Вулканска звер која вреба испод бајковитог грчког острва

На врху стрмих литица острва Санторинија налази се светски позната туристичка дестинација вредна милионе. Међутим, испод се крије велики ризик од моћне експлозије.

Ово бајковито грчко острво образовала је снажна ерупција која се догодила давно, а за собом је оставила огроман кратер и обод у облику потковице.

Сада научници по први пут детаљно истражују колико би следећа велика ерупција могла да буде опасна.

Екипа ББЦ њуза је провела дан на британском краљевском истраживачком броду Дискаверију (Дисцовери), у потрази за одговорима.

• Када је лава текла Србијом
• Ерупција вулкана која је затворила европски ваздушни простор - може ли се поновити
• Нова ерупција вулкана на Исланду, евакуисан цео град

Само неколико недеља раније, скоро половина од 11.000 становника Санторинија напустила је острво из предострожности, након што је серија земљотреса паралисала свакодневни живот.

Био је то суров подсетник да се испод идиличних белих села у којима су ресторани где се служи гирос, смештајне јединице са ђакузијима и виногради на плодном вулканском тлу, сударају две тектонске плоче дубоко у Земљиној кори.

Ову експедицију предводи професорка Изобел Јео, стручњакиња за веома опасне подводне вулкане при британском Националном центру за океанографију.

Отприлике две трећине свих вулкана у свету су подводни, али се ретко надгледају.

„То вам је мало као 'далеко од очију, далеко од мисли' у погледу разумевања опасности које представљају, за разлику од познатијих вулкана, попут Везува”, каже она на палуби, док посматрамо двојицу инжењера како са брода витлом спуштају у воду робота величине аутомобила.

Ова истраживања која се спроводе непосредно после низа земљотреса, помоћи ће научницима да боље разумеју које врсте сеизмичких поремећаја могу да укажу да на непосредност вулканске ерупције.

Последња ерупција на Санторинију догодила се 1950. године, али је и 2012. забележен „немиран период”, каже Изобел.

Магма се тада слила у унутрашње коморе вулкана, а острва су се „надувала”.

„Подводни вулкани способни су да изазову заиста велике, разарајуће ерупције”, каже она.

„Ако смо навикли на мале ерупције и ако дуго нема опасних вулканских активности, онда се уљуљкамо у лажни осећај сигурности.

„Претпостављамо да ће и следећа ерупција бити иста, али можда неће”, објашњава она.

Ерупција вулкана Хунга Тунге у јужном Пацифику 2022. године произвела је највећу икада забележену подводну експлозију.

Та ерупција изазвала је цунами у Атлантском океану, а ударни таласи су се осетили чак и у Уједињеном Краљевству (УК).

Нека острва у Тонги, у близини вулкана, била су толико разрушена да се становници никада на њих нису вратили.

Испод нас, на дубини од 300 метара, налазе се кључали топлотни отвори.

Те пукотине у Земљиној кори претварају морско дно у јарко наранџасти свет избочених стена и облака гасова.

„О површини неких планета знамо више него о ономе што се налази тамо доле”, каже Изобел.

Робот се спушта до морског дна да прикупи узорке течности, гасова и одломи комаде стена.

Ти отвори су хидротермални, што значи да се врела вода излива из пукотина, и често се образују у близини вулкана.

Управо су они разлог што су се Изобел и 22 научника из целог света окупили на овом броду да спроведу једномесећна истраживања.

До сада, нико није успео да утврди да ли ерупција вулкана постаје снажнија или слабија када се морска вода у овим отворима помеша са магмом.

„Покушавамо да мапирамо хидротермални систем”, објашњава Изобел.

То није као када се прави мапа на копну.

„Морамо да завиримо унутар Земље”, каже она.

Брод Дискавери истражује калдеру Санторинија и плови ка Колумбу, другом великом вулкану у овој области, који се налази око седам километара североисточно од острва.

Не очекује се скора ерупција ова два вулкана, али је само питање времена када ће се то десити.

