BBC vesti na srpskom

Први мај у Берлину: Кад празник рада споји Карла Маркса, бициклисте и Блиски исток

„Ранијих година, борили смо се за побољшање права, али се сада боримо само да ствари не постану још лошије”.

BBC News 01.05.2025  |  Александар Миладиновић -
berlin, ulice u berlinu
ББЦ/Александар Миладиновић

Од бисте Карла Маркса, правац булеваром његовог имена, све до трга насупрот парка Маркса и Енгелса.

Црвене заставе синдиката и левичарских политичких партија већ годинама носе се уходаним стазама Берлина, престонице Немачке.

„Ранијих година, борили смо се за побољшање права, али се сада боримо само да ствари не постану још лошије”, слика помало песимистичну слику Стефани, професорка у једној берлинској средњој школи.

Првог дана маја, на улице не излазе само борци за радничка права.

На бар три одвојена протеста, бициклисти се боре за сигурније улице у граду у коме су важан део превоза, млади траже више слободе у парку Герлиц, неславно познатом по трговини дрогом, док дан кулминира протестом „Револуционарни Први мај” левичарских организација и странака.

„Ту смо да протестујемо за радничка права, али и за слободу за све политичке заробљенике и промену система.

„Желимо да се чује наш глас против милитаризације Немачке јер млади имају одговорност да се супротставе рату”, каже Леа, млада демонстранткиња која не жели да открије свој потпуни идентитет, док у руци држи велики црвени каранфил, симбол првомајске борбе.

Око 6.000 полицајаца било је распоређено широм града, а међу њима су били и они са посебним задацима: како стручњаци за „мирно решавање конфликата” који најпре покушавају разговором да умире оне који би реметили ред, тако и они под пуном опремом за разбијање демонстрација.

Међународни празник рада обележава се 1. маја од 1889. године, у знак сећања на протесте америчких синдиката.

Они су захтевали увођење осмочасовног радног времена, али и исто толико времена за одмор и културно уздизање радника који су дотада масовно исцрпљивани неограниченим сменама.

Протест, али и штрајк

Широким булеваром Карла Маркса, централном алејом некадашњег Источног Берлина када је град био подељен Берлинским зидом, поново се вију црвене заставе са српом и чекићем.

Мајско сунце обасјава симболе комунизма, који је овим делом града управљао пола 20. века као престоницом Источне Немачке, земље у сателитском систему Совјетског Савеза блоковски подељене Европе.

Verdi je jedan od najvećih sindikata, a predstavlja radnike u javnom sektoru, sindikati u nemačkoj
ББЦ/Александар Миладиновић
Верди је један од највећих синдиката, а представља раднике у јавном сектору

Претходних 60 година, Први мај је на улицама обележавао Јирген Шулте, данас пензионер, али и даље са заставом у рукама.

„Власти и у Немачкој, али и локалне у Берлину, воде политику која је противна друштвеном напретку.

„Морамо да покушамо да покажемо да смо овде, да смо спремни да се боримо”, каже он, који је први пут био на протесту са 16 година.

sindikati u nemačkoj
ББЦ/Александар Миладиновић
Јирген Шулте (десно)

Пароле о вишим платама које треба да обезбеде достојанствен живот за раднике и њихове породице, радном времену, данима одмора, физичком и менталном здрављу, нису неочекиване.

Берлински протест придружује им и захтеве за ниже кирије за станове које су међу највећим економским проблемима становника, али и понеку политичку поруку - од оних миротворних, па све до демонстраната у дресовима Русије.

Bubnjari su davali ritam koraka protestne šetnje
ББЦ/Александар Миладиновић
Бубњари су давали ритам корака протестне шетње

За професорку у берлинској средњој школи, избора нема - пошто каже да наставници имају све више посла, а све су мање плаћени, излазак на улице, бар првог маја, јесте обавеза.

„Иако ствари нису боље, нада ме одржава у уверењу да се вреди борити.

„Полако, полако, али морамо бити упорни, али и гласнији - ако престанемо да се боримо и одустанемо, све губи смисао”, каже Стефани.

sindikati u nemačkoj, radnice
ББЦ/Александар Миладиновић
Стефани (лево) са колегиницом из школске клупе

Ипак, град, који је од 1989. поново уједињен, виђао је неупоредиво дуже колоне демонстраната, више застава, гласније протесте.

Сваки шести запослени Немац члан је неког од највећих синдиката, показују оквирне процене Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

У земљи са више од 83 милиона људи, процењује се да најмање седам милиона има чланску карту неког од удружења које се бори за права радника.

На улицама Берлина, града са више од 3,8 милиона становника, марширало је свега неколико хиљада бораца за радничка права.

