Prvi maj u Berlinu: Kad praznik rada spoji Karla Marksa, bicikliste i Bliski istok

Od biste Karla Marksa, pravac bulevarom njegovog imena, sve do trga nasuprot parka Marksa i Engelsa.

Crvene zastave sindikata i levičarskih političkih partija već godinama nose se uhodanim stazama Berlina, prestonice Nemačke.

„Ranijih godina, borili smo se za poboljšanje prava, ali se sada borimo samo da stvari ne postanu još lošije”, slika pomalo pesimističnu sliku Stefani, profesorka u jednoj berlinskoj srednjoj školi.

Prvog dana maja, na ulice ne izlaze samo borci za radnička prava.

Na bar tri odvojena protesta, biciklisti se bore za sigurnije ulice u gradu u kome su važan deo prevoza, mladi traže više slobode u parku Gerlic, neslavno poznatom po trgovini drogom, dok dan kulminira protestom „Revolucionarni Prvi maj” levičarskih organizacija i stranaka.

„Tu smo da protestujemo za radnička prava, ali i za slobodu za sve političke zarobljenike i promenu sistema.

„Želimo da se čuje naš glas protiv militarizacije Nemačke jer mladi imaju odgovornost da se suprotstave ratu”, kaže Lea, mlada demonstrantkinja koja ne želi da otkrije svoj potpuni identitet, dok u ruci drži veliki crveni karanfil, simbol prvomajske borbe.

Oko 6.000 policajaca bilo je raspoređeno širom grada, a među njima su bili i oni sa posebnim zadacima: kako stručnjaci za „mirno rešavanje konflikata” koji najpre pokušavaju razgovorom da umire one koji bi remetili red, tako i oni pod punom opremom za razbijanje demonstracija.

• Srbija 1. maja u tri slike: Protesti, uranak i roštilj
• Prvi maj nekad i sad: Od ideoloških parada do protesta, izleta i roštiljanja
• Prvi maj i zašto baš tada obeležavamo Praznik rada

Međunarodni praznik rada obeležava se 1. maja od 1889. godine, u znak sećanja na proteste američkih sindikata.

Oni su zahtevali uvođenje osmočasovnog radnog vremena, ali i isto toliko vremena za odmor i kulturno uzdizanje radnika koji su dotada masovno iscrpljivani neograničenim smenama.

• 'Istorijski dan': Nemački poslanici podržali veća ulaganja u odbranu
• 'Nemačka se vratila', kaže budući kancelar Merc
• Zašto sve više mladih Nemaca podržava krajnju desnicu

Protest, ali i štrajk

Širokim bulevarom Karla Marksa, centralnom alejom nekadašnjeg Istočnog Berlina kada je grad bio podeljen Berlinskim zidom, ponovo se viju crvene zastave sa srpom i čekićem.

Majsko sunce obasjava simbole komunizma, koji je ovim delom grada upravljao pola 20. veka kao prestonicom Istočne Nemačke, zemlje u satelitskom sistemu Sovjetskog Saveza blokovski podeljene Evrope.

Prethodnih 60 godina, Prvi maj je na ulicama obeležavao Jirgen Šulte, danas penzioner, ali i dalje sa zastavom u rukama.

„Vlasti i u Nemačkoj, ali i lokalne u Berlinu, vode politiku koja je protivna društvenom napretku.

„Moramo da pokušamo da pokažemo da smo ovde, da smo spremni da se borimo”, kaže on, koji je prvi put bio na protestu sa 16 godina.

Parole o višim platama koje treba da obezbede dostojanstven život za radnike i njihove porodice, radnom vremenu, danima odmora, fizičkom i mentalnom zdravlju, nisu neočekivane.

Berlinski protest pridružuje im i zahteve za niže kirije za stanove koje su među najvećim ekonomskim problemima stanovnika, ali i poneku političku poruku - od onih mirotvornih, pa sve do demonstranata u dresovima Rusije.

Za profesorku u berlinskoj srednjoj školi, izbora nema - pošto kaže da nastavnici imaju sve više posla, a sve su manje plaćeni, izlazak na ulice, bar prvog maja, jeste obaveza.

„Iako stvari nisu bolje, nada me održava u uverenju da se vredi boriti.

„Polako, polako, ali moramo biti uporni, ali i glasniji - ako prestanemo da se borimo i odustanemo, sve gubi smisao”, kaže Stefani.

Ipak, grad, koji je od 1989. ponovo ujedinjen, viđao je neuporedivo duže kolone demonstranata, više zastava, glasnije proteste.

Svaki šesti zaposleni Nemac član je nekog od najvećih sindikata, pokazuju okvirne procene Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

U zemlji sa više od 83 miliona ljudi, procenjuje se da najmanje sedam miliona ima člansku kartu nekog od udruženja koje se bori za prava radnika.

