Sporazum Amerike i Ukrajine o mineralima - o čemu je tu zapravo reč
Dogovorm je predviđeno je uspostavljanje investicionog fonda za traženje minerala i određuje se kako će prihodi biti podeljeni.
Posle višemesečnih pregovora i verbalnog sukoba američkog i ukrajinskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog u Beloj kući, Vašington i Kijev potpisali su dugo očekivani sporazum o ukrajinskim prirodnim bogatstvima.
Obe strane su potvrdile da će biti osnovan investicioni fond za traženje minerala i da će se prihodi deliti.
U saopštenju, Bela kuća je navele da sporazum „signalizira Rusiji" da je Trampova administracija „posvećena mirovnom procesu usredsređenom na slobodnoj, suverenoj i prosperitetnoj" Ukrajini.
Sporazum je potpisan nešto više od dva meseca nakon što se sastanak Trampa i Zelenskog u Beloj kući pretvorio u javni sukob koji je izazvao zabrinutost u KIjevu da Amerika mogle da odustane od podrške Ukrajini.
Šta je poznato o sporazumu?
Ukrajinska ministarka ekonomije Julija Sviridenko u sredu je potpisala sporazum sa američkim ministrom finansija Skotom Besentom.
Sporazumom će biti osnovan investicioni fond za privlačenje zapadnih investicija u ukrajinske projekte u oblasti minerala, nafte i gasa, napisala je Sviridenko na društvenoj mreži Iks.
Ona kaže da će prirodna bogatstva ostati u vlasništvu Ukrajine, a Kijev će izabrati gde će vršiti eksploataciju.
Partnerstvo će biti ravnopravno, na bazi 50-50, napisala je, dodajući da sporazum ne uključuje obavezu duga prema SAD.
Amerika će igrati ulogu u privlačenju investicija i tehnologije u projekte u Ukrajini.
Kao deo sporazuma, SAD će doprineti novoj pomoći Kijevu, koja može uključivati, na primer, sisteme protivvazdušne odbrane.
Ona kaže da prihodi i doprinosi fonda neće biti oporezivani ni u jednoj zemlji.
Da bi sporazum stupio na snagu treba da bude ratifikovan u ukrajinskoj skupštini.
Prema njenim rečima, sporazumom se odaje priznanje doprinosu koji je Ukrajina dala globalnoj bezbednosti.
Nejasno je da li sporazum uključuje eksplicitnu bezbednosnu garanciju SAD, na čemu je tokom pregovora posebno insistirao Zelenski.
„Nijedna država ili osoba koja je finansirala ili snabdevala rusku ratnu mašinineriju neće imati koristi od rekonstrukcije Ukrajine", piše u saopštenju američkog Ministarstva finansija.
Tramp je rekao da sporazum predstavlja otplatu za novac koji su SAD do sada potrošile na rat.
„(Džozef) Bajden im je dao 350 milijardi dolara.
„Sklopili smo dogovor gde u teoriji dobijamo mnogo više od 350 milijardi dolara", izjavio je Tramp.
On je u više naprava do sada izneo tvrdnju da su SAD potrošile oko 350 milijardi dolara za pomoć Ukrajini.
Ali BBC-jeva analiza je utvrdila da je stvarni iznos mnogo manji.
- Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
- Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji
- Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor
Kojim mineralima je bogata Ukrajina?
Kijev procenjuje da se oko pet odsto svetskih „kritičnih sirovina” nalazi u Ukrajini.
U to spada oko 19 miliona tona dokazanih rezervi grafita, za koje državna agencija ukrajinskog geološkog zavoda kaže da čini naciju „jednom od prvih pet vodećih zemalja" u snabdevanju mineralom.
Grafit se koristi za pravljenje baterija za električna vozila.
Ukrajina ima i značajna nalazišta titanijuma i litijuma.
Govori se da ima značajne količine svetskih retkih zemnih metala - grupe od 17 elemenata koji se koriste za proizvodnju oružja, vetroturbina, elektronike i drugih proizvoda od vitalnog značaja u savremenom svetu.
Međutim, ove tvrdnje su sporne.
Uz to, Rusija je okupirala neke od rudnih nalazišta u zemlji.
Prirodna bogatstva procenjena na oko 350 milijardi dolara trenutno su na teritorijama pod kontrolom Rusije, kaže ukrajinska ministarka Sviridenko.
Postoje i nagađanja da dogovor, kojim se Americi omogućava pristup ogromnom rudnom bogatstvu Ukrajine, neće biti realizovan ako Ukrajina ne reši problem u vezi sa neeksplodiranim minama.
Procenjuje se da je četvrtina kopnene mase Ukrajine kontaminirana minama, uglavnom koncentrisanim na ratom razorenom istoku zemlje.
Pitanje je i koliko vremena treba da prođe pre nego što strane dobiju nekakvu korist od posla.
„Ta bogatstva nisu u luci ili skladištu, ona moraju da se razvijaju", rekao je Timofij Milovanov, bivši ministar i šef kijevske škole ekonomije, za BBC.
Kako na ovo gledaju u Moskvi?
Rusija još nije komentarisala najnoviji sporazum Ukrajine i SAD, ali je ranije ove godine ruski predsednik Vladimir Putin rekao za državnu TV da je spreman da „ponudi" resurse američkim partnerima u zajedničkim projektima.
Pod tim je mislio i na rudarenje na „novim teritorijama" Rusije, što odnosi na delove istočne Ukrajine koje je Rusija zauzela od početka rata pre tri godine.
Putin je rekao da potencijalni sporazum SAD i Ukrajine o retkim mineralima ne izaziva zabrinutost.
„Želim da naglasim da Rusija nesumnjivo ima znatno više resursa te vrste od Ukrajine. To važi i za naše, takozvane nove teritorije.
„Spremni smo da privučemo strane partnere na takozvane nove, na naše istorijske teritorije, koje su se vratile Ruskoj Federaciji", rekao je Putin.
- Putin proglasio četiri okupirane ukrajinske oblasti za „teritoriju Rusije"
- Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
- Putin nudi Americi ruske i ukrajinske retke minerale
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 05.01.2025)
