onome što je Sveti Duh budio u Crkvi", rekao je kardinal Đovani Batista Re, koji je predvodio službu, ispred bazilike Svetog Petra.

Kardinal je podsetio na najvažnije poruke koje je papa Franja širio.

„Gradite mostove, a ne zidove", bile su reči koje je papa Franja često upućivao u vreme razornih ratova koji se vode širom sveta poslednjih godina.

„Rat uvek ostavlja svet gorim nego što je bio pre: to je uvek bolan i tragičan poraz za sve", rekao je kardinal Re citirajući papu.

• Zašto je papa Franja odlučio da ne bude sahranjen u Vatikanu
• Kako se bira novi papa
• U fotografijama: Vernici se opraštaju od pape Franje
• Koliko je papa Franja doprineo boljim odnosima Vatikana i Srbije

Sastav okupljenih oslikavao je ciljeve kojima papa Franja stremio: tu su bili i beskućnici, migranti i izbeglice, a saopšteno je i da će pojedini zatvorenici prisustvovati sahrani, pošto je poglavar katoličke crkve često obilazio obližnje zatvore, javila je iz Rima BBC reporterka Sara Rejsnford.

Sahrani su prisustvovali svetski lideri, među kojima i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji se sreo sa predsednikom Amerike Donaldom Trampom i drugim političarima u momentu kada se traži trajno mirovno rešenje za rat u Ukrajini.

Premijer Srbije Đuro Macut prisustvovao, dok je ispred Hrvatske došao predsednik Zoran Milanović.

Posle sahrane počinje devetodnevna žalost, a potom i izbor novog pape.

Iako zvaničan datum nije potvrđen, novi papa se obično bira 15 do 20 dana posle smrti prethodnika.

Papa Franja se u javnosti pojavio poslednji put na Uskrs, da pozdravi okupljene ispred bazilike Svetog Petra.

Narušenog zdravlja, posle ozbiljne upale pluća, on tada nije mogao da drži Uskršnju misu.

Kako se sahrana odvijala?

Vernici su do poslednjeg trenutka želeli da se oproste od pape Franje, čije je telo poslednja tri dana bilo položeno u crkvi.

Kovčeg je iznet iz bazilike Svetog Petra i položen ispred na istoimenom trgu.

Ceremonija je počela u 10 časova po lokalnom vremenu i trajala do popodnevnih sati.

Službu je vodio 91-godišnji kardinal Đovani Batista Re.

Posle besede, on je okadio i poprskao kovčeg svetom vodicom, „predajući papinu dušu Bogu", i tražeći utehu za Rimokatoličku crkvu.

Po završetku službe, telo pape Franje prebačeno je u baziliku Svete Marije Velike (Santa Maria Maggiore) u Rimu, gde je sahranjen.

Vožnja je trajala oko pola sata, dok se vozilo u kome je bio kovčeg, prilagođeni 'papamobil', sporo kretalo.

Papamobil je visoko obezbeđeno vozilo koje papa koristi kada se sreće sa vernicima, a ovoga puta je prilagođeno da nosi kovčeg.

Polaganju kovčega u crkvi u Rimu prisustvovali su samo najbliži.

'Davao je sebe bez mere'

Propoved kardinala Đovanija Batista Rea trajala je skoro dvadeset minuta i bila je ispunjena slikovitim detaljima iz papinog života.

Kardinal je podsetio na saosećanje koje je papa Franja pokazivao prema migrantima, ali i da je prvo posetio Lampeduzu kada je izabran za papu.

Ovo ostrvo postalo je simbol stradanja ljudi koji pokušavaju da pobegnu od ratova u nemaština i dokopaju se Evrope.

Dok je govorio o papinom odnosu prema migrantima, čuli su se aplauzi.

Okupljeni su aplauzima ispratili i druge delove kardinalove propovedi.

Svetski lideri nisu međutim bili među onima koji su tapšali kada je kardinal govorio o papinim porukama mira, javila je BBC reporterka Laura Goci.

„Uspostavljao je direktan kontakt sa pojedincima i narodima, željan da bude blizak svima, sa izraženom pažnjom prema onima koji se suočavaju sa teškoćama, dajući sebe bez mere, posebno marginalizovanima", rekao je kardinal.

Susret Trampa i Zelenskog

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski došao je u Vatikan iako je postojala mogućnost da će propusti sahranu.

Na Trgu Svetog Petra okupljeni su ga pozdravili aplauzom.

On se na kratko sreo sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, što je bio njihov prvi susret od burnog sastanka u Beloj kući, kada ga je Tramp optužio da je nezahvalan.

Razgovor u Vatikanu „bio je veoma produktivan", navela je kratko Bela kuća.

Amerika je postala glavni posrednik u razgovorima o prekidu vatre u Ukrajini.