Na ulicama Berlina, grada sa više od 3,8 miliona stanovnika, marširalo je svega nekoliko hiljada boraca za radnička prava.

• Nekad moćna nemačka auto-industrija je u padu - šta je potrebno da se izvuče
• Nemačka privreda ušla u recesiju: „Pod teretom inflacije, potrošač je pao na kolena"
• Da li će nemačkoj privredi biti potrebno više od šolje kafe da bi se pokrenula

Iako možda nisu zainteresovali veći broj demonstranata, čak i na idealno sunčanih 23 stepena, sindikati u Nemačkoj ovog proleća probali su da pokažu snagu na druge načine.

Najveći aerodromi, železničke i autobuske stanice, kao i luke bili su paralisani jer su članovi sindikata napuštali radna mesta.

Gradski prevoz u Berlinu u nekoliko navrata bio je u potpunosti zaustavljen na 24, pa na 48 sati, a putnici prepušteni korišćenju vozova nacionalne železnice koji prolaze kroz grad.

Čitavu sedmicu, gradsko komunalno preduzeće nije odnosilo smeće iz prepunih kontejnera.

Pokušavali su tako javni službenici da izvrše dodatni pritisak na odlazeću vladu Olafa Šolca, inače socijaldemokrate, stranke koja je tradicionalno bliža radnicima od konzervativaca, da se povećaju plate i druge pogodnosti u javnom sektoru.

Posle više meseci pregovaranja, zaposleni su izborili ukupno 5,8 odsto povećanja plate, ali u dva navrata, kao i povećanje dodatnih prihoda, poput nadoknade za rad u smenama ili 13. plate.

Sindikati su tražili povećanje od osam odsto i to odmah, vlast je na početku nudila još manje.

„Ovaj kolektivni dogovor je znak poštovanja napornog rada zaposlenih u javnom sektoru, od kojih mnogi imaju teške i izazovne poslove.

„To se mora očitovati u njihovim platama i dobrim uslovima rada”, rekla je Nensi Fezer, ministarka unutrašnjih poslova, koja je vodila pregovore u ime vlade.

Pošto su usred sindikalnih pregovora u Nemačkoj održani vanredni parlamentarni izbori, birači su Socijaldemokratsku partiju (SPD), stranku Šolca i Fezer, kaznili sa čak devet odsto manje glasova nego na izborima 2021. godine.

Istorijski rezultat ostvarila je stranka Levica (Die Linke), osvojivši osam odsto glasova, ali i pokazujući potencijal da dalje raste.

Ipak, Levica će, kao i desničarska Alijansa za Nemačku (AfD), ostati u opoziciji, dok će novu vlast sačiniti konzervativci Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridriha Merca i socijaldemokrate (SPD).

'Revolucionarni prvomajci'

Crveni karanfili, cvetni simbol Međunarodnog praznika rada, bili su deo i povorke koja se već nekoliko decenija kreće ulicama Nojkelna i Krojcberga, delovima nekadašnjeg Zapadnog Berlina.

Ipak, poruke na tom skupu nisu bile samo u vezi sa radničkim pravima.

Često skrivenih lica iza šalova i hirurških maski, u protestnom maršu pod nazivom „Revolucionarni 1. maj”, koji organizuju levičarske i ekstremno levičarske organizacije, hodali su mahom mlađi ljudi.

Sebe opisuju kao protivnike kapitalizma, pristalice međunarodne solidarnosti koji žele mir i nose zastave Palestine, Severne Koreje, Kine, nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.

„Mi smo omladina koja u ovoj zemlji živi, radi i studira i zato imamo sva prava da kažemo da ne želimo više ulaganja u vojnu industriju”, kaže Lea.

Prema proceni policije, na ovom skupu učestvovalo je oko 10.000 ljudi.

Među njima su jasno vidljive bile i zastave političke stranke Levice (Die Linke), a Martin, njen član, kaže da partijska politika i prvomajski protesti idu ruku pod ruku.

„Želimo da pošaljemo signal nemačkom političkom establišmentu da želimo da se zaustavi militarizacija nemačkog društva i isporučivanje oružja Izraelu.

„To nas vodi autoritarnom društvu i to je opasno”, kaže on.

Dodaje da sopstvenu partiju želi da vidi distanciranu od socijaldemokrata i zelenih, a ne u koaliciji sa njima.

Ove demonstracije su u poslednjih deset godina redovno donosile sukobe policije i demonstranata.

Svake godine, u poslednjih deset, bilo je od 30 do 350 uhapšenih, i od 5 do 90 povređenih policajaca.

Zbog toga su i ove godine velike policijske snage obezbeđivale ulice kojima su se kolone prošetale.

• Karl Marks - kapitalni mislilac antikapitalističke ideologije
• Komunistički manifest: Ideološka lektira levičara
• Fridrih Engels - od bogataškog sina do oca komunizma

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 05.01.2025)