Први мај у Берлину: Кад празник рада споји Карла Маркса, бициклисте и Блиски исток

Од бисте Карла Маркса, правац булеваром његовог имена, све до трга насупрот парка Маркса и Енгелса.

Црвене заставе синдиката и левичарских политичких партија већ годинама носе се уходаним стазама Берлина, престонице Немачке.

„Ранијих година, борили смо се за побољшање права, али се сада боримо само да ствари не постану још лошије”, слика помало песимистичну слику Стефани, професорка у једној берлинској средњој школи.

Првог дана маја, на улице не излазе само борци за радничка права.

На бар три одвојена протеста, бициклисти се боре за сигурније улице у граду у коме су важан део превоза, млади траже више слободе у парку Герлиц, неславно познатом по трговини дрогом, док дан кулминира протестом „Револуционарни Први мај” левичарских организација и странака.

„Ту смо да протестујемо за радничка права, али и за слободу за све политичке заробљенике и промену система.

„Желимо да се чује наш глас против милитаризације Немачке јер млади имају одговорност да се супротставе рату”, каже Леа, млада демонстранткиња која не жели да открије свој потпуни идентитет, док у руци држи велики црвени каранфил, симбол првомајске борбе.

Око 6.000 полицајаца било је распоређено широм града, а међу њима су били и они са посебним задацима: како стручњаци за „мирно решавање конфликата” који најпре покушавају разговором да умире оне који би реметили ред, тако и они под пуном опремом за разбијање демонстрација.

• Србија 1. маја у три слике: Протести, уранак и роштиљ
• Први мај некад и сад: Од идеолошких парада до протеста, излета и роштиљања
• Први мај и зашто баш тада обележавамо Празник рада

Међународни празник рада обележава се 1. маја од 1889. године, у знак сећања на протесте америчких синдиката.

Они су захтевали увођење осмочасовног радног времена, али и исто толико времена за одмор и културно уздизање радника који су дотада масовно исцрпљивани неограниченим сменама.

• 'Историјски дан': Немачки посланици подржали већа улагања у одбрану
• 'Немачка се вратила', каже будући канцелар Мерц
• Зашто све више младих Немаца подржава крајњу десницу

Протест, али и штрајк

Широким булеваром Карла Маркса, централном алејом некадашњег Источног Берлина када је град био подељен Берлинским зидом, поново се вију црвене заставе са српом и чекићем.

Мајско сунце обасјава симболе комунизма, који је овим делом града управљао пола 20. века као престоницом Источне Немачке, земље у сателитском систему Совјетског Савеза блоковски подељене Европе.

Претходних 60 година, Први мај је на улицама обележавао Јирген Шулте, данас пензионер, али и даље са заставом у рукама.

„Власти и у Немачкој, али и локалне у Берлину, воде политику која је противна друштвеном напретку.

„Морамо да покушамо да покажемо да смо овде, да смо спремни да се боримо”, каже он, који је први пут био на протесту са 16 година.

Пароле о вишим платама које треба да обезбеде достојанствен живот за раднике и њихове породице, радном времену, данима одмора, физичком и менталном здрављу, нису неочекиване.

Берлински протест придружује им и захтеве за ниже кирије за станове које су међу највећим економским проблемима становника, али и понеку политичку поруку - од оних миротворних, па све до демонстраната у дресовима Русије.

За професорку у берлинској средњој школи, избора нема - пошто каже да наставници имају све више посла, а све су мање плаћени, излазак на улице, бар првог маја, јесте обавеза.

„Иако ствари нису боље, нада ме одржава у уверењу да се вреди борити.

„Полако, полако, али морамо бити упорни, али и гласнији - ако престанемо да се боримо и одустанемо, све губи смисао”, каже Стефани.

Ипак, град, који је од 1989. поново уједињен, виђао је неупоредиво дуже колоне демонстраната, више застава, гласније протесте.

Сваки шести запослени Немац члан је неког од највећих синдиката, показују оквирне процене Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

У земљи са више од 83 милиона људи, процењује се да најмање седам милиона има чланску карту неког од удружења које се бори за права радника.

На улицама Берлина, града са више од 3,8 милиона становника, марширало је свега неколико хиљада бораца за радничка права.