Vladimir Zelenski kazao je da se radilo o „simboličnom susretu", koji ima „potencijal da postane istorijski ako postignemo zajedničke rezultate".

„Nadamo se rezultatima u svim stvarima o kojima smo pričali.

„Zaštita života naših ljudi. Potpuni i bezuslovni prekid vatre. Trajni mir koji će sprečiti da naredni izbije", napisao je Zelenski na Iksu, zahvalivši se američkom predsedniku.

Tramp je ranije ove nedelje kazao da Zelenski „nema karte" sa kojima bi nastupio u mirovnim pregovorima sa Rusijom.

Ukrajinski predsednik sastao se u Vatikanu i sa britanskim premijerom Kirom Starmerom i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Ko je sve prisustvovao sahrani?

Kako je nedelja odmicala, tako su predstavnici crkve i italijanske policije iznosili sve veće procene broja ljudi koji su došli na sahranu pape Franje.

„Procenjujemo da se na trgu Svetog Petra i duž ulica kojima se okretala povorka okupilo najmanje 400.000 ljudi", rekao je Mateo Piantedosi, italijanski ministar unutrašnjih poslova, za italijanske medije.

U Vatikan su stigle i desetine svetskih lidera i članovi različitih kraljevskih porodica

Raspored njihovog sedenja bio je određen azbučnim redom, prema imenu zemlje iz kojih dolazi.

Izuzetak je bio Havijer Milei, predsednik Argentine, papine domovine, i italijanska premijerka Đorđa Meloni, za koje je obezbeđen odvojen prostor.

Vernici su se u nedelju i drugim državama okupljali da bi žalili papinu smrt.

Zašto je papa Franja odabrao grobno mesto?

Za razliku od tradicionalne prakse sahranjivanja papa u tri kovčega - od čempresa, olova i bresta - grob pape Franje neće imati posebnu dekoraciju.

Na njemu će biti ispisano samo njegovo ime na latinskom - Franciscus.

Njegova želja je bila i da počiva u bazilici Svete Marije Velike.

U testamentu, napisanom 2022. godine, papa Franja je rekao: „Tokom svog života, i tokom svoje službe kao sveštenika i biskupa, uvek sam se poveravao Majci našeg Gospoda, Presvetoj Devici Mariji.

„Želim da se moje poslednje zemaljsko putovanje završi upravo u ovoj drevnoj svetinji, gde bih se uvek zaustavljao da se pomolim na početku i na kraju svakog apostolskog putovanja, poverljivo poveravajući namere Prečistoj Majci i zahvaljujući na njenoj blagoj i materinskoj brizi", napisao je.

Izbor mesta gde će biti položen odražava bliskost i saosećanje pokojnog pape prema ljudima na marginama društva koje je negovao čitav život.

Bazilika je na svega nekoliko minuta hoda od glavne železničke stanice u Rimu, u radničkom i raznolikom delu grada, gde se kineske prodavnice, afrički frizerski saloni, indijski restorani, i bangladeški dućani mešaju sa tradicionalnim rimskim kafićima i arhitekturom.

Čovek jednostavnih sklonosti

Franjino papstvo donelo je pregršt do tada neviđenih primera, ali iako nikad nije prestajao da uvodi reforme u Katoličku crkvu, ostao je popularan među tradicionalistima.

Bio je prvi papa iz Latinske Amerike ili sa južne polulopte.

Takođe je bio prvi jezuita izabran na presto Svetog Petra – Rim je na jezuite istorijski gledao s podozrenjem.

Od samog trenutka izbora, Franja je nagovestio da će stvari raditi drugačije.

Primio je kardinale neformalno i stojeći – umesto da sedi na papskom tronu.

Trinaestog marta 2013. godine, papa Franja se pojavio na balkonu koji gleda na Trg Svetog Petra.

Obučen u jednostavno belo, poneo je novo ime iz počasti prema Svetom Franji Asiškom, propovedniku iz 13. veka i ljubitelju životinja.

Bio je odlučan da prigrli poniznost umesto pompe i grandioznosti.

Odrekao se papske limuzine i insistirao je da deli autobus sa drugim kardinalima na putu do kuće.

U propovedima je pozivao na socijalnu inkluziju i kritikovao vlade koje ne obraćaju pažnju na najsiromašnije u društvu.

„Živimo u najneravnopravnijem delu sveta", rekao je on, „koji se najviše razvio, a opet je najmanje smanjio bedu."

Kao papa, ulagao je velike napore da zaleči hiljadugodišnji raskol sa Istočnom pravoslavnom crkvom.

Kao priznanje za to, prvi put od Velike šizme 1054. godine, Vaseljenski patrijarh je prisustvovao ustoličenju novog biskupa Rima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Život pape Franje u slikama
• Od izbacivača do pontifika: Pet stvari koje možda niste znali o papi Franji
• Poslednje pojavljivanje u javnosti pape Franje

(BBC News, 04.26.2025)