Иако можда нису заинтересовали већи број демонстраната, чак и на идеално сунчаних 23 степена, синдикати у Немачкој овог пролећа пробали су да покажу снагу на друге начине.

Највећи аеродроми, железничке и аутобуске станице, као и луке били су паралисани јер су чланови синдиката напуштали радна места.

Градски превоз у Берлину у неколико наврата био је у потпуности заустављен на 24, па на 48 сати, а путници препуштени коришћењу возова националне железнице који пролазе кроз град.

Читаву седмицу, градско комунално предузеће није односило смеће из препуних контејнера.

sindikati u nemačkoj
ББЦ/Александар Миладиновић
Демонстранти су кренули у шетњу из булевара који носи име Карла Маркса
zastava, crvena zastava, srp i čekić
ББЦ/Александар Миладиновић
На зачељу колоне, вијориле су се заставе са српом и чекићем

Покушавали су тако јавни службеници да изврше додатни притисак на одлазећу владу Олафа Шолца, иначе социјалдемократе, странке која је традиционално ближа радницима од конзервативаца, да се повећају плате и друге погодности у јавном сектору.

После више месеци преговарања, запослени су изборили укупно 5,8 одсто повећања плате, али у два наврата, као и повећање додатних прихода, попут надокнаде за рад у сменама или 13. плате.

Синдикати су тражили повећање од осам одсто и то одмах, власт је на почетку нудила још мање.

„Овај колективни договор је знак поштовања напорног рада запослених у јавном сектору, од којих многи имају тешке и изазовне послове.

„То се мора очитовати у њиховим платама и добрим условима рада”, рекла је Ненси Фезер, министарка унутрашњих послова, која је водила преговоре у име владе.

Пошто су усред синдикалних преговора у Немачкој одржани ванредни парламентарни избори, бирачи су Социјалдемократску партију (СПД), странку Шолца и Фезер, казнили са чак девет одсто мање гласова него на изборима 2021. године.

Историјски резултат остварила је странка Левица (Дие Линке), освојивши осам одсто гласова, али и показујући потенцијал да даље расте.

Ипак, Левица ће, као и десничарска Алијанса за Немачку (АфД), остати у опозицији, док ће нову власт сачинити конзервативци Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Фридриха Мерца и социјалдемократе (СПД).

protest sindikata u nemačkoj
ББЦ/Александар Миладиновић
По завршетку протеста, учеснике је дочекао вашар са информативним штандовима, али и традиционалним кобасицама и пивом

'Револуционарни првомајци'

Црвени каранфили, цветни симбол Међународног празника рада, били су део и поворке која се већ неколико деценија креће улицама Нојкелна и Кројцберга, деловима некадашњег Западног Берлина.

levičari, protest u berlinu, levica
ББЦ/Александар Миладиновић

Ипак, поруке на том скупу нису биле само у вези са радничким правима.

Често скривених лица иза шалова и хируршких маски, у протестном маршу под називом „Револуционарни 1. мај”, који организују левичарске и екстремно левичарске организације, ходали су махом млађи људи.

Себе описују као противнике капитализма, присталице међународне солидарности који желе мир и носе заставе Палестине, Северне Кореје, Кине, некадашњег Совјетског Савеза.

„Ми смо омладина која у овој земљи живи, ради и студира и зато имамо сва права да кажемо да не желимо више улагања у војну индустрију”, каже Леа.

policija, policajci, nemački policajci
ББЦ/Александар МИладиновић
Готово шест хиљада полицајаца из Берлина, али и других немачких покрајина, обезбеђивало је скупове на улицама Берлина

Према процени полиције, на овом скупу учествовало је око 10.000 људи.

Међу њима су јасно видљиве биле и заставе политичке странке Левице (Дие Линке), а Мартин, њен члан, каже да партијска политика и првомајски протести иду руку под руку.

„Желимо да пошаљемо сигнал немачком политичком естаблишменту да желимо да се заустави милитаризација немачког друштва и испоручивање оружја Израелу.

„То нас води ауторитарном друштву и то је опасно”, каже он.

Додаје да сопствену партију жели да види дистанцирану од социјалдемократа и зелених, а не у коалицији са њима.

levičari, nemačka levica
ББЦ/Александар МИладиновић
Мартин (лево) симпатизер је странке која је наследница некадашње комунистичке партије која је владала Источном Немачком

Ове демонстрације су у последњих десет година редовно доносиле сукобе полиције и демонстраната.

Сваке године, у последњих десет, било је од 30 до 350 ухапшених, и од 5 до 90 повређених полицајаца.

levičari, protest levice, nemački levičari
ББЦ/Александар Миладиновић

Због тога су и ове године велике полицијске снаге обезбеђивале улице којима су се колоне прошетале.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.01.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Најновије вести »