• Некад моћна немачка ауто-индустрија је у паду - шта је потребно да се извуче
• Немачка привреда ушла у рецесију: „Под теретом инфлације, потрошач је пао на колена&qуот;
• Да ли ће немачкој привреди бити потребно више од шоље кафе да би се покренула

Иако можда нису заинтересовали већи број демонстраната, чак и на идеално сунчаних 23 степена, синдикати у Немачкој овог пролећа пробали су да покажу снагу на друге начине.

Највећи аеродроми, железничке и аутобуске станице, као и луке били су паралисани јер су чланови синдиката напуштали радна места.

Градски превоз у Берлину у неколико наврата био је у потпуности заустављен на 24, па на 48 сати, а путници препуштени коришћењу возова националне железнице који пролазе кроз град.

Читаву седмицу, градско комунално предузеће није односило смеће из препуних контејнера.

Покушавали су тако јавни службеници да изврше додатни притисак на одлазећу владу Олафа Шолца, иначе социјалдемократе, странке која је традиционално ближа радницима од конзервативаца, да се повећају плате и друге погодности у јавном сектору.

После више месеци преговарања, запослени су изборили укупно 5,8 одсто повећања плате, али у два наврата, као и повећање додатних прихода, попут надокнаде за рад у сменама или 13. плате.

Синдикати су тражили повећање од осам одсто и то одмах, власт је на почетку нудила још мање.

„Овај колективни договор је знак поштовања напорног рада запослених у јавном сектору, од којих многи имају тешке и изазовне послове.

„То се мора очитовати у њиховим платама и добрим условима рада”, рекла је Ненси Фезер, министарка унутрашњих послова, која је водила преговоре у име владе.

Пошто су усред синдикалних преговора у Немачкој одржани ванредни парламентарни избори, бирачи су Социјалдемократску партију (СПД), странку Шолца и Фезер, казнили са чак девет одсто мање гласова него на изборима 2021. године.

Историјски резултат остварила је странка Левица (Дие Линке), освојивши осам одсто гласова, али и показујући потенцијал да даље расте.

Ипак, Левица ће, као и десничарска Алијанса за Немачку (АфД), остати у опозицији, док ће нову власт сачинити конзервативци Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридриха Мерца и социјалдемократе (СПД).

'Револуционарни првомајци'

Црвени каранфили, цветни симбол Међународног празника рада, били су део и поворке која се већ неколико деценија креће улицама Нојкелна и Кројцберга, деловима некадашњег Западног Берлина.

Ипак, поруке на том скупу нису биле само у вези са радничким правима.

Често скривених лица иза шалова и хируршких маски, у протестном маршу под називом „Револуционарни 1. мај”, који организују левичарске и екстремно левичарске организације, ходали су махом млађи људи.

Себе описују као противнике капитализма, присталице међународне солидарности који желе мир и носе заставе Палестине, Северне Кореје, Кине, некадашњег Совјетског Савеза.

„Ми смо омладина која у овој земљи живи, ради и студира и зато имамо сва права да кажемо да не желимо више улагања у војну индустрију”, каже Леа.

Према процени полиције, на овом скупу учествовало је око 10.000 људи.

Међу њима су јасно видљиве биле и заставе политичке странке Левице (Дие Линке), а Мартин, њен члан, каже да партијска политика и првомајски протести иду руку под руку.

„Желимо да пошаљемо сигнал немачком политичком естаблишменту да желимо да се заустави милитаризација немачког друштва и испоручивање оружја Израелу.

„То нас води ауторитарном друштву и то је опасно”, каже он.

Додаје да сопствену партију жели да види дистанцирану од социјалдемократа и зелених, а не у коалицији са њима.

Ове демонстрације су у последњих десет година редовно доносиле сукобе полиције и демонстраната.

Сваке године, у последњих десет, било је од 30 до 350 ухапшених, и од 5 до 90 повређених полицајаца.

Због тога су и ове године велике полицијске снаге обезбеђивале улице којима су се колоне прошетале.

• Карл Маркс - капитални мислилац антикапиталистичке идеологије
• Комунистички манифест: Идеолошка лектира левичара
• Фридрих Енгелс - од богаташког сина до оца комунизма

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.01.2025)