Лични став: Видео клубова више нема

Мешавина пластике, избледелих плаката, танког слоја прашине. Био је то мирис видео клуба са звонцетом на вратима и изгребаним ручкама. Када улазиш у просторију, она не покушава да ти прода ништа осим времена, приче и могућности да на једно вече будеш неко други. Тај један видео клуб којег се сећам – код Слобе (тачан назив сам заборавила), био је мој мали храм поп културе. Свет у којем се ВХС касете нису посматрале као комади бескорисне пластике, већ као улазнице у