Експедиција ће направити базе података и карте геолошких опасности за грчку Агенцију цивилнр заштитр, објашњава професорка Параскеви Номикоу, чланица владиног кризног тима који се свакодневно састајао током кризе изазване серијом земљотреса.

Она је родом са Санторинија, и одрасла је уз дедине приче о земљотресима и ерупцијама у прошлости.

Управо јој је вулкан био инспирација да постане геолошкиња.

„Ово истраживање је изузетно важно јер ће локалном становништву пружити информације о томе колико су вулкани активни, као и мапу области којима ће бити забрањен приступи током ерупције”, каже она.

Истраживања ће утврдити који делови морског дна око Санторинија су најопаснији, додаје професорка.

Ове мисије су изузетно скупе, па Изобел користи сваку прилику, и дању и ноћу за истраживање, а научници раде у сменама од 12 сати.

Џон Џејмисон, професор на Меморијалном универзитету Њуфаундленда у Канади, показује нам комадиће вулканске стене извађене из хидротермалних отвора.

„Немој то да дираш”, упозорава професор Џејмисон.

„Пуно је арсена”.

Показујући на други узорак који изгледа као црно-наранџаста пуслица посута златним прахом, објашњава: „Ово је права мистерија, не знамо чак ни од чега је сачињени”.

Ове стене причају историју о течностима, температури и материјалима унутар вулкана.

„Ово геолошко окружење се разликује од већине других. Заиста је узбудљиво”, каже он.

Али право срце експедиције је тамни транспортни контејнер на палуби, где четворо људи нетремице гледа у екране постављене на зид.

Помоћу џојстика који би се без проблема уклопио у конзолу за игрице, двојица инжењера управљају подводним роботом.

Изобел и Параскеви размењују мишљење о томе шта би могло да буде у базену течности који је робот открио.

Забележили су врло слабе потресе у околини вулкана, изазване кретањем течности кроз систем, услед чега се стварају пукотине у стенама.

Изобел нам пушта аудио снимак тих пукотина које одјекују.

Звук подсећа на бас у ноћном клубу који се појачава и стишава.

Утврђују како се течност креће кроз стене тако што шаљу електромагнетне импулсе у Земљу.

Тако се прави тродимензионална мапа која приказује како је хидротермални систем повезан са комором испуњеном магмом, местом где се рађа ерупција.

„Обављамо научни рад за људе, а не за научнике.

„Овде смо да омогућимо да се људи осец́ају безбедно”, каже Параскеви.

Недавна серија земљотреса на Санторинију јасно је показала колико су становници острва изложени сеизмичким претњама и колико зависе од туризма.

На острву ме фотографкиња Ева Рендл дочекује на њеном омиљеном месту за снимање свадбених фотографија.

Када је у фебруару Санторини погодила серија земљотреса, Ева је са ћерком напустила острво.

„Било је заиста застрашујуће како су се потреси појачавали”, каже она.

Сада се вратила, али има мање посла.

„Људи отказују долазак.

„Снимања обично почињем у априлу, али прво ангажовање ове године имам тек у мају”, каже Ева.

На главном тргу луксузног места Ије на Санторинију, британско-канадска туристкиња Џенет каже да је шесторо од десеторо путника из њене групе отказало одмор на острву.

Верује да би тачније и доступније научне информације о вероватноћи земљотреса и вулканских активности помогле људима да се осећају сигурније при планирању путовања.

„Пратим упозорења на Гуглу, и извештаје научника и то ми улива сигурност”, каже она

Ипак, Санторини ће увек бити место из снова.

У Имеровиглију видимо двоје који се пењу на закривљене кровове кућа да направе савршени снимак.

Пар, који је у браку свега 15 минута, није уплашила опасност од подводног вулкана.

Допутовали су из Летоније.

„Заправо смо желели да се венчамо поред вулкана”, каже Том стојећи поред његове младе Кристине.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Нова ерупција вулкана на Исланду, лава се приближава Гриндавику
• Ерупција вулкана на Исланду: Зашто није исто као 2010. године
• Шта ако вулкан на Исланду проради и какав ће утицај имати

(ББЦ Невс, 04.27.